Kako krivično goniti Putina?

To je značajan – zapravo, istorijski – korak ka tome da Putin i njegovi saveznici budu proglašeni odgovornima za svoje zločine u Ukrajini.

Ali mora se učiniti više od toga.

Dokazi o ruskim zločinima u Ukrajini – uključujući ubistva, silovanja, mučenje i napade na civile – nastavljaju da se gomilaju.

Prošlog meseca je objavljen izveštaj, zasnovan na istrazi koju su podržale Ujedinjene nacije, u kojem se Rusija optužuje za ratne zločine i moguće zločine protiv čovečnosti.

Iako je malo verovatno da će optužnica MKS biti jedina zakonska akcija pokrenuta protiv Putina i njegovih saradnika, ona jeste prva.

Tužilac MKS se pobrinuo da Putin uđe u istoriju kao prvi lider stalne članice Saveta bezbednosti UN koji će biti optužen za međunarodni zločin.

Ovaj potez nije samo simboličan.

Oni koji misle da zatvaranje Putina nije moguće trebalo bi da se podsete da liberijski ratni zločinac Čarls Tejlor trenutno služi 50-godišnju kaznu u jednom britanskom zatvoru, kao i da je lider Srbije Slobodan Milošević preminuo u zatvoru u Hagu čekajući suđenje za ratne zločine.

A oni koji misle da nalog za hapšenje neće imati uticaj na optuženog trebalo bi da uzmu u obzir izveštaje o rastućem neslaganju unutar Putinovog kruga rukovodstva, pri čemu se insajderi nesmunjivo plaše da će se i oni uskoro suočiti sa optužnicama.

Doduše, iako je predsednik MKS delovao neuobičajeno brzo i izdao saopštenje o nameri da pošalje Putina u Hag, malo je verovatno da će Putin omogućiti svoje hapšenje tako što će ući u neku od 123 države koje priznaju MKS.

Nažalost, Rusija ne priznaje MKS, kao ni Sjedinjene Države.

Dakle, s obzirom na to da je američki predsednik Džozef Bajden pozdravio ovu akciju, uprkos nepriznavanju MKS, kako svet može da stvori dodatni pritisak na Putina i njegove saveznike?

Zločin agresije, počevši od invazije na Krim 2014, je Putinov „prvobitni greh“, izvor svih nedavnih zločina.

Kako tvrdi Filip Sands, profesor prava na Univerzitetskom koledžu u Londonu, agresiju bi bilo jednostavnije krivično goniti nego ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, zato što može da bude povezana direktno sa Kremljem.

Mandat MKS se ne proteže na krivično gonjenje zločina agresije, ali može da bude formiran specijalni međunarodni tribunal sa eksplicitnim fokusom na ovaj „liderski zločin“.

Rad tribunala bi dopunio i dao težinu radu MKS-a.

Ohrabrujuća vest je da su sve veće evropske zemlje, kao i Evropska unija i Savet Evrope, podržali zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Putin i njegov krug budu krivično gonjeni za zločin agresije.

Tribunal bi mogao da bude formiran u narednim mesecima.

Ali, podrška Amerike će biti ključna za uspeh takvog tribunala.

Bajden ne treba da se plaši da bi podrška istrazi Putina poremetila podršku – koju je on tako pažljivo izbalansirao – odbrani Ukrajine od aktivne agresije Rusije.

Uostalom, SAD su redovno podržavale specijalne tribunale – naročito za Kambožu, Liban, Ruandu, Sijera Leone i bivšu Jugoslaviju – prilikom procesuiranja međunarodnih zločina.

A američki tužioci su se nalazili na čelu Nirnberških suđenja, koje je sprovodio Međunarodni vojni tribunal da bi procesuirao i kaznio vodeće naciste posle Drugog svetskog rata.

Isto važi i za Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok, koji je sprovodio „tokijska suđenja“ japanskim ratnim zločincima.

Oba tribunala su zasnovana na Deklaraciji iz palate Svetog Džejmsa, ili Londonskoj deklaraciji, u kojoj su se savezničke sile složile da neće postojati bezbedno utočište za one koji su krivi za agresiju.

Ovo bi takođe činilo osnovu specijalnog tribunala zaduženog za istragu i procesuiranje Putina.

Zabrinutost da bi takav tribunal otvorio vrata za krivične progone povezane se konfliktima poput raka u Iraku su takođe neosnovane.

Specijalni tribunal za zločine agresije u Ukrajini bio bi odgovor na eksplicitan zahtev Zelenskog, upućen u ime ukrajinske vlade i naroda.

Nadležnost tribunala bi proizašla iz ukrajinskog zakona, zajedno sa zabranom zločina agresije koja je deo međunarodnog prava.

Ovo telo bi se fokusiralo isključivo na situaciju u Ukrajini, gde dokazi o zločinima – za razliku od mnogih drugih konflikata – ispunjavaju veoma visoke zahtevane standarde.

A izgledi za suđenje neće učiniti Putina manje voljnim da razmišlja o mirovnim pregovorima.

Ja sam imao direkno posla sa njim, i kao ministar finansija i kao premijer Ujedinjenog Kraljevstva, ne samo 2006. povodom ubistva ruskog prebega Aleksandra Litvijenka, nacionalizovanog u Velikoj Britaniji.

Ova iskustva su me naučila da je jedini jezik koji Putin razume jezik moći.

Suočeni sa ruskom brutalnošću, Ukrajinci su stajali ujedinjeni i hrabro se borili.

Ostatak sveta – predvođen Sjedinjenim Državama – mora da pokaže istu hrabrost i odlučnost da osigura da pravda bude zadovoljena, počevši od najviših ruskih lidera.

Amerika je zacrtala kraj – odgovornost za Putina i njegove saradnike.

A sada mora da se pridruži Evropi u obezbeđivanju sredstava za to.

Autor je bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva, sada predsednik Upravljačke grupe visokog nivoa u globalnoj fondaciji Ujedinjenih nacija „Obrazovanje ne može da čeka“ (ECW).

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org