Britanija može da se predomisli o Bregzitu

Prema njegovim rečima, zakoni Evropske unije dopuštaju da neka zemlja opozove član 50 – zakonsku odredbu Lisabonskog sporazuma na koju se Velika Britanija pozvala da bi otvorila dvogodišnji period od kako je saopštila da hoće da napusti uniju – a da za to nije potreban formalni pristanak Evropske komisije ili drugih zemalja članica EU. Sančez-Bordona je naglasio da je od ključne važnosti da članovi parlamenta znaju da mogu da obustave proces Bregzita, čime se odbacuju tvrdnje britanske vlade da je to pitanje samo hipotetičko. Britanska vlada i Evropska komisija su insistirale na tome da Bregzit može da bude zaustavljen samo jednoglasnim sporazumom.

Sančez-Bordona je ovo izjavio na dan kada je počela petodnevna debata u Donjem domu, tokom koje će se raspravljati o predlogu o Bregzitu premijerke Tereze Mej. Debata svakog dana počinje oko podneva i traje osam sati, a članovi parlamenta će glasati sledećeg utorka uveče. Iako mišljenje koje je izneo Sančez-Bordona nije obavezujuće za sudije, retko se dešava da Evropski sud pravde protivreči odluci glavnog savetnika. Bregzit stupa na snagu 29. marta naredne godine, a očekuje se da će sud objaviti odluku o ovom slučaju u narednih nekoliko nedelja, verovatno pre Božića, ali ne pre nego članovi parlamenta ne budu glasali o premijerkinom predlogu sporazuma 11. decembra.

U pisanoj izjavi Evropskog suda pravde navodi se da Sančez-Bordona smatra da, ukoliko neka zemlja odluči da napusti EU, ona bi isto tako trebalo da ima moć da promeni mišljenje tokom dvogodišnjeg perioda predviđenog za proces izlaska iz bloka, kao i da to može da uradi bez pristanka preostalih 27 zemalja članica. Glavni savetnik je predložio da Evropski sud pravde treba da „proglasi da član 50 dopušta unilateralno odbacivanje obaveštenja o nameri da zemlja izađe iz EU“ i da „ta mogućnost treba da postoji sve dok sporazum o izlasku ne bude formalno zaključen“.

Mišljenje Sančez-Bordone predstavlja veliki podstrek za višestranačku grupu članova parlamenta, predvođenu liderom Škotske zelene stranke Endijem Vigmanom, koja je i pokrenula ovo pitanje u decembru prošle godine, tražeći od suda da donese odluku o tome da li Velika Britanija može da odustane od Bregzita bez pristanka ostalih zemalja članica. Ova grupa je slučaj najpre iznela pred Vrhovnim građanskim sudom u Edinburgu, koji je pristao da ga prenese na Evropski sud pravde. Dva pokušaja britanske vlade da se žali protiv prenošenja slučaja Evropskom sudu pravde su odbačena, a pred 27 sudija toga suda su se prošle nedelje slučaju suprotstavili i vlada i institucije EU. Glavni advokat Evropskog saveta Iber Legal tvrdi da bi dopuštanje unilateralne odluke izlasku iz EU stvorilo „beskrajnu neizvesnost“ zato što bi zemljama bilo omogućeno da objave da napuštaju EU samo zato da bi sebi osigurale bolje uslove članstva, da bi zatim otkazale izlazak. Advokati britanske vlade tvrde da je ceo slučaj „čisto hipotetički“, zato što „Velika Britanija nema nameru da odustane od izlaska“, te da stoga sudije Evropskoga suda pravde ne bi trebalo da odlučuju o tome, i dodaju da oni koji su pokrenuli slučaj žele da ga upotrebe kao „političko oružje za pritisak na parlament“.