Britanija neopravdano ušla u rat

Čilkot je naglasio da su procene u vezi sa iračkim oružjem za masovno uništenje „predstavljene sa izvesnom sigurnošću koja nije bila opravdana“, a posleratni planovi su bili „potpuno neadekvatni“. Čilkot je govorio uoči objave izveštaja u 12 tomova sedam godina nakon početka istrage o ratu u Iraku.

On je naglasio da se u izveštaju kritikuju pojedinci i institucije, te da se nada da će pomoći da porodice 179 Britanaca koji su poginuli između 2003. i 2009. pronađu odgovore na neka pitanja. Očekuje se da će se bivši britanski premijer Toni Bler suočiti s novim zahtevima političkih protivnika i rođaka ubijenih da se izvini.

Invazija na Irak 2003. godine nije bila neophodni izbor, kako je predstavljeno poslanicima i britanskoj javnosti i bila je zasnovana na pogrešnim obaveštajnim podacima i uverenjima, koji nisu dovođeni u pitanje, dodaje se u izveštaju, preneo je FoNet. Bler je potcenio posledice koje će invazija imati na Irak i šire u regionu, uprkos „ekspicitnim upozorenjima“. U izveštaju ne navodi se da li su Bler ili neki od ministara prekršili međunarodni zakon.

Bler je izrazio nadu da će izveštaj odagnati tvrdnje da se koristio lažima ili prevarama, kao izgovorom za napad na Irak 2003. godine. U saopštenju, neposredno nakon objavljivanja izveštaja o iračkom ratu, Bler je istakao da je pokušao da uradi pravu stvar, pridružujući se SAD koje su predvodile invaziju na Irak, sa namerom da se svrgne njen tadašnji lider Sadam Husein. „Bilo da se ljudi slažu ili ne slažu sa mojom odlukom da preduzmemo vojnu akciju protiv Sadama Huiseina, doneo sam je u dobroj veri i u skladu sa onim za šta sam verovao da je u najboljem interesu zemlje“, naveo je Bler.

Broj žrtava Sjedinjenih Država, koje su vodile intervenciju u martu 2003, iznosi 4.487, a ukupan broj ubijenih u ratu u Iraku varira od 90.000 do više od 600.000. Rat, koji je trajao oko šest nedelja, završio se smenom režima Sadama Huseina, koji je bio na vlasti 25 godina, ali je nakon toga nastupio niz godina sektaškog nasilja u kojem je od tada život izgubilo na hiljade ljudi.
Najmrtonosniji napad je izvršen prošlog vikenda kada je Islamska država, pod čijom su kontrolom ogromna područja u Iraku i Siriji, izvela samoubilački bombaški napad u Bagdadu, u kojem je poginulo 250 ljudi. Čilkot je izjavio da izveštaj od 2,6 miliona reči predstavlja „pouzdanu procenu“ odluke koja je dovela do učestvovanja Ujedinjenog Kraljevstva u ratu. Na pitanje koje su glavne lekcije rata, Čilkot je odgovorio da se preporučuju političke odluke, diplomatija, sakupljanje i predstavljanje obaveštajnih podataka i vojno planiranje.

„Glavno očekivanje koje imam jeste da ubuduće ne postoji mogućnost angažovanja u vojnom ili zapravo diplomatskom poduhvatu u takvim razmerama i s takvom težinom bez pravog pažljivog analiziranja i procenjivanja izazova i primene kolektivne političke procene. U izveštaju ima mnogo lekcija, ali je ova verovatno ključna za budućnost“, rekao je on.

Inicijativa za brzo preduzimanje koraka protiv Sadama Huseina u Vašingtonu je počela da se intenzivira nakon terorističkih napada 11. septembra u SAD, u kojima je ubijeno gotovo 3.000 ljudi. SAD i UK su bili u međunarodnoj koaliciji koja je izvršila napad na Avganistan, koji je važio za „sigurno utočište“ za teroriste, krajem 2001. s ciljem da se istisnu talibani.

U januaru 2002. tadašnji predsednik SAD Džordž Buš je predstavio Irak kao deo, kako je rekao, „osovine zla“ u okviru „rata protiv terora“ protiv Al Kaide i drugih grupacija. Istraga o Iraku u velikoj meri je fokusirana na niz sastanaka Buša i Blera, uključujući i onaj na njegovom ranču u Teksasu u aprilu 2002, na kojima je bilo reči o Iraku, kao i na obećanjima koje je dao tadašnji britanski premijer u vezi s podrškom Britanije za vojno delovanje.

Odluka Blera da se britanske trupe angažuju za napad bila je jedna od najspornijih spoljnopolitičkih odluka u proteklih 50 godina, ukazuje Bi-Bi-Si. Bler je bio jedan od stotinu svedoka koji su pružili dokaze u istrazi. On je dva puta izlazio pred komisiju, a izveštaj uključuje i detalje dokumenata Blerovog kabineta, procene obaveštajne službe kapaciteta iračkog oružja, kao i privatne razgovore Blera i Buša u vezi s konfliktom i osnovu za vojnu intervenciju. Komisija je morala da „prikupi i izvrši procenu i analizu“ 150.000 Vladinih dokumenata.

Bivši premijer se suočava sa optužbama da je u principu pristao da podrži američku vojnu intervenciju u Iraku već u aprilu 2002. i da je „preuveličao“ i „zloupotrebio“ obaveštajne podatke o kapacitetu iračkog oružja za masovno uništenje, što je u to vreme Dauning strit negirao.
Bler je više puta branio svoju odluku da pošalje britanske trupe u Irak, te je naglasio da bi to opet učinio usred, kako je rekao, ozbiljne pretnje od Sadama Huseina. Ali se „izvinjavao“ zbog, kako je rekao, manjkavih obaveštajnih podataka o tome da li je Irak posedovao oružje za masovno uništenje i da li je imao kapacitete da ga upotrebi.

Izveštaj je predat britanskom premijeru Dejvidu Kameronu i biće objavljen na sajtu, koji se bavi istragom u vezi s ratom u Iraku. Kameron je rekao da bi bilo pogrešno zaključiti da „ne možemo da se uzdamo u ocene obaveštajnih agencija“. On je dodao da izveštaj ukazuje da procena obaveštajnih podataka i na osnovu toga donošenje političkih odluka moraju da se razdvoje. Britanski premijer je istakao i da bi bilo pogrešno zaključiti da vojna intervencija ne može da bude uspešna i da je uvek pogrešna. On je ukazao da su i britanski poslanici glasali za vojno delovanje, te da će i oni koji su se tako izjasnili preuzeti deo odgovornosti.

Porodice britanskih vojnika i civila koji su poginuli u ratu imali su pristup izveštaju pre nego što je objavljen, mada je bilo i onih koji su ga bojkotovali, smatrajući da je reč o skretanju pažnje sa istine. Prema rečima Čilkota, učesnici istrage su imali na umu porodice koje su bile od velike koristi prilikom izrade izveštaja.