Tri moguća scenarija: Kako britanski premijer može da bude smenjen?

Postoji više načina na koje bi Britanija mogla izgubiti još jednog premijera.

Kir Starmer i njegova Laburistička partija ubedljivo su, piše Politico, kažnjeni na izborima prošle nedelje u Engleskoj, Velsu i Škotskoj, a udar na njegov autoritet bio je ozbiljan.

Premijer je u govoru u ponedeljak, koji je mnogi videli kao odlučujući trenutak, upozorio da bi kockanje ogromne većine koju je osvojio pre manje od dve godine odvelo zemlju na „veoma mračan put“ ka liderstvu Najdžela Faraža.

Nekoliko minuta nakon što je završio govor, ponovo su počeli pozivi poslanika da podnese ostavku a i pojedini pomoćnici ministara počeli su javno da traže njegov odlazak, što pokazuje da se situacija kreće u jednom pravcu.

Za sada ga spasava to što je poslanica Ketrin Vest odustala od planiranog pokretanja smene aktuelnog lidera, osmišljene da brzo pokrene smenu lidera.

Ipak, pokušaji da se Starmer ukloni daleko su od završetka. Evo mogućih scenarija:

1) Poslanici primoravaju Starmera da odredi vremenski plan odlaska

Kir Starmer se suočava sa pritiskom da odredi datum svog odlaska.

Poslanica Vest se povukla iz ideje trenutne kandidature, što bi inače odmah pokrenulo ozbiljne kandidate koji trenutno nisu spremni za borbu za liderstvo. Umesto toga, ona je pokrenula „blažu“ opciju – pisala je kolegama tražeći da pozovu Starmera da započne proces izbora novog lidera u septembru.

To je pristup bez direktnog sukoba, čiji je cilj da se Starmer nagovori da se povuče na uredan način. Neki viši poslanici poslednjih dana sve više podržavaju tu ideju.

Međutim, stranački raskoli bi se svakako produbili tokom bilo kakve borbe za liderstvo, iako bi smena premijera bila organizovanija.

Vest je rekla za Politico da će obavestiti stranačko rukovodstvo koliko podrške ima ako pređe 81 poslanika. Ipak, u pravilima Laburističke stranke ne postoji mehanizam koji bi taj broj automatski pokrenuo bilo kakvu akciju- što je izazvalo frustraciju među poslanicima.

Jedan nezadovoljni poslanik je rekao: „To neće pomeriti stvari napred niti podstaći druge. A ona se povukla iz svog stava za manje od 24 sata“.

Drugi je dodao: „Mislim da je dobila sunčanicu tokom kampanje. Povukla se i to ne uliva poverenje“.

Poslednjih dana situacija je haotična.

Vest je prvo izgubila podršku kada je odustala od kandidature (probnog kandidata). Zatim je dodatno zbunila situaciju predlogom da ubrza vremenski okvir, dok su drugi to počeli da tumače kao pogodnost za potencijalnog kandidata koji je najdalje od mogućnosti da uđe u parlament – gradonačelnika Mančestera Endi Bernama koji još nema mesto u Donjem domu.

Dalji i hitniji pritisak mogao bi doći iz samog vrha stranke.

2) Kabinet poručuje: „Idi“

Poslanici Laburističke stranke i mlađi ministri već izražavaju frustraciju jer se od njih očekuje da sami vode kampanju za smenu Kir Starmer. Oni smatraju da bi upravo viši članovi kabineta trebalo da mu jasno poruče da je vreme da ode.

Postojali su i privatni razgovori među njegovim najbližim savetnicima da bi posle izbora trebalo da sprovede rekonstrukciju vlade, ali je njegova politička slabost navodno onemogućila takav potez.

U javnosti, kabinet ga podržava, ali iza zatvorenih vrata vlada nezadovoljstvo – i čini se da bi mu bilo gotovo nemoguće da preživi ako mu najuticajniji ministri otvoreno kažu da mora da ode.

Ministar energetike Ed Miliband smatra se ključnom figurom za umereno-levu struju koja dominira Laburističkom partijom. Bivši lider stranke, koji je podneo ostavku nakon poraza na izborima 2015. godine, i dalje ima veliki uticaj u kabinetu jer je bio jedan od Starmerovih ranih političkih saveznika.

Njegovi saradnici samo blago demantuju tvrdnje da je Miliband nedavno rekao premijeru da bi trebalo da razmotri plan za odlazak, jer se plaši da bi previše oštra smena lidera mogla izazvati haotičnu unutarstranačku borbu nakon izbora.

Nakon gubitka više od 1.460 odbornika u Engleskoj i gubitka kontrole nad velškim parlamentom po prvi put od 1999. godine, premijer se suočava sa ozbiljnom političkom krizom.

U Vestminsteru se pažljivo prati da li će Miliband i drugi saveznici pojačati pritisak na Starmera, dok i niz ostavki pomoćnika ministara dodatno povećava verovatnoću toga. Redovni sastanak kabineta u utorak ujutru smatra se ključnom prilikom za dalje poteze.

3) Rival koji razbija stagnaciju i izlazi u prvi plan

Ministar koji se trenutno najpažljivije prati je Ves Striting. Ministar zdravlja je jedan od „velike trojke“ laburističkih figura koje se vide kao mogući naslednici Starmera.

Međutim, nijedan od kandidata za sada ne deluje spremno da povuče prvi potez. U Laburističkom pokretu se generalno ne gleda blagonaklono na otvoreno „guranje“ za vrh stranke, a Striting se često sumnjiči upravo za takve ambicije.

Njegova povezanost sa Peterom Mandelsonom – čije je kontroverzno imenovanje za ambasadora SAD, uprkos vezi sa Džefrijem Epstinom, dodatno pogoršalo Starmerovu krizu – takođe mu predstavlja politički teret.

Uz to, njegova pozicija na desnom krilu stranke znači da nema veliku podršku među levičarskim članstvom.

Ipak, i dalje stoji bolje od svojih glavnih rivala.

Anđela Rejner i dalje pokušava da reši poreski problem zbog kog je u septembru podnela ostavku na mesto zamenice premijera.

Njena direktna komunikacija i sklonost ka radikalnijim politikama čine je popularnom među partijskim članstvom, ali problemi oko poreza na stan vredan oko 800.000 funti stvaraju joj ozbiljne prepreke. S jedne strane, deo javnosti smatra da se ne razlikuje od političke elite kojoj ne veruju. S druge strane, poreska istraga britanske poreske službe još nije završena, pa i dalje postoji rizik od kazne.

Zbog toga Rejner pokušava da kupi vreme i povrati poverenje javnosti. Za sada daje podršku drugom kandidatu – Endi Bernamu.

Gradonačelnik Mančestera napustio je parlament 2017. godine, čime je izgubio pravo da se direktno kandiduje za lidera stranke. Ipak, uspeo je da stekne podršku širom Laburističke partije – levičari ga podržavaju, iako ga deo stranke i dalje povezuje sa vladom Tonija Blera.

Njegovo vođenje Mančestera, gde je vodio više levičarski orijentisanu politiku, omogućilo mu je da sprovodi popularnije mere među biračkom bazom Laburista, dok je ostao van unutrašnjih sukoba u Vestminsteru.

Međutim, brzina kojom se raspada Starmerov projekat ide protiv Bernama. Premijer je ranije blokirao njegov povratak u parlament, ali prema izveštajima Politico, stranačko rukovodstvo sada je manje sklono da to ponovo spreči.

Bernam bi morao da ubedi jednog poslanika da se povuče kako bi mogao da se kandiduje na dopunskim izborima. Ipak, s obzirom na loš rejting Laburista, čak bi i takvi izbori mogli biti teški za pobedu.

Ako neko od kandidata prevaziđe te prepreke, mora zatim da obezbedi podršku 80 poslanika Donjeg doma (petina laburističkih poslanika), pa zatim podršku 5 odsto lokalnih partijskih organizacija ili tri sindikata.

Samo oni koji pređu sve te faze ulaze u konačnu unutarstranačku trku, gde članstvo stranke bira novog lidera – i potencijalno sledećeg premijera Velike Britanije.