Brošura o preživljavanju izvučena iz „naftalina“ u Švedskoj

Zbog smanjene potražnje na hiljade ljudi je na prinudnom odmoru ili je dobilo otkaz. Između ostalih mera, aktuelizovana je brošura koja je objavljena 2018. godine, a u kojoj se Šveđani savetuju kako da se pripreme za krizu i naprave zalihe namirnica kao što je „hrana s dugim rokom trajanja sa dovoljnim brojem kalorija“.

U vreme kada je brošura objavljena ljudi su je ismevali, govoreći da je ona rezultat paranoje vlasti, te su uglavnom odbacivali instrukcije koje se u njoj navode.

Sada se, međutim, čini, piše politico.eu, da dobija sve vežu pažnju – građani u prodavnicama prazne rafove sa suvom i konzerviranom hranom i drugim artiklima koji se nalaze na vladinom spisku zaliha iz brošure.

Do izražaja, međutim, dolazi jedna specifična grupa Šveđana koja na neki način, kako navodi portal, predstavlja otelotvorenje onoga što se u brošuri zagovara.

Oni su poznati kao „preperi“ – ljudi koji se iz hobija, često godinama unazad, spremaju za razne potencijalne nedaće za koje veruju da mogu da zadese svet.

Iako ih društvo mahom odbacuje kao ekscentrike, poslednjih nedelja su postali novi izvor informisanja o tome kako se ponašati u vreme pandemije. Njihovi blogovi su čitaniji, a dobijaju i udarne termine na televiziji.

Jedan od njih je Andreas Karlson, 41-godišnji IT stručnjak iz centralne Švedske, koji, kako kaže, u poslednje vreme dobija više telefonskih poziva i imejlova od prijatelja i kolega nego inače u kojima mu traže da im kaže nešto više o onome što „on radi, a što su smatrali uvrnutim“.

Karlson, samoproglašeni „preper“, preuzeo je na sebe neformalnu ulogu savetnika Šveđana koji žele da se pripreme za najgore.

„Radim ovo oko deset godina, edukujem ljude koji žele da slušaju. Stvar je, međutim, u tome što je u proteklih nekoliko dana broj ljudi koji žele da slušaju eksponencijalno porastao“, rekao je Karlson, koji i vodi blog o tome kako izgleda njegov život kao „prepera.

U Sjedinjenim Državama sledbenici koncepta „prepinga“ grade tajne betonske bunkere u divljini u kojima skladište mleko u prahu i puške AK-47 s ciljem da prežive potencijalni smak sveta – od nuklearnog rata do napada zombija.

U Švedskoj, koja je po tradiciji zemlja sa umerenijim pristupom prema svemu, koncept „prepinga“ je uglavnom uključivao usvajanje praksi iz prethodnog doba, iz vremena kada je skandinavska zemlja bila bliža naturalnoj proizvodnji, a Šveđani su preživljavali eksploatisanjem šuma i reka. Sklonost Šveđana „prepingu“ ima i geografsko uporište – Švedska je prostrana i retko naseljena.

Osim toga, zbog depopulacije ruralnog područja cena nekretnina na selima opada, te je „preperima“ lakše da tamo kupuju zemlju i koriste je kao skrovišta.

U Švedskoj takođe ima dosta urbane infrastrukture koja pogoduje „preperima“, a koja je zaostavština iz Hladnog rata. Naime, kako podseća politico.eu, zemlja je decenijama živela u opasnosti od napada iz Sovjetskog Saveza, te je ispod blokova zgrada izgradila veliku mrežu skloništa od bombi.

U većini blokova postoje velika skladišta namenjena svakom stanu ponaosob u podrumu.

Prema mišljenju Karlsona, panična kupovina je ono što ljudi sve vreme i treba da rade. On preporučuje da ljudi skladište stvari poput suve hrane, vode i baterija, tako da mogu da prežive nekoliko dana bez struje i prodavnica. Sam Karlson je otišao korak dalje, pa je napravio skladište na farmi na selu s dovoljno hrane za dve godine samopreživljavanja.

Kako kaže, tamo ima pola tone pirinča i 300 kilograma paste. Ipak, još nije u panici i ne razmišlja da pobegne u divljinu. Epidemija je, prema njegovom mišljenju, više priprema za nešto gore, te se nada da se iz ovoga mogu izvući pouke.

„Uvek je dobro obaviti ličnu pripremu; ne smete da čekate krizu da biste se pripremili. To vam je kao da zovete osiguravajuću kuću u trenutku kada vam je u kući već izbio požar“, rekao je Karlson.