Bugarski putevi otvoreni za Putinove omiljene bajkere „Noćne vukove“

Zbog njihove razbojničke uloge na Krimu 2014. godine, kada su njihovi članovi postavili blokade na putevima i pružili podršku Moskvi koja je orkestrirala preuzimanje ukrajinskog poluostrva, Zapad je sankcionisao ruske Noćne vukove.

U julu su top bajkeri, uključujući lidera Aleksandra Zadostanova, poznatijeg kao „Hirurg“, dodati na crnu listu Evropske unije (EU) u poslednjoj rundi sankcija kojima se kažnjava Rusija za invaziju na Ukrajinu.

Dok bajkeri nailaze na zatvorene puteve širom Evrope, ćorsokak ipak nije baš svuda. Entuzijasti povezani s ruskom bandom mogu se naći i u Bugarskoj, koja je članica i Evropske unije i NATO-a, ali ima tradicionalne veze s Rusijom.

Noćni vukovi u Bugarskoj su veoma vidljivi, često se slikaju s ruskom ambasadorkom, koja je i sama kontroverzna ličnost koja se suočila s pozivima da ode zbog njenog agitovanja unutar Bugarske.

Bajkeri često posećuju događaje koje organizuje ruska ambasada u Bugarskoj. I Bugarska pravoslavna crkva je takođe dala svoj blagoslov bajkerima.

Uprkos statusu parije u celoj EU, bugarski zvaničnici izgleda nisu zabrinuti, ne ulažu proteste niti bilo kakve pozive da bajkeri odjure.

Počeci formiranja Noćnih vukova datiraju još iz sovjetske ere, kada su 1983. postali prvi službeni bajkerski klub registrovan u SSSR-u, koji je u to vreme uglavnom bio uključen u neovlašteno priređivanje rok koncerata u Sovjetskom Savezu.

Osim Bugarske, Noćni vukovi navodno imaju ogranke u Nemačkoj, Srbiji, Rumuniji, Australiji, Slovačkoj, Belorusiji, Filipinima, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

U 2018. godini, Noćni vukovi su, kako je saopšteno, imali više od 5.000 članova u Rusiji i na drugim mestima.

Barem na papiru, bugarski bajkeri ne izgledaju formalno povezani s centralnim ogrankom Noćnih vukova u Rusiji, koja je pod udarom zapadnih sankcija.

Mnogi su članovi drugih grupa koje imaju neformalne veze sa svojim ruskim kolegama, iako nekoliko klubova koristi naziv Noćni vukovi.

Neidentifikovani član jednog od lokalnih klubova rekao je za bugarski novinski sajt „24 Časa“ da im je rečeno „iz Moskve“ da ne razgovaraju s medijima.

Ali praćenje poruka članova nekih od ovih bugarskih klubova na društvenim mrežama ukazuje da su veze s Rusijom bliske, a u dopisima ih često nazivaju „braćom“.

Bugarski bajkeri naklonjeni Kremlju poslednji put su se javno pojavili u Bugarskoj 21. avgusta, kada su imali fotografisanje kod Memorijala slobode, obeliska visokog 31 metar koji je izgrađen u znak sećanja na čuvenu bitku kod prevoja Šipka, prekretnicu u Rusko-turskom ratu 1877-1878.

Taj sukob iz 19. veka otvorio je put oslobođenju Bugarske nakon pet vekova otomanske vladavine, i do danas mnogi Bugari osećaju istorijsku zahvalnost za vodeću ulogu Rusije u toj borbi.

Među okupljenima oko obeliska tog dana bila je i kontroverzna ruska ambasadorka u Bugarskoj Eleonora Mitrofanova, koja je fotografisana u masi, uključujući, kako se činilo, bugarske pravoslavne sveštenike koji drže rusku zastavu.

Dok je bugarski transparent bio zaklonjen iza malog skupa ljudi, ruska zastava je bila istaknuta u prvom planu.

Događaj je održan dan nakon zvaničnih proslava u znak sećanja na istorijsku bitku, a Mitrofanova je na svom Fejsbuk (Facebook) profilu navela da ruska ambasada nije bila pozvana.

„To su naši sunarodnici, bugarski bajkeri, predstavnici kluba Noćni vukovi, predstavnici bugarskih javnih organizacija. Veoma je prijatno, posebno imajući u vidu činjenicu da su pre neki dan održani zvanični događaji na koje nismo bili pozvani“, napisala je Mitrofanova na Fejsbuk stranici ruske ambasade.

Iskusna ruska diplomatkinja, Mitrofanova je imenovana za ambasadorku Moskve u Bugarskoj u januaru 2021.

Njeno kratko vreme provedeno u Bugarskoj obeleženo je kontroverzama.

Samo dan nakon početka ruskog rata u Ukrajini, 25. februara, Mitrofanova se sastala s Nikolajem Malinovom, bivšim bugarskim poslanikom i šefom proruske lobističke grupe u Bugarskoj.

Malinov je 2019. otputovao u Moskvu kako bi lično primio nagradu od predsednika Vladimira Putina.

Mitrofanova je često koristila društvene mreže kako bi vređala zemlju, nazivajući Bugare bolničkom „posteljinom“, optužujući ih da su lakeji Zapada.

Komentar je izazvao gnev u celoj Bugarskoj i ruskoj ambasadi je poslana zvanična nota u kojoj se traži izvinjenje i brisanje uvredljivih postova na društvenim mrežama – što ambasada nije učinila.

Stefan Tafrov, bugarski političar i bivši ambasador pri UN-u, pozvao je u martu bugarsku vladu da protera Mitrofanovu, rekavši da su njeni postupci i reči u suprotnosti s Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, koja, između ostalog, diplomatama nudi imunitet od lokalnih zakona.

Bugarska je 28. juna proterala 70 ruskih diplomata, što je do sada nezabeležen potez Sofije, prepolovivši broj moskovskog diplomatskog kora u toj balkanskoj zemlji.

Nekoliko sedmica ranije, Mitrofanova i članovi bugarskih Noćnih vukova bili su kod Spomenika Sovjetskoj armiji u Sofiji 9. maja, na dan kada Rusija obeležava savezničku pobedu nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

Kontroverzno, članovi bugarskog moto kluba imali su zadatak da „podrže sigurnost“ na tom događaju.

Bugarski bajkeri su se 2017. pridružili najistaknutijim članovima ruskih Noćnih vukova na njihovom kontroverznom putovanju kroz Evropu do Berlina, koje je bilo tempirano da se poklopi sa godišnjicom poraza nacističke Nemačke.

Tada je predsednik Kluba Noćnih vukova iz Sofije Denčo Zlatanov rekao: „Naš cilj je da pratimo put sovjetske armije, da odamo počast herojima koji su poginuli i da pokažemo mladima da je takav rat postojao“.

Godinu dana ranije, tokom njihovog putovanja širom Evrope u sklopu manifestacije „Slovenski svet 2016“, bajkeri ruskih Noćnih vukova sukobili su se s demonstrantima protiv Putina u Burgasu, gradu na bugarskoj obali Crnog mora.

Oni su takođe podržavali određene bugarske političare. U 2017. bajkeri su prisustvovali inauguraciji Rumena Radeva za predsednika – koji u Bugarskoj ima uglavnom ceremonijalnu ulogu – koga su nazvali „našim predsednikom“.

Radev, koji je osvojio drugi predsednički mandat u novembru 2021. uz podršku Bugarske socijalističke partije (BSP), smatra se političarem naklonjenim Kremlju, čije je etiketiranje poluostrva Krim kao „ruskog“ u vreme izbora izazvalo “ duboku zabrinutost“ u Vašingtonu.

Krstovi, ikone i pravoslavni simboli donose se u izobilju na događaje koje organizuju Noćni vukovi. Bez obzira na ideologiju koju propagiraju, oni su u milosti Bugarske pravoslavne crkve.

Crkva je hvalila bajkere u objavama na društvenim mrežama, ističući ih kao „primer bratskog prijateljstva, jedinstva i uzajamne pomoći“.

Bajkeri su takođe dobili pravoslavnu ikonu od Simeona Nikolova Dimitrova, poglavara Bugarske pravoslavne crkve, na ceremoniji održanoj 16. jula, navodi se u objavi na Fejsbuku.

Bugarski servis RSE pokušao je dobiti, ali bezuspešno, komentar od Bugarske pravoslavne crkve. Napori da se dođe do bugarskih Noćnih vukova takođe su bili neuspešni.

U Rusiji su Noćni vukovi korišteni kao oruđe Kremlja. Lideru Zadostanovu je Putin dao medalju za ulogu koju su bajkeri odigrali na Krimu 2014.

Grupa je, kako se izveštava, i ranije dobijala finansijsku pomoć Kremlja.

Zatvoreni opozicioni političar Aleksej Navaljni objavio je 2015. izveštaj koji pokazuje da su Noćni vukovi poslednjih godina primili više od milion dolara državne pomoću koju finansiraju poreski obveznici.

Bajkeri su iskoristili ta sredstva za organizovanje prenaglašenih patriotskih događaja kao što je bio njihov nastup ispunjen pirotehnikom o sukobu u Ukrajini 2014. pred oko 100.000 ljudi u krimskom lučkom gradu Sevastopolju.

Izvor: RSE