Burna debata posle još jedne pucnjave u školi u Americi: „Zašto nam deca još uvek umiru?“

Nasuprot tome u Keniji je broj zabeleženih pucnjava u školama svega jedan za isti period.

Po istoj tabeli američkog Biroa za popis stanovništva ispostavlja se da su bezbednija deca u školama u Avganistanu (jedan slučaj pucnjave u školama za isti period) pa i u Pakistanu i Nijegriji (četiri slučaja pucnjave u školi za isti period) nego u SAD.

Američki grad Nešvil, u državi Tenesi, priključio se u ponedeljak spisku gradova koji su postali „ozloglašeni zbog epidemije masovne pucnjave“, piše CNN.

Kako se ukazuje čini se da je uprkos crnoj statistici veći deo zemlje spreman da prećutno prihvati kao cenu prava na posedovanje vatrenog oružja.

Podsetimo, dvadesetosmogodišnja naoružana žena ubila je troje dece i troje članova nastavnog osoblja u privatnoj školi u glavnom gradu Tenesija, pre nego što je i sama stradala u okršaju sa policijom. Lokalne vlasti su objavile da je napadačica nekada bila đak te škole.

Evelin Dikhaus, Hali Skrags i Vilijam Kini, svi generacija devetogodišnjaciubila je žena naoružana automatskom puškom poput AR -15 i pištoljem. Prema rečima policije obe vrste oružja su kupljene legalno.

U pucnjavi su stradali i Sintija Pik (61), Ketrin Kuns (60) i Majk Hil (61). Svi su ubijeni na mestu koje bi trebalo da bude najbezbednije: gde deca idu u školu.

Zbog toga, piše CNN, milioni roditelja često ostavljaju svoju decu sa mučnim strahom – da li je njihova škola sledeća.

Vatreno oružje je vodeći uzrok smrti američke dece uzrasta od 1 do 19 godina, prema podacima Fondacije porodice Kaiser za 2020. Iako se tvrdi da se neretko u nasilnim četvrtima oruižje nađe u rukama dece mnoga decadok mnoga oružja tvrde da deca u nasilnim četvrtima, a ne u učionici, izgleda da su škole sve ranjivije.

Prema podacima Arhiva oružanog nasilja, horor u Nešvilu bio je među najmanje 130 masovnih pucnjava do sada ove godine – više nego u bilo kojoj prethodnoj godini od najmanje 2013. (GVA, kao i CNN, definiše masovnu pucnjavu kao u kojoj su najmanje četiri osobe upucane, ne računajući strelca.)

Ovakvi događaji su sada toliko česti da postoje slučajevi da su ljudi koji su preživeli jedan takav tragični događaj iskusili naknadno još jedan.

Ešbi Bizli, koja je izbegla masovnu pucnjavu četvrtog jula prošle godine u Hajlend parku u Ilinoisu, bila je u poseti Tenesiju na porodičnom putovanju kada se dogodila pucnjava u ponedeljak. Nenajavljeno se pojavila na televiziji uživo i pitala: „Kako se ovo još uvek dešava? Zašto nam deca još uvek umiru?“

Otkrivajući još jednu tragičnu mrežu posledica nasilja iz vatrenog oružja, Bizli je kasnije rekla za CNN da je dogovorila ručak sa prijateljicom čiji je jedan sin ubijen u masovnoj pucnjavi u Vafl Hausu u Antiohiju, delu Nešvila u Tenesiju, pre pet godina.

Njen drugi sin je bio zatvoren u školi u Nešvilu zbog masovne pucnjave u ponedeljak.

„Imamo decu koja prožive višestruke masovne pucnjave Šta mi radimo?“ , kazala je Bizli.

Bivši predsednik SAD Barak Obama objavio je na Tviteru video snimak izjave Bizli uz poruku: „Izneverismo našu decu“.

We are failing our children. Guns are now the leading cause of death for children in the U.S.

Michelle and I mourn with the students and families of the Covenant School today. pic.twitter.com/8X9qKKzB9d

— Barack Obama (@BarackObama) March 27, 2023

Uzaludni rituali

Pucnjava u ponedeljak je toliko frustrirajuća za ljude poput Bizli jer su rituali koji obično uslede već viđeni i tako uzaludni. Republikanski političari su brzo ponudili „misli i molitve“ ili su ćutali. Njihove demokratske kolege zahtevale su hitnu oružanu reformu. Pozivi na poboljšanje zaštite mentalnog zdravlja, koji se pojavljuju nakon svake masovne pucnjave, verovatno slede.

U Beloj kući, predsednik Džo Bajden se oobratio rečima: „Moramo učiniti više da zaustavimo nasilje oružjem. To cepa naše zajednice, cepa dušu ove nacije“. Bajden je uputio poziv na akciju koja je sada definitivna karakteristika neefikasnog političkog manevrisanja koje uvek prati masovne pucnjave, bilo da su u školama u Teksasu ili Tenesiju ili u supermarketu u Bafalu ili na univerzitetskom kampusu u Mičigenu.

„Ponovo pozivam Kongres da usvoji moj predlog zabrane jurišnog oružja. Bilo je vreme da počnemo da napredujemo“, rekao je Bajden.

CNN ukazuje da je predsedniku SAD „savršeno jasno da je takav korak bio nemoguć u prošlom Kongresu i da će biti takođe teško u sadašnjem, gde republikanci kontrolišu Predstavnički dom, a demokratama još uvek nedostaje 60 glasova u Senatu.

Predsednički poziv na akciju skoro je postao običaj žalovanja koliko i molba za izgradnju političke koalicije, navodi se.

Američka zamrznuta debata o oružju

Jedan od vodećih republikanaca u Senatu, senator Džon Kornin iz Teksasa, brzo je raspršio sve ideje da bi smrt troje male dece i troje odraslih koji su se brinuli o njima donela bilo kakvu političku razliku.

„Rekao bih da smo otišli daleko koliko smo mogli – osim ako neko ne identifikuje neku oblast kojom se nismo pozabavili“, rekao je Kornin za CNN.

Teksaški republikanac bio je vitalni igrač u donošenju zakona o oružju prošle godine uprkos žestokom protivljenju aktivista za prava na oružje u njegovoj matičnoj državi. Novi zakon, koji je predstavljao najznačajniju saveznu reformu vezano za vatreno oružje u deceniji, usledio je nakon užasne pucnjave u osnovnoj školi Rob u Uvaldeu u Teksasu kojoj je stradala 21 osoba.

Iako zakon ne zabranjuje nikakvo oružje, uključuje mere koje državama nude više podsticaja da finansiraju zakone koji dozvoljavaju sudovima da privremeno oduzmu vatreno oružje od bilo koga za koga se veruje da predstavlja opasnost po sebe ili druge.

Uprkos svojoj prethodnoj ulozi, Kornin je takođe izrazio izvesnu frustraciju zbog Bajdenovih primedbi.

„Predsednik se stalno vraća na iste stare umorne teme. Dakle, on ne nudi nikakva nova rešenja ili ideje. Ako ima, mislim da bi trebalo da ih razmotrimo, ali do sada nisam ništa čuo.“

U izvesnom smislu, Kornin – koji je predvideo da se po pitanju oružja neće delovati barem do sledećih izbora – jednostavno je iznosio činjenice.
Senator iz Teksasa je takođe obuhvatio stvarnost, frustraciju i ograničenja debate o oružju.

On je rekao da će takve zabrane uticati na „građane koji poštuju zakon” i dodao: „Ne verujem da ti građani koji poštuju zakon predstavljaju pretnju po javnu bezbednost”.

Kornin je, ocenjuje CNN, u pravu da većina Amerikanaca koji poseduju takvo vatreno oružje nikada ne krše zakon, niti koriste svoje oružje nepromišljeno ili, još manje, pokreću masovnu pucnjavu.

Ali u isto vreme, neka od ovih oružja dizajniranih za bojno polje imaju kapacitet da izazovu ogroman pokolj za samo nekoliko trenutaka.

Napadači koji otvaraju vatru sa ovakvim oružjem po školama, tržnim centrima ili barovima ponekad su se pridržavali zakona dok nisu počinili napad.

Politička tragedija leži u osnovi mnogih ovih masovnih pucnjava. U ogorčenoj političkoj klimi, gde se svaki pokušaj donošenja zakona o oružju prikazuje kao pokušaj da se ilegalno otme vatreno oružje, ne postoji zajednički jezik između podržavanja ustavnog prava na nošenje oružja i želja mnogih Amerikanaca koji žele strožije zakone o oružju.

Pokojni sudija Vrhovnog suda Antonin Skalija, heroj konzervativnog pokreta, napisao je u Helerovom mišljenju 2008. da je dozvoljeno da vlada reguliše vatreno oružje, a da ostane verna Drugom amandmanu.

On je napisao da pravo obezbeđeno amandmanom nije „pravo na držanje i nošenje bilo kakvog oružja na bilo koji način i u bilo koju svrhu“.

To je pozicija koju je već dugo drži marš Republikanske stranke udesno (ekstremno krilo) – činjenica koju je Kornin implicitno naglasio u svojim komentarima.

Ovaj nedostatak bilo kakvog zajedničkog osnova o pitanju od smrtonosnog značaja ide paralelno sa širom nepovezanošću u politički polarizovanom društvu kojem sve više nedostaje zajedničko kulturno razumevanje.

Ova politička paraliza znači da skoro sigurno ima dece koja koja će poći ujutru u školu kao i obično a koja možda jednog dana neće doći kući posle nastave, zaključuje CNN.