CNN o Trampovim potezima: Američki predsednik protiv medija, pravosuđa i obrazovanja

Administracija projektuje predsednički autoritet šire i otvorenije nego bilo koja moderna Bela kuća do sada, piše CNN.

Njeno široko tumačenje zakona i sporna interpretacija sudskih odluka izazivaju uzbunu zbog mogućeg narušavanja vladavine prava, slobode izražavanja i samog Ustava.

„Nešto je trulo“, rekao je Tramp u Ovalnoj kancelariji u ponedeljak. „Liberalni establišment – ali oni više ne upravljaju ovom zemljom“.

Pored njega je sedeo predsednik El Salvadora, Najib Bukele, koji sebe naziva „najkul diktatorom na svetu“ i čija ogromna popularnost počiva na obliku izbornog autoritarizma koji Tramp otvoreno ceni.

Topao prijem koji je Bukele dobio – lider koji bi u bilo kojoj konvencionalnoj američkoj administraciji bio izopšten – pružio je zlokobni uvid u Trampove buduće namere kao 47. predsednika.

Bukele je suspendovao delove ustava El Salvadora i bez suđenja zatvorio desetine hiljada ljudi u obračunu s kriminalom.

On je nagovestio da bi Tramp mogao da pokuša nešto slično: „Gospodine predsedniče, imate 350 miliona ljudi koje treba osloboditi, znate. Ali da biste oslobodili 350 miliona ljudi, morate neke i da zatvorite. Znate, tako to ide, zar ne?“

Trampove autoritarne ambicije jasno su isplivale na površinu tokom sastanka, i to kroz prizmu njegove sve oštrije politike deportacije, koja izaziva duboku zabrinutost zbog mogućih kršenja pravnog postupka i ljudskih prava.

Obojica predsednika i Tramp i Bukele sa očiglednim zadovoljstvom su javno odbili da puste jednog migranta bez dokumenata koji je uhapšen u Merilendu i deportovan u zloglasni mega-zatvor u rodnom El Salvadoru, i to bez sudskog saslušanja, uprkos nalogu sudije da ne sme biti vraćen.

Bela kuća sada odbija da postupi po novom sudskom nalogu da se Kilmar Armando Abrego Garsija vrati u SAD, i korača opasnom granicom u vezi sa odlukom Vrhovnog suda koji je jasno naložio da se „omogući njegov povratak“.

Administracija tvrdi da je Abrego Garsija član bande i terorista, iako nije iznela nijedan javni dokaz. Takođe argumentuje da američki sudovi nemaju nadležnost jer je njegova sudbina pitanje Trampove ovlašćenosti nad spoljnom politikom.

Vrhovni sud je prošle nedelje jednoglasno (9:0) presudio da administracija mora „omogućiti“ i „ubrzati“ povratak Abrega Garsije, nakon što su sami priznali da je došlo do greške u administrativnoj proceduri pri njegovoj deportaciji.

Međutim, Bela kuća sada koristi neodređenost jezika presude – možda iz želje Vrhovnog suda da izbegne direktni ustavni sukob – da tvrdi kako je sud zapravo podržao njihovu poziciju, a ne osudio je.

„Mislim da je Vrhovni sud delimično odgovoran, jer su se poigrali s formulacijom“, izjavila je penzionisana sutkinja Šira Šajndlin za CNN.

Ipak, upozorila je da administracija ulazi u opasnu zonu:“Ovo je odbijanje da se postupi po nalogu Vrhovnog suda. Sud je rekao da se omogući povratak i da se to učini brzo“.

Šajndlin je dodala: „To je akt prkosa koji nas dovodi na ivicu ustavne krize između sudske i izvršne vlasti“.

Lorens Trajb, poznati ustavni pravnik, izjavio je za CNN da uporno ignorisanje sudskih odluka od strane Trampove administracije čini verovatnim da će se slučaj ponovo naći pred Vrhovnim sudom – koji će se tada suočiti s ključnom odlukom.

„Nisu samo imigranti ti koji su izloženi ovakvoj igri. To je smrtonosna igra koja se može igrati sa bilo kojim građaninom“, rekao je Trajb, profesor emeritus sa Harvarda. „Predsednik je već počeo da je igra. To nije zemlja u kojoj smo mi odrasli“.

Zaista, Tramp razmatra još otvoreniji izazov zakonu. Nagovestio je da bi njegov plan deportacije onih koje proglašava članovima bandi i teroristima u brutalne zatvore u El Salvadoru mogao biti proširen.

„Voleo bih da odem korak dalje, mislim. Ne znam šta zakon kaže. Uvek moramo poštovati zakone“, rekao je Tramp, gledajući ka državnoj tužiteljki Pam Bondi na sofi u Beloj kući.

„Ali imamo i domaće kriminalce koji guraju ljude pod metro, koji udaraju starije žene bejzbol palicama po potiljku dok ne gledaju, koji su apsolutne zveri. Hteo bih da i njih uključim u grupu ljudi – da ih izbacimo iz zemlje“.

Zamisaо da bi administracija mogla ignorisati ustavna prava koja važe za sve američke građane, uključujući i one koji su u zatvoru, i deportovati ih u represivne logore u inostranstvu, zvuči gotovo neverovatno. Ali Trampove reči dolaze u atmosferi sve izraženijeg autoritarizma oko Bele kuće i očigledne rešenosti da odbaci ustavne granice svog ponašanja.

Elitno pravo i obrazovanje na udaru Trampa

Potezi Bele kuće sve više sugerišu da Tramp ne želi samo da samostalno odlučuje koga će deportovati, po sopstvenim kriterijumima, a ne po odlukama sudova.

On takođe teži da utiče na rad najmoćnijih advokatskih kancelarija, sadržaj nastave na najprestižnijim univerzitetima i vesti koje Amerikanci gledaju na televiziji.

To su klasične stranice iz priručnika autoritarnih lidera poput Viktora Orbana, mađarskog premijera koga Tramp otvoreno hvali, a koji je svoju moć učvrstio upravo ograničavanjem nezavisnosti pravosuđa, medija i akademske zajednice.

U poslednjim danima, Tramp je pojačao pritisak na vodeće advokatske firme koje su zastupale klijente ili zapošljavale advokate koje on vidi kao političke protivnike, iznuđujući dogovore o stotinama miliona dolara „pro bono“ rada na slučajevima koji će tek biti definisani.

Bela kuća je zapretila brojnim univerzitetima uskraćivanjem sredstava ukoliko ne izmene školske politike – pa čak i sam sadržaj nastave.

U međuvremenu, Tramp je zatražio kaznu za emisiju 60 Minutes na CBS-u i pozvao predsednika Federalne komisije za komunikacije (FCC) da ukine dozvolu za emitovanje toj mreži.

Predsednik koji je ponovo izabran na talasu obećanja da će „očistiti“ Ministarstvo pravde od političkog uticaja sada koristi tu istu instituciju da naredi istrage protiv dvojice bivših saradnika, Krisa Krebsa i Majlsa Tejlora, koji su mu postali glasni kritičari.

Paralelno, Ilon Mask – sada bliski saveznik administracije – donosi jednostrane odluke o otkazima i obustavi saveznog finansiranja, ignorišući odluke Kongresa i očigledno igrajući na kartu da će preteći sudove u odlučivanju o zakonitosti tih poteza.

U međuvremenu, državni sekretar Marko Rubio koristi široka ovlašćenja da poništi vize stotinama stranih studenata koji su učestvovali u protestima protiv Izraela.

Tvrdi da su njihove aktivnosti „štetne za spoljnu politiku SAD“ – široka definicija kojom bi se mogla ograničiti gotovo svaka vrsta političkog izražavanja.

Neki studenti su hapšeni na ulici i odvedeni u imigracioni pritvor kilometrima daleko od svog boravišta ili su bili primorani da napuste zemlju.

Palestinski student Mohsen Mahdawi, koji je već deceniju u SAD i pohađa Univerzitet Kolumbija, uhapšen je u ponedeljak u imigracionoj kancelariji u Vermontu, gde je došao da započne poslednji korak u procesu dobijanja američkog državljanstva, izjavio je njegov advokat za CNN.

Kronizam, često prisutan u autoritarnim režimima koji potiskuju demokratske slobode, sve više pušta korenje i u Vašingtonu.

Tramp je dobio drugi mandat delom zahvaljujući obećanju da će „razmontirati“ elitni establišment koji, kako tvrdi, prezire obične Amerikance i zasićen je ekstremnim liberalnim vrednostima po pitanjima rase i pola.

To je popularna pozicija kod njegove biračke baze. Kulturni napadi na institucije koje se percipiraju kao bastioni elite ujedno služe i kao zgodna distrakcija od trgovinskog haosa i neuspeha njegovih pokušaja da postigne mir u Ukrajini.

Trampova sve ekstremnija retorika i njegovo očigledno uverenje da je njegova moć bezgranična – učvršćeno nedavnom presudom Vrhovnog suda o predsedničkom imunitetu – odavno su izazvale strahovanja među kritičarima da je on diktator u pripremi.

Ali njegovo odbijanje da prihvati rezultate izbora 2020. i novi napori da podriva odgovornost vlasti, pravne procese, pa čak i slobodu izražavanja, više nisu samo signali već sistematski obrasci delovanja.

Institucije počinju da uzvraćaju

Ipak, neke institucije se počinju braniti.

Univerzitet Harvard je u ponedeljak odbacio zahteve Trampove administracije za promene u politici. „Univerzitet neće odustati od svoje nezavisnosti niti od svojih ustavnih prava“, izjavio je predsednik Harvarda, Alan Garber. Administracija je odmah zamrzla više milijardi dolara saveznih sredstava namenjenih ovoj članici Lige bršljana.

Bela kuća je tražila izmene u programima raznolikosti, jednakosti i uključivanja (DEI), zabranu maski na protestima na kampusu, kao i reforme u zapošljavanju i upisima zasnovanim na zaslugama. Takođe je pokušala da smanji moć profesora i uprave.

Odluka Harvarda mogla bi postati presedan za druge visokoškolske ustanove. Ali Univerzitet Kolumbija je popustio pred zahtevima administracije – uveo je ograničenja na demonstracije, uspostavio nove disciplinske procedure i odmah revidirao svoj program vezan za Bliski istok.

Sličan obrazac delimičnog otpora i potčinjenosti vidi se i u pravnoj branši.

Dve velike advokatske firme sa jakim prisustvom u Vašingtonu – Jenner & Block i WilmerHale – tužile su administraciju zbog Trampovih izvršnih naredbi usmerenih protiv njih i njihovih klijenata. Optužuju vladu da koristi neustavne mere kako bi kaznila ili zastrašila one čije mišljenje ne podržava.

Administracija je takođe direktno ciljala novinare. Agencija Associated Press je podnela tužbu nakon što su njeni novinari izbačeni iz novinarske ekipe na predsedničkom avionu Air Force One, kao i iz događaja u Ovalnoj kancelariji — zbog toga što nisu želeli da u pisanju promene naziv „Meksičkog zaliva“ kako je Tramp zahtevao.

Savezni sudija je prošle nedelje presudio da je izbacivanje AP-a iz izveštavanja protivustavno.

Trampov sledeći otvoreni izazov vladavini prava očekuje se već u utorak, na novom ročištu u slučaju Abrego Garsija, koji je uhapšen na ulici u predgrađu Merilenda i poslat u mega-zatvor u El Salvadoru.

Ministarstvo pravde je odgovorilo na naredbu saveznog sudije da svakodnevno izveštava o pokušajima povratka Abrega Garsije osporavajući nadležnost suda. Džozef Mazara, advokat Ministarstva za unutrašnju bezbednost, izjavio je pod zakletvom da agencija „nema ovlašćenje da silom izvuče stranca iz domaćeg pritvora strane suverene države“.

To je usledilo nakon što je predsednik Bukele, samo nekoliko sati ranije, izjavio da ne vidi način da ga vrati:“Kako da prokrijumčarim teroristu nazad u SAD? Nemam ja moć da ga vratim,“ rekao je.

Odgovor administracije jasno pokazuje da ništa konkretno ne preduzima da vrati Abrega Garsiju. Sve više deluje kao još jedan pokušaj da se zaobiđe sudska vlast.

Na ovom, ali i na mnogim drugim frontovima, osećaj da se zemlja približava ustavnom sudaru postaje nemoguće ignorisati.