COP27 prošao bez preduzimanja značajnijih koraka: Osniva se fond za siromašne zemlje, ali nema rešenja za povećanje emisija ugljen-dioksida 1EPA-EFE/KHALED ELFIQI

Poslednjeg jutra na Samitu Ujedinjenih nacija o klimi stigle su lepe vesti – doneto je rešenje da se osnuje fond za pomoć siromašnim zemljama koje su pogođene klimatskim katastrofama.

Kako svetski mediji prenose, ova odluka doneta je nakon još jedne besane noći u Egiptu, gde se već dve nedelje debatuje o sudbini planete na kojoj živimo.

„Pred zoru se aplauz prolomio salom na samitu, označivši kraj pregovora koji su trajali celu noć“, piše Rojters.

U nacrtu ovog potencijalno veoma značajnog sporazuma koje je egipatsko predstavništvo jutros predstavilo naglašava se neposredna potreba za finansijskim resursima za pomoć zemljama u razvoju koje su posebno pogođene posledicama klimatskih promena.

Siromašne države su mnogo više pogođene klimatskim promenama zbog svog geografskog položaja, velikog oslanjanja na poljoprivredu, manje prilagođenosti novim uslovima, pa samim tim i klimatskim promenama koje su poslednjih godina sve osetljivije.

S obzirom na to da one nemaju resurse da se izbore sa takvim problemima, iako uglavnom nisu zaslužne za povećane emisije ugjen-dioksida u atmosferi, siromašne zemlje najviše ispaštaju i pomoć u rešavanju krize im je preko potrebna.

Razvijenije države su poslednjih godina isticale da će im pomoći, pa i s vremena na vreme ulagale određenu količinu novca kako bi im pružile pomoć, ali to je dosad bilo na individualnom nivou i u nedovoljnoj količini da bi zaista moglo da dođe do značajnijih promena nabolje.

Sada, kada je više od 200 država pozdravilo osnivanje fonda, pojavilo se „svetlo na kraju tunela“, ali postavlja se pitanje da li će se ovaj sporazum ostati mrtvo slovo na papiru ili će i bogate i siromašne zemlje raditi na tome da se njegove odredbe ostvare.

Mnogo razgovora, malo konkretnih rešenja

Još pre početka Samita u Šarm el Šeiku, jasno je bilo da će upravo pomoć siromašnim državama u borbi protiv poledica klimatskih promena biti jedna od najvažnijih tema pregovora, ali nakon dve nedelje ostaje jasan utisak da osim osnivanja pomenutog fonda, nije došlo do drugih važnih rešenja.

Pre svega, nisu donete nove mere za smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Zbog toga negoduje i komesar Evropske unije za klimatske promene Frans Timermans, koji je stava da postignut dogovor nije dovoljan.

„Ovo je decenija u kojoj mora da se napravi ključan pomak, ili ćemo se pomeriti unazad. Međutim, ono što je dogovoreno, nije dovoljno da se napravi korak napred za ljude i planetu. Nije načinjen dovoljan napor kojim bi se predvidelo da glavni emiteri ubrzaju svoj rad na smanjenju štetnih gasova“, rekao je Timermans.

Koji zvaničnici su govorili i šta su rekli?

Na Samitu su, kao i prethodnih godina, učestvovali najviši svetski zvaničnici, koji su imali priliku da iznesu svoje viđenje problema, kao i da ponude rešenje koje smatraju adekvatnim.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden pozvao je „sve zemlje“ da smanje emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte jer se, kako je istakao, klimatska kriza odnosi na na ljudsku bezbednost, ekonomsku bezbednost, nacionalnu bezbednost i sam život na planeti.

„Sve zemlje moraju više da učine. Na ovom sastanku moramo da obnovimo i povećamo klimatske ambicije“, rekao je Bajden i dodao da njegova država radi svoj deo u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Premijeru Velike Britanije Rišiju Sunaku ovo je bio jedan od prvih velikih samita nakon što je izabran na tu poziciju a, za razliku od Bajdena, on je istakao da bi preusmeravanjem privatnih i javnih finansija na zaštitu planete, borba sa klimatskim promenama mogla da se pretoči u nova radna mesta i ekološki čist privredni rast.

„Našoj deci možemo zaveštati zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost. Moramo ispuniti ono što smo obećali u pogledu finansiranja borbe protiv klimatskih promena“, rekao je britanski premijer uz ocenu da „stvarno ima mesta za nadu“.

Predsednik Francuske Emanuel Makron osvrnuo se na rat u Ukrajini i rekao da svet ne sme žrtvovati svoje obaveze u vezi sa borbom protiv klimatskih promena zbog toga što Rusija vodi rat protiv Ukrajine.

„Ekonomije moraju sa uglja biti preusmerene na druge energente, pri čemu pomoć zemljama u razvoju takođe mora biti prioritet, a Francuska neće podržavati nikakva podmorska istraživanja za izvorima nafte“, naveo je on.

Predsednik Brazila Lula da Silva rekao je da će Brazil učini sve što je potrebno da postigne nultu deforestaciju u amazonskoj prašumi, što je prethodno i naveo kao jedan od svojih glavnih ciljeva kada se pre nekoliko nedelja vratio na funkciju predsednika južnoameričke države koja je prethodnih godina imala ozbiljnih problema sa krčenjem Amazona.

„Njegovo ranije iskustvo u obuzdavanju krčenja šuma je mnogima na samitu dalo nadu i velika očekivanja za njegov sledeći predsednički mandat“, navodi Njujork tajms, ističući da je 2003. godine, kada je Lula prvi put postao predsednik, krčenje šuma u Amazoniji imalo jednu od najvećih stopa ikada. Do kraja njegova drugog mandata 2010, stopa krčenja šuma pala je za 67 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prisustvovao Samitu za klimu u  Šarm el Šeiku zbog, kako je sam rekao, situacije na Kosovu i Metohiji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.