„Cvetajuća složenost“ protiv izolacije

Na tu vrstu radoznalosti pokušao je da ponudi odgovor skup koji je krajem aprila organizovan u Berlinu, a na kojem je glavni govornik bio najistaknutiji ruski ekspert za međunarodne odnose sa zapadom i direktor najreprezentativnije i najuticajnije ruske institucije koja se na akademski način bavi međunarodnim odnosima, ruskog Saveta za međunarodne odnose, doktor Andrej Kortunov. U aprilski uobičajeno kišnom danu, dr Kortunov nam je u salonu hitela „Adlon“, tik uz Brandenburšku kapiju predstavio svoja viđenja ruske spoljne politike u narednom šestogodišnjem mandatu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Andrej Kortunov smatra da je sadašnja kriza u odnosima sa Zapadom najveća je od Kubanske krize 1962. kada su obe supersile bile na korak do upotrebe nuklearnog oružja. Zbog toga, nije previše verovatno da će se odnos zapada prema Rusiji brzo izmeniti, pa su Rusiji samoj potrebne promene koje će učiniti nedelotvornim neprijateljstvo zapadnih država.

„Moskva svoje akcije smatra odbrambenim. LJudi misle da mi radimo ono što moramo, jer se branimo. To odgovara percepciji ruskog spoljnopolitičkog ponašanja koje je uočio još DŽordž Kenan pre sedam decenija“, primećuje Kortunov.

Predstavljajući raspoloženje u Rusiji, on ukazuje da, sudeći prema istraživanjima, većina stanovništva spoljnu politiku zemlje smatra, ne samo uspešnom, nego i razlogom za nacionalni ponos. Takvo mišljenje u manjoj ili većoj meri rasprostranjeno je u svim društvenim grupama, od nezaposlenih, pa do poslovne i političke elite. Takođe i među onim koji sasvim krtički posmatraju ekonomski i društveni položaj zemlje, veliki deo njih posmatra sa simpatijama međunarodna dostignuća Kremlja poslednjih godina. Dva od njih smatraju se posebno važnim razlogom za ponos: „uspostavljanje državnog suvereniteta“ i „ponovno rođenje Rusije kao velike države“.

Geopolitička pitanja u ruskoj politici nametnula su se 2014-2015, kada je na dve važne tačke za ruske interese, počeo nepovoljan razvoj: prvo u Ukrajini, a zatim u Siriji. U osnovi, između njih, budući da se nalaze na južnim prilazima Rusiji, postojala je značajna strateška, ali u uzročno-posledična povezanost. Bez oslonca u Siriji, Rusija bi ostala bez mogućnosti da bude subjekat mediteranske politike, a Ukrajina je istorijski, tradicionalni put preko koje je išla svaka agresija prema Moskvi. Već početkom 2016. došlo je do velikog pada cena nafte na svetskom tržištu, čak i do 30 dolara za barel. Time se pojavila još jedna teškoća, jer je postalo jasno da geopolitička nezavisnost može da se obezbedi samo na zdravim ekonomskim osnovama.

„Rusija je okončanjem hladnog rata imala dva cilja: prvi je da se integriše u zapadni svet, a drugi je da na svojim granicama ima prijateljsko okruženje. Danas nemamo ostvaren ni jedan od ta dva cilja. Rusija je, s nekim izuzecima, okružena državama koje imaju ili razvijaju neprijateljski stav prema njoj. To su baltičke države i to je kriza u Ukrajini. SAD se nalaze u stanju „postimperijalističke traume“. Čak i ako se promeni režim, politika će ostati negativna. Rusija ima dva izlaza: da se približi Kini i da se osloni na sebe samu“, ocenio je Kortunov.

U oba svoja cilja, Rusija je u suštini pokušavala da svoj identitet poveže sa Evropom i Zapadom. U prelaznom vremenu posle nestanka Sovjetskog Saveza, okončanja hladnog rata, promene uloge i karaktera same Rusije, idejno i intelektualno, ojačale su grupe koje već smatraju da je „evropeizacija“ Rusije bila težnja koja je Rusiju uvukla u evropske imperijalističke ratove i sukobe koji, niti su joj bili potrebni, niti su odgovarali njenoj istoriji i kulturi. Blokada zapada, po svemu sudeći, ojačaće ovaj trend.

Izolacija je bezbednosno višestruko opasna. Rusija nije uključena u evropski bezbedonosni sistem. Takođe, ona nije ni deo NATO bezbednosne strategije. Savet Rusija-NATO ne deluje. To sve ukazuje da Rusija nije poželjna. To je veoma opasna situacija.

Brisel će nesumnjivo postajati sve važniji, naglasio je Kortunov, ali to nije bezuslovno. U odnosima EU sa Rusijom teško će se nešto dogoditi, ako dođe do tačke od koje nema povratka. Ruska percepcija Brisela je da je on mnogo komplikovan. Rusija nije nikada mogla da prodre u Brisel. Rusija želi da se snažnije poveže sa Briselom, kako bi povećala svoju integraciju u evropsko tržište. Evropska unija, a posebno Nemačka u njoj, mogu da igraju važnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize.

Što se tiče Krima, postoje problemi koji mogu odmah da se reše. Postoje i dugoročni problemi i problemi koji mogu da se pojave kasnije. Krim je dugoročni problem koji može da se reši u „široj evropskoj arhitekturi“. Ta šira evropska arhitektura podrazumeva poštovanje evropskih standarda demokratizacije, regionalizacije i prava manjina. Ukrajina može da bude članica EU, ali za oko 20-25 godina.

Uistinu, Rusija je poslednjih godina „više podigla glavu“. Potrebna je, međutim, i tu izvesna opreznost. Rusija danas može u velikoj meri da utiče na međunarodno situaciju kako na regionalnom, tako i na globalnom planu, ali uglavnom na jedan način – vojno politički. Od mogućnih saveznika, kao i u vreme Aleksandra III, ostalo joj je da se zadovolji svojom vojskom i flotom, samo što se sada one zovu vazduhoplovno-kosmičke snage.

Ako se težište svetske politike počne da se seli u „nevojne sfere“, uticaj Rusije biće promenjen, a u nekim regionima, gde je sada skoro dominantan, značajni umanjen. Takav primer biće Sirija kada se kako-tako okončana sadašnji, skoro beskrajni građanski rat, a glavni zadatak postane ekonomska obnova razrušene zemlje. Tada će važnost Moskve za Damask početi da se smanjuje, bez obzira ko bude na vlasti u Siriji. Sirijski lideri počeće da se oslanjaju na druge koji će nastupiti s programom velike ekonomske pomoći, investicija, novih društvenih i tehnoloških rešenja.

Kortunov uviđa da u celini gledano, ruska spoljna politika, koja se zasniva na vojno-političkim instrumentima, veoma centralizovanim procesom odlučivanja, jedinstvenom tradicijom „klasične diplomatije i obaveštajne službe, odgovara trenutnim potrebama međunarodnih odnosa“. Ali, taj trenutak ne može večito da traje ili ne toliko dugo. „Sasvim je mogućno da ćemo uskoro ući u novu epohu svetske politike, kada će se snaga države ocenjivati sasvim drugačijom skalom“, ukazuje Kortunov. On pretpostavlja da će dominacija vojno-političke snage u svetu trajati još nekoliko godina ili možda čak još jednu deceniju.

Geopolitički protivnici Rusije znaju za to i nastoje da ucene Rusiju i da je sateraju u ćošak. Pošto ukupni resursi protivnika prevazilaze ruske, Rusija će morati da pronađe način da se odupri tim pritiscima. Zbog toga, naredni Putinov mandat ne garantuje lake geopolitičke pobede. Ako taj period uporedimo sa vojnom terminologijom, biće to period „rovovske borbe“ s povremenim pokušajima da se „probije“ odbrana protivnika i „nametne primirje“ pod vlastitim uslovima.

Rusija ima dva izbora. Jedan je da pokuša ekonomsku mobilizaciju, sličnu četrdesetim godinama prošlog veka, pred Drugi svetski rat i u toku njega. Ovoga puta, ona naspram sebe, nema samo Nemačku, već ceo zapadni svet. Rusko društvo, takođe, sasvim je drugačije od tadašnjeg sovjetskog društva. Zbog toga, Kortunov rešenje vidi u ekonomskoj transformaciji analognoj pojmu „cvetajuće složenosti“ Konstantina Leontjeva.

Leontjev je formulisao „trojni zakon razvoja“ u kojem je „cvetajuća složenost“ njegov centralni deo, identičan sa životom u kojem su složenost, kreativnost, raznobojnost, protivurečnosti, osnovna njegova obeležja. Za Rusiju, to znači razvoj novog društveno-ekonomskog modela koji bi bio privlačan njenim najbližim susedima na postsovjetskom prostoru. Rusija tako neće biti samo garant njihove bezbednosti ili izvor jeftinih energenata, nego i privlačan društveno-ekonomski model. Ruska spoljna politika dobiće brojne nove instrumente. Efikasnost bilo kojih sankcija protiv Rusije biće smanjena, a pojaviće se brojni drugi načini zaobilaženja sankcija.

Putinov četvrti mandat, koji bi se oslanjao na postavke Leontjeva, značio bi duboku strukturnu reformu ekonomije, njenu široku diversifikaciju, oštro investiranje u ljudski kapital, jačanje institucija, modernizaciju sistema uprave, tehnološke inovacije i otvaranje za preduzetničku i društvenu inicijativu, rekao je Kortunov.

Na kraju, važan je i lični, liderski aspekt. Da li pokušavamo da kaznimo Putina ili da rešimo problem? Putin neće popustiti pod pritiscima. On očekuje poštovanje. Putin veruje u snagu liderstva. Odnosi Rusije i Turske veoma su kompleksni, ali oni su kompenzovani „ličnom hemijom“ i odnosima i razumevanjem dvojice lidera. Da su na zapadu tako pristupili njemu, umesto što su pokušavali da ga ponize, stvari bi se verovatno kretale drugim tokom, zaključio je naš sagovornik.

Rast trgovine s Nemačkom zbog fudbala

U opštem trendu opadanja trgovinske razmene Rusije i EU, Nemačka je izuzetak. Između 2012. i 2016. razmena je opala za 44 odsto, sa 339 milijardi, na svega 191 milijardu. U tome, Nemačka predstavlja gotovo četvrtinu. Trgovinska razmena između Nemačke i Rusije prošle godine doživela je značajan porast. Ona je porasla za 23 odsto u poređenju s prethodnom godinom, uprkos sankcijama Evropske unije. Ukupna razmena je porasla na 50 milijardi dolara, odnosno 41 milijardu evra. Rusija je uvezla robe za 19,7 milijardi evra, dok je ruski izvoz porastao za 21 odsto u poređenju s prethodnom godinom.

Predsednik nemačke privredne komore Matijas Šep istakao je svoje očekivanje da će pozitivan trend biti održan i tokom ove godine. On je objasnio da je veliki podsticaj razmeni dve zemlje došao zbog Svetskog prvenstva u fudbalu 2018, jer veliki broj nemačkih kompanija učestvuje u građevinskim projektima i pripremama za prvenstvo, obezbeđuje automobile, mašine i hemijske proizvode.

Ministar Nenad Popović na Putinovoj inauguraciji

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović dobio je poziv i biće jedini zvaničnik Republike Srbije na inauguraciji izabranog predsednika Rusije Vladimira Putina, 7. maja u Moskvi. „Izuzetno sam počastvovan pozivom da prisustvujem inauguraciji predsednika Putina u Kremlju, jer je veoma važno da neko iz Republike Srbije bude na ovom velikom događaju. Poziv je potvrda da Rusi poštuju Srbiju kao najbližeg partnera, ne samo na Balkanu“, rekao je Popović za Sputnjik. On ističe da nikome u Srbiji nije potrebno posebno objašnjavati koliko je za našu zemlju i za srpski narod značajan izbor Vladimira Putina za još jedan predsednički mandat.

Tokom protesta priveden Aleksej Navaljni

Više hiljada ljudi okupilo se u subotu na Puškinovom trgu u Moskvi na neodobrenom protestu protiv inauguracije predsednika Rusije Vladimira Putina, tokom kojeg je policija privela organizatora skupa Alekseja Navaljnog, preneo je AP. Protesti pod nazivom „On nije naš car“ održani su u više gradova širom Rusije, a policija je privela oko 1.600 osoba. Na televizijskim snimcima sa protesta u Moskvi vidi se da policajci iznose Navaljnog sa Puškinovog trga, držeći ga za ruke i noge.