Danas samit lidera EU u Briselu: Na stolu plan o konfiskovanju imovine Rusije i otvaranje pregovora sa BiH

Podstaknuta onim što je jedan diplomata rekao da je novi „osećaj hitnosti i neposrednosti“ u vezi sa ratom u Ukrajini, retorika o Moskvi je značajno ojačala poslednjih nekoliko dana.

Očekuje se da će lideri danas razmotriti sporne planove za konfiskaciju milijardi evra kamata od zamrznute ruske imovine i slanje većine novca u Ukrajinu.

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, rekao je u pismu liderima uoči samita: „Sada kada se suočavamo sa najvećom bezbednosnom pretnjom od Drugog svetskog rata, krajnje je vreme da preduzmemo radikalne i konkretne korake kako bismo bili odbrambeno spremni i postavili ekonomiju EU na ratnu osnovu“.

Takav jezik odražava rastuću svest da EU mora da pojača svoju kampanju kako bi pomogla Ukrajini da pobedi u ratu i obezbedila svoju dugoročnu odbrambenu sposobnost.

Ali takođe ima za cilj da pripremi evropsku javnost za velike finansijske zahteve odbrane, uključujući zajedničku nabavku oružja.

Upozoravajući da se Evropljani „suočavaju sa ključnim momentom“, Mišel je rekao da je glavni zadatak sa kojim se suočavaju lideri EU „brzo pružanje vojne pomoći Ukrajini“ kako bi se nadovezala na nedavnu inicijativu Češke koja je uspela da nabavi 300.000 artiljerijskih granata na inostranim tržištima za samo tri nedelje.

Jedan visokorangirani izvor rekao je da će ovo oružje biti isporučeno „za nekoliko nedelja“, ali da je, dugoročno gledano, Evropi potrebna odbrambena politika.

Lideri će danas razgovarati o ideji o obveznicama za odbranu, koje su izneli pojedini među njima i francuski predsednik Emanuel Makron, kao sredstvo za finansiranje povećanja investicija u odbranu.

Susedi Ukrajine, kao što je Estonija, favorizuju upotrebu obveznica odbrane, dok se štedljive države, uključujući Holandiju i Finsku, protive ideji zajedničkog duga EU koji bi ostavio poreske obveznike na udi u decenijama koje dolaze.

Alternative – povećanje poreza ili smanjenje javnih usluga radi finansiranja odbrane – većini su neprijatne. Međutim, jedan diplomata je ukazao na mogućnost da se svakoj zemlji naloži da doprinese dva odsto svog nacionalnog BDP-a odbrani EU. To bi donelo čak 80 milijardi evra, tvrde oni.

Druga velika – iako kontroverzna – ideja na stolu je konfiskacija milijardi evra kamata na rusku imovinu, potez za koji zagovornici kažu da bi mogao da prikupi 27 milijardi evra profita ostvarene u naredne četiri godine za Ukrajinu.

Međutim, diplomate kažu da su predlozi još uvek ispunjeni pravnim poteškoćama.

Kremlj je u sredu saopštio da bi takav potez bio „kršenje međunarodnog prava bez presedana“.

Jedan izvor je rekao da pojedine članice G7 razmatraju da li bi mogle da koriste i kapital ruske imovine, koji uključuje zlato, gotovinu i obveznice, zamrznute u njihovim zemljama.

Glavna zabrinutost lidera je mogućnost da međunarodni sudovi nalože da se sav novac vrati Rusiji, uništavajući reputaciju Evrope kao sigurnog utočišta za investitore u tom procesu.

„To je duboko složen predlog, jer je apsolutno jedinstven i prvi put da je to urađeno, sa svim vrstama implikacija u smislu pravnog razgrananja, potencijalno sistemskog, finansijskih, ekonomskih rizika“, rekao je jedan diplomata.

Takođe, lideri Evropske unije razgovaraće o najnovijim dešavanjima u Bosni i Hercegovini, Ukrajini i Moldaviji, a danima unazad brojni čelnici EU i BiH ističu kako će se na današnjem sastanku i zvanično odobriti početak pregovora EU s BiH, što svakako predstavlja jedan od najvažniji koraka ka evropskim integracijama države, piše Klix.

Iako se očekuje ovakva odluka, treba naglasiti kako pojedine države članice EU ističu kako ti pregovori ipak moraju biti uslovljeni određenim dodatnim reformama, a koje se podrazumevaju u sklopu 14 prioriteta Evropske komisije.