Danijel Server: „Vučić preti delu Kosova i celoj Crnoj Gori, ratovi više nego mogući na Balkanu“

Naveo je da rat poput onoga koji je viđen tokom 1990-ih je malo verovatan danas na Balkanu i niko ne može da izdrži sukob poput onog u Bosni koji je trajao više od tri godine te da ni snage koje predvodi NATO na Kosovu ne bi tolerisale punu invaziju Srbije.

Dodik preti Bosni i Hercegovini otcepljenjem

Milorad Dodik se vratio kao predsednik većinskog srpskog entiteta (Republike Srpske) i nastavio da krči svoj put ka nezavisnosti, de facto ako ne i de jure. Od nedavnih poteza dva su značajna, smatra Server.

Skupština RS usvojila je zakon kojim se poništava nadležnost bosanskog pravosudnog sistema. Osim toga, sam Dodik je izjavio da će visoki predstavnik međunarodne zajednice, odgovoran za Dejtonski mirovni sporazum, biti uhapšen ako uđe na teritoriju RS.

Oba poteza krše i duh i slovo Dejtonskog sporazuma.

Dodik je takođe ojačao policijske snage RS, dobio dovoljno naoružanja i finansija od Rusije i uspešno angažovao Mađarsku da blokira sve sankcije EU koje bi Brisel mogao da predloži.

Vašington ga je sankcionisao i zbog njegovog osporavanja Dejtona i zbog očite korupcije. Ali nedostatak jedinstvenog odgovora Zapada poziva na nove kriške salame. Tako je i Dodikov topliji odnos sa Beogradom, koji teži „srpskom svetu“ koji uključuje srpsko stanovništvo susednih zemalja.

Vučić preti delu Kosova

Još ozbiljnija pretnja je na Kosovu. Srbija već kontroliše četiri opštine sa srpskom većinom severno od reke Ibar. Uz ohrabrenje Beograda, tamošnji Srbi su napustili kosovske institucije, bojkotovali nedavne izbore i pobunili se protiv postavljanja nesrpskih gradonačelnika koji su izabrani.

Srbija je bila kidnapovala trojicu kosovskih policajaca, mobilisala vojsku duž granice, zastrašivala Srbe da napuste Kosovske bezbednosne snage, zapretila Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori jer su priznale nezavisnost Kosova, i odbacila sporazume postignute sa Prištinom za koje SAD i EU tvrde da su pravno obavezujući.

Amerikanci i Evropljani su odgovorili samo blagim verbalnim ukorima.

To nije tako za Prištinu, koja je osetila posledice zbog svog insistiranja na postavljanju gradonačelnika nesrba u njihove kancelarije i raspoređivanja paravojne policije kao odgovora na nerede.

Iako je na severu Kosova mirno sada, navodi Server, diplomate SAD i EU i dalje insistiraju za povlačenje kosovske policije sa suverene teritorije Kosova.

U međuvremenu, predsednik Srbije Vučić je bio zauzet pokušajima da spreči Ukrajinu da prizna nezavisnost Kosova što je jasno kršenje sporazuma za koji Evropljani i Amerikanci kažu da je obavezujući.

Vučić preti i celoj Crnoj Gori

Situacija je još manje zdrava u Crnoj Gori članici NATO-a. Nedostaje joj vlada nakon junskih izbora. Predsednik želi rusofilske političke stranke u vladi. Mandatar to ne čini, ali se i opire dovođenju bivše vladajuće stranke, Demokratske partije socijalista (DPS).

Rezultat će biti ili vlada sa malom većinom u parlamentu ili novi izbori. Na svakim novim izborima Srbija će učiniti sve da podrži rusofile, koji su takođe prosrpski orijentisani.

Očigledno rešenje bi bila koalicija između Evrope sad!, pobednika junskih izbora i DPS, koji je takođe proevropski orijentisan. Ali Beograd će izvršiti ogroman pritisak na predsednika i mandatara da spreči takvu kombinaciju.

Srbija vidi mogućnost da povrati de facto, ako ne i de jure, kontrolu nad celom Crnom Gorom. To bi eliminisalo potencijalnog rivala za članstvo u EU a time bi i članstvo Crne Gore u NATO-u postalo praktično mrtvo slovo na papiru. Podgorica bi i dalje bila članica, ali bi služila ruskim interesima.

Slepi za očigledno

Izvori pretnji miru, stabilnosti i napretku Balkana ka EU su jasni. Leže u Banjaluci i Beogradu, koje podržava Moskva. Ali Brisel i Vašington ostaju slepi za očigledno. Oni i dalje pokušavaju da usmeravaju Bosnu, Kosovo i Crnu Goru u pravcima kojima većina ne želi da ide. Neuspeh je opcija.

Vreme je, zaključuje Server, da se ponovo proceni i ispravi kurs. Demokratija i vladavina prava to zahtevaju.