CNN analizira: Trampova poseta Bliskom istoku nije samo parada ugovora, povorke kamila i kontroverze, jedna stvar je daleko važnija

Putovanje koje je Bela kuća usko predstavila kao priliku da Tramp pokaže svoje veštine „vrhunskog trgovca“ zapravo preraspoređuje delove geopolitičke slagalice regiona.

Gde god da ode, Tramp unosi poremećaj koji ponekad otvara nove mogućnosti. On preuzima rizike, poput odluke da tokom ove turneje ukine sankcije Siriji kako bi ratom razorena zemlja dobila „drugu šansu“.

Međutim, to ponovo otvara staro pitanje koje prati njegovu spoljnu i trgovinsku politiku: Može li Tramp zaista da se posveti dovoljno da od potencijalnih otvaranja stvori prave proboje?

Opsesija Bele kuće da Trampa predstavi kao istorijskog lidera često zaseni konkretne inicijative koje bi mogle imati ozbiljne posledice.

Tako je, na primer, dogovor Katara da kupi Boingove avione u vrednosti od više desetina milijardi dolara dobio više medijske pažnje u SAD nego njegov susret u Rijadu sa sirijskim liderom Ahmedom al-Šaraom – prvi direktni susret američkog i sirijskog lidera posle 25 godina.

Ovaj sastanak, iako istorijski, gotovo da je prošao ispod radara, iako bi mogao postati ključna tačka Trampove bliskoistočne turneje.

Pre nego što je zbacio diktatora Bašara al-Asada, al-Šara je bio vođa pobunjenika koji se zakleo na vernost Al Kaidi a SAD su za njegovu glavu nudile nagradu od 10 miliona dolara. Ipak, Tramp je sedeo sa njim i ukinuo američke sankcije njegovoj zemlji, nadajući se da će joj dati šansu da se ujedini i spase civile koji se suočavaju sa teškom glađu.

Trampove regionalne diplomatske ambicije se šire

Trampova geopolitička promena ne završava se u Siriji. On je iskoristio ovu posetu da poveća pritisak na Iran da pristane na ograničenja svog nuklearnog programa – upozoravajući na vojnu akciju ako to odbije, ali očigledno pokušavajući da izbegne mračnu perspektivu novog rata na Bliskom istoku.

Njegovo putovanje takođe je ukazalo na rastuću distancu između njega i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua – koji je do sada bio viđen kao ideološki partner 47. predsednika, ali koji postepeno postaje predmet Trampove frustracije.

Iza scene, Trampov tim je razgovarao sa zvaničnicima Katara i Saudijske Arabije o tome kako ublažiti humanitarnu krizu u Gazi izazvanu izraelskom blokadom i napadima koji su ubili desetine hiljada civila.

Netanjahuov odgovor bio je da nema izbora nego da nastavi borbu, pa je naredio napad na bolnicu, ciljanjem lidera Hamasa koji bi bio potreban za bilo kakve mirovne pregovore.

Nema naznaka da je savez SAD sa Izraelom u opasnosti. Ali razlike između Trampa i Netanjahua su se pojavile u vezi sa američkim sporazumom za zaustavljanje raketnih napada Huti pobunjenika u Jemenu, koji nije uključivao Izrael, Trampovo zaobilaženje Izraelaca u nedavnom dogovoru o oslobađanju poslednjeg preživelog američkog taoca u Gazi  i odluka o sankcijama Siriji.

Tramp se nije fokusirao samo na Bliski istok u poslednjim danima. Takođe je imao planove da odleti u Tursku na iznenadno  fotografisanje sa predsednicima Vladimirom Putinom iz Rusije i Volodimirom Zelenskim iz Ukrajine, što bi potvrdilo njegov dosadašnji neuspešan pokušaj da okonča rat.

Međutim, pošto Putin ne dolazi Tramp je odustao od svojih planova za iznenadnu posetu što je dodatno potkopalo njegovu mirovnu inicijativu.

Trampov veliki rizik u Siriji

Trampova odluka da ukine sankcije Siriji predstavlja jedan od najvećih političkih rizika u njegovom drugom mandatu.

Detalji složene diplomatije koja je verovatno prethodila ovoj odluci još uvek nisu otkriveni. Međutim, ovaj potez odražava razumevanje da je Sirija, opustošena višegodišnjim građanskim ratom, na prelomnoj tački, da zauzima vitalno mesto na karti regiona i da ima potencijal da uđe u još veći haos ako nastavi da se pogoršava.

Predsednik je novinarima rekao da veruje da al-Šara ima „pravu šansu da sve to održi“. Zvaničnici su kasnije izjavili da Tramp želi da Sirija na kraju prizna Izrael. Ovo bi predstavljalo izuzetnu transformaciju u regionu ispunjenom mržnjom.

Firas Maksad, direktor za kontakte na Bliskoistočnom institutu, rekao je za CNN da je ovaj potez u Siriji značajna pobeda za Trampa u okviru puta koji je bio dominiran ekonomskim pitanjima.

„Mislim da je Tramp bio veoma pažljiv i, rekao bih, vrlo zainteresovan za otključavanje geopolitičkih uspeha“, rekao je Maksad. „Šta god se desi u Siriji, neće ostati samo u Siriji.“

Odluka predsednika podseća na volju nekih evropskih i bliskoistočnih lidera da stave po strani gađenje prema prošlim postupcima al-Šare, u nadi da će on moći da spreči povratak građanskog rata.

Neobično je da odluka Trampa o politici dobija pohvale čak i od nekih dugogodišnjih kritičara.

„Mislim da je to dobar potez“, rekao je Leon Paneta, bivši direktor CIA i bivši sekretar za odbranu SAD, u izjavi za CNN u sredu. „Mislim da je (Tramp) u pravu jer je ovaj pojedinac bio u stanju da vodi tu pobunu, da svrgne Asada i, koliko ja vidim, pokušava da stabilizuje teški izazov u vezi sa Sirijom“.

Trampova odluka da ukine sankcije došla je na zahtev Saudijske Arabije i Katara, koji žele da spreče širenje nemira u Siriji. Takođe postoji želja u Rijadu, Vašingtonu i Dohi da spreče povratak spoljnih sila u Siriju, koja je decenijama bila pod spoljnim uticajem zemalja kao što su Iran, Rusija, Turska i Izrael.

Ali Tramp preuzima rizik.

Iako se al-Šara van zemlje vidi kao najbolja šansa Sirije za stabilnost, raste zabrinutost da njegova vlada ne štiti verske i etničke manjine.

U Vašingtonu, međutim, visoki članovi Kongresa tražiće garancije da on istrebljuje elemente ISIS-a pre nego što pristanu na ukidanje sankcija koje su zakonom uvedene i koje predsednik ne može samostalno ukinuti.

„Da bismo iskoristili ovaj trenutak, biće važno da odluka predsednika bude brzo sprovedena i da sirijska vlada brzo preduzme korake u vezi sa američkim pitanjima nacionalne bezbednosti“, izjavili su američki senatori Džim Riš i Džejn Šahen.

„Ovo će pomoći Siriji da ostane na putu ka slobodi od zlih uticaja Irana i Rusije, od pokušaja Kine da stekne ekonomski oslonac na Bliskom istoku i od ponovnog uspona ISIS-a“.

Senator iz Južne Karoline, Lindsi Grejem, Trampov saveznik, bio je oprezan.

„Veoma sam sklon da podržim ukidanje sankcija za Siriju pod pravim uslovima“, rekao je Grejem u saopštenju izdatom iz Turske.

„Međutim, moramo da se setimo da je trenutna vlast u Siriji postigla svoju poziciju silom oružja, a ne voljom svog naroda.“

Grejem je napomenuo da je Izrael posebno zabrinut odlukom o ukidanju sankcija Siriji i naveo da SAD moraju raditi zajedno sa saveznicima kako bi koordinisale ovu novu mogućnost.

„Ova nova vlada u Siriji možda predstavlja dobru investiciju i može biti put ka unifikaciji Sirije, čineći je stabilnim delom regiona. Međutim, postoji mnogo toga što treba naučiti pre nego što donesemo takav zaključak“, rekao je Graham. „Stabilna Sirija bila bi prekretnica za region, ali s obzirom na njenu prošlost, njihov napredak mora biti pažljivo procenjen.“

„Srećno, Sirijo“

Ako Tramp želi da usmeri Siriju ka stabilnosti, biće mu potrebno da iskoristi moć Sjedinjenih Američkih Država kako bi okupio zemlje sa sličnim stavovima.

Ovako nešto, međutim, nije baš karakteristika ove Bele kuće. To je još jedan izazov za tim za spoljnu politiku, koji je već iscrpljen haotičnim kadrovskim odlukama i neiskustvom nekih ključnih igrača – kao što je Trampov izaslanik za sve prilike, Stiv Vitkof.

Tramp je već počeo da postavlja temelje za prebacivanje krivice, ukoliko njegova odluka ne donese rezultate, nekoliko puta napomenuvši da je deo njegovog razloga za ukidanje sankcija bila zalaganje saudijskog prestolonaslednika Mohammeda bin Salmana. „Oh, šta sve radim za prestolonaslednika“, rekao je Tramp.

Neki od Trampovih nedavnih uspeha teško sugerišu da je on spreman da uradi težak posao diplomatije. Tvrdi da je postigao velike trgovinske sporazume sa Velikom Britanijom i Kinom. Međutim, oni bi bolje mogli da se opišu kao saopštenja o nameri da se postignu sporazumi.

Ako je Trampov potez sa sankcijama u utorak sličan tome, njegova diplomacija u Siriji neće ostvariti svoje ciljeve.

Postoji još jedan razlog za zabrinutost. Čini se da je al-Šara aktivirao Trampovu slabost prema „liderima jake ruke“. Opisao je bivšeg teroristu kao „sjajnog, mladog, privlačnog momka“ i „borca“. Zapanjujuće, s obzirom na al-Kaidine veze sirijskog lidera, predsednik je primetio da je on imao „vrlo jaku prošlost“.

Istorija je puna primera u kojima je Vašington polagao poverenje u liderima Bliskog istoka sa imidžom „tvrde ruke“ da bi održali zemlje rastrzane verskim i plemenskim podelama u celini. U Iraku, takva opklada koštala je hiljade američkih života.

Ali Tramp je optimističniji.

„Ovo je njihov trenutak da zablistaju“, rekao je. „Srećno, Sirijo. Pokažite nešto zaista posebno.“