Tramp se sastao sa liderom Sirije, najavio ukidanje sankcija, sledeća „stanica“ Katar: Predsednik SAD nastavio prvu spoljnopolitičku turneju u drugom mandatu

Sastanak, koji se odvija na marginama Trampovog susreta sa liderima Saveta za saradnju zemalja Zaliva u Saudijskoj Arabiji, označava veliki preokret za Siriju koja se još uvek oporavlja od građanskog rata i više od 50 godina stroge vladavine porodice Asad.

Takođe je značajno i s obzirom na to da Al-Šara, pod ratnim imenom Abu Mohamed al-Golani, bio povezan sa Al-Kaidom i pridružio se pobunjenicima koji su se borili protiv američkih snaga u Iraku pre nego što je ušao u sirijski rat, piše AP, a prenosi Beta.

Tramp je juče najavio sastanak, rekavši da će SAD takođe preduzeti korake ka ukidanju ekonomskih sankcija Siriji.

Sirija je pod američkim sankcijama od 1979. kao „država sponzor terorizma“ zbog sirijske vojne okupacije Libana i državne podrške Hezbolahu.

Sastanak je održan iza zatvorenih vrata i novinarima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju.

Bela kuća nije saopštila ko je još bio na sastanku niti je pružila bilo kakve druge detalje o razgovoru.

Tramp je rekao da želi da pruži Siriji „šansu za mir“ pod vlašću Al-Šare.

Al-Šara je imenovan za privremenog predsednika Sirije u januaru, mesec dana nakon izmnenadne i brze ofanzive pobunjeničkih grupa, čime je svrgnut Bašar el-Asad.

Mnogi lideri arapskih zemalja Zaliva ga podržavaju i nastoje da ubede Trampa da sledi njihov primer, verujući da je to bedem protiv povratka iranskog uticaja u Siriji.

Poslednji put predsednici dve zemlje sreli su se 2000. godine u Ženevi – Hafez Asad i Bil Klinton.

Inače, CNN pomno prati Trampovu posetu Arapskom poluostrvu. Prema analizi CNN-a, Tramp očigledno želi da Amerika više liči na zalivske države koje obilazi tokom svoje prve velike spoljnopolitičke turneje u novom mandatu.

„U Saudijskoj Arabiji dočekao ga je ljubičasti tepih dostojan kralja, koji mu je priredio Mohamed bin Salman (MBS), nemilosrdni, ali modernizatorski nastrojeni prestolonaslednik – spektakl koji je nadmašio i izraze lične odanosti koje dobija od svojih najviših zvaničnika kod kuće“, piše CNN.

Još veći spektakl očekuje se u Kataru danas, nakon što Tramp sleti svojim vremešnim predsedničkim avionom Air Force One – umesto novijeg modela 747-8 koji njegovi domaćini žele da mu poklone.

„Pokrenuli smo Zlatno doba Amerike“, rekao je Tramp u velikom govoru u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije. Zlatno doba Bliskog istoka, dodao je, može da teče paralelno s nama.

Njegova turneja po Bliskom istoku, koja uključuje i posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, već sada se smatra uvidom u to kako bi mogla izgledati njegova druga predsednička administracija.

Traženje stotina milijardi dolara stranih investicija pokazuje da je „Amerika na prvom mestu“ podjednako ekonomska strategija koliko i spoljna politika.

A dok je Tramp prijateljski razgovarao s MBS, kako je saudijski prestolonaslednik poznat u javnosti, bilo je očigledno da se predsednik oseća sasvim prirodno među bogatim autoritarnim liderima koji predvode države u kojima je granica između politike i ličnog bogaćenja nejasna.

Niko u Rijadu nije prigovarao što njegova poseta ujedno predstavlja i prećutnu podršku poslovnim aranžmanima koje su njegova deca sklopila u zemljama duž njegove rute.

Međutim, Trampovo preterano udvaranje državama Persijskog zaliva istovremeno baca svetlo na sve veći geopolitički i ekonomski značaj tog regiona.

Finansijska moć naftom bogatih Saudijaca, Kataraca i Emiraćana pokreće pomeranje globalnog uticaja sa Zapada prema Istoku.

To će postati očigledno u Kataru.

Ova malena država, manja od Konektikata i sa populacijom od 2,5 miliona ljudi, danas je centar svetske diplomatije i postala je nezamenjiv akter u spoljnoj politici kako republikanskih, tako i demokratskih predsednika SAD.

Katar povezuje zaraćene zemlje i neprijateljske grupe, uključujući Sjedinjene Države, Iran, Rusiju, Ukrajinu, Hamas, Izrael, Liban i njegove rivalske frakcije, talibane, Kongo i pobunjenike iz grupe M23.

Ako postoji rat koji treba okončati ili talac koji treba da bude oslobođen, Katar – gotovo kao mini Ujedinjene nacije – biće umešan.

Tramp hvali „transformaciju“ koju bi voleo da oponaša

Tramp je u potrazi za bilion dolara investicija iz zemalja Zaliva kako bi izbalansirao svoju strategiju vođenu carinama u pokušaju da iznova izgradi američku ekonomiju.

Međutim, njegovu pažnju su okupirale transformacije koje su njegovi domaćini sproveli u sopstvenim državama – transformacije koje nisu sputane urbanističkim regulativama i ekološkim ograničenjima na koja se često žali u SAD.

Naoružani suverenim investicionim fondovima, ove zemlje revolucionarno ulažu u sport i umetnost, dok grade ogromne moderne gradove, saobraćajnu infrastrukturu i stadione kako bi osigurale svoju budućnost u eri nakon fosilnih goriva.

Katar je bio domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine, kao deo PR strategije koju kritičari nazivaju pokušajem da se „spere“ negativni imidž u vezi sa ljudskim pravima.

Saudijska Arabija je pokrenula talas potrošnje kako bi finansirala sportske timove i lige. U političko-sportskom dvostrukom potezu, osnovala je profesionalnu golf ligu i organizovala događaje u Trampovim rizortima.

Svetsko prvenstvo u fudbalu stiže tamo 2034. godine. Tramp, naravno, nije propustio priliku da u govoru u utorak pozdravi predsednika FIFA-e i svog velikog fana, Đanija Infantina.

Divljenje, pa čak i zavist, provlače se kroz Trampov ton dok govori u regionu u kojem se očigledno oseća mnogo prijatnije nego u diplomatskim salonima Stare Evrope.

„Veličanstveni neboderi“, rekao je Tramp, koji je i sam izgradio nekoliko kula, zadivljen u Rijadu.

Nastavio je: „U drugim gradovima širom poluostrva – mestima poput Dubaija, Abu Dabija, Dohe, Muskata – transformacije su neverovatno impresivne. Pred našim očima, nova generacija lidera prevazilazi drevne sukobe i umorne podele prošlosti, oblikujući budućnost u kojoj Bliski istok definiše trgovina, a ne haos, gde izvozi tehnologiju, a ne terorizam“.

U Trampovom oduševljenju ubrzanim razvojnim modelom država Zaliva teško je ne prepoznati političke aspiracije i za svoju zemlju, ističe se u analizi CNN-a.

Šta bi Tramp dao za autoritarnu moć, ograničene političke slobode, bez nadzora sudova i medija, i neograničenu vlast da troši milijarde – privilegije koje uživaju lideri tog regiona?

Trampova naklonost prema autoritarnim liderima odavno je poznata. Ali čak i za njega, jedan trenutak s MBS-om u utorak bio je upečatljiv.

„Mnogo mi se sviđa“, rekao je Tramp, smešeći se de fakto saudijskom vladaru, kojeg američka obaveštajna služba smatra odgovornim za brutalno ubistvo kolumniste Vašington Posta, Džamala Kašogija, 2018. godine.

„Previše mi se sviđa. Zato i dajemo toliko. Razumete? Previše. Previše mi se sviđaš“, istakao je američki predsednik.

Tramp je jasno stavio do znanja da je Amerika, pod njegovim vođstvom, otvorena za poslovanje bez previše pitanja o tome odakle novac dolazi.

„U poslednjim godinama, previše američkih predsednika patilo je od ideje da je naša dužnost da zavirimo u duše stranih lidera i da koristimo američku politiku da isporučimo pravdu za njihove grehe“, rekao je Tramp, najavljujući novu eru ultrarealistične spoljne politike.

On veruje da je njegov posao da brani Ameriku i promoviše temeljne interese stabilnosti, prosperiteta i mira.

Katar nezamenjiv saveznik SAD

Trampova beskrajna potraga za „pobedama“ došla je objavom o 600 milijardi dolara novih investicija za Sjedinjene Države u utorak.

Tipično je da se takve brojke uveličavaju – uključujući već potpisane sporazume i buduća obećanja koja često nikada ne budu realizovana.

Inače, Bela kuća naglašava da je Trampova turneja pre svega ekonomska misija. Međutim, njegov boravak u Kataru osvetliće neraskidivu povezanost američke ekonomske i bezbednosne politike, smatra CNN.

Katar je država koja u potpunosti oslikava izraz „nadmašiti sopstvenu težinu“, a da bi obezbedila svoju sigurnost u regionu ispunjenim sukobima, ova država se postavila kao nezamenljiv saveznik Sjedinjenih Država i njihovih partnera.

Na ogromnoj, nekada tajnoj, vazduhoplovnoj bazi Al Udeid, koju je izgradio u pustinji van Dohe, piste i američke vojne instalacije prostiru se koliko oko može da vidi.

Dok se međunarodne geopolitičke strukture raspadaju, vlada u Dohi se profilisala kao redak posrednik u rešavanju teških sukoba među neprijateljima – često hiljadama kilometara van svog regiona.

„Mi smo mala zemlja, ali imamo široke kontakte“, rekao je katarski ministar spoljnih poslova Mohamed bin Abdulrahman Al Thani u intervjuu za Vašington Post.

Katar verovatno ima jedan od najzaposlenijih ministarstava spoljnih poslova na svetu – radili su na oslobađanju talaca i naporima za primirje usred rata u Gazi, poslali milijarde dolara pomoći palestinskim civilima i imali ključnu ulogu u olakšavanju evakuacije SAD iz Avganistana.

Samo ove nedelje, Katar je zajedno sa Egiptom pregovarao sa Hamasom kako bi osigurao oslobađanje poslednjeg preživelog američkog talca u Gazi – Edana Aleksandra.

Doha je održavala otvorene kanale sa Rusijom nakon što je njena invazija na Ukrajinu učinila Rusiju međunarodnim parijem.

To joj je pomoglo da olakša oslobađanje nekoliko grupa ukrajinske dece zarobljene u sukobu.

Katar je, takođe, posredovao između administracije bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena i režima Madura u Venecueli, što je dovelo do oslobađanja deset Amerikanaca.

Domaćin je i mirovnih pregovora između Demokratske Republike Kongo i M23 pobunjenika koje podržava Ruanda, sa ciljem da se okonča borba koja je ubila hiljade ljudi i stvorila humanitarnu krizu.

Spremnost Katara da pregovara čak i sa najekstremnijim grupama ponekad je naljutila njegove susede, uključujući Saudijce, sa kojima je doživljavao nekoliko diplomatskih raskola.

U Sjedinjenim Državama, Al Džazira, novinska mreža delimično finansirana od katarske vlade, često je optuživana za pristrasnost tokom rata u Iraku.

Američki zakonodavci su pozivali administraciju da prekinu veze sa Katarom zbog dozvoljavanja ekstremistima iz Talibana, Hamasa i Muslimanske braće da žive i rade u toj zemlji.

Međutim, njegova otvorena vrata često su koristila američkoj spoljnoj politici. Katar može da pregovara sa sukobljenim stranama sa kojima američka vlada nikada ne bi mogla da komunicira.

Katar je prosto postao diplomatski alat za američke predsednike – i to odražava uspon regiona.

Ponuda Katara da Trampu pokloni novi 747 kako bi se popunila praznina dok novi predsednički avioni ne budu dostupni, kritičari su iskoristili kao očigledan pokušaj uticanja na Trampa, poznatog po svom tranzicionom i etički problematičnom pristupu, koji je izjavio da bi bilo „glupo“ odbiti takvu ponudu.

Ne samo da bi takav poklon mogao da predstavlja kršenje Ustava, već bi američka obaveštajna služba morala da pregleda avion kako bi se osigurala da nije kompromitovan od strane stranih sila.

Ponuda je takođe skrenula pažnju na tamniju stranu Katara.

Naime, radi se o ljudskim pravima, koja je Stejt department Bajdenove administracije okarakterisao kao ponekad upitna, sa političkim zatvorenicima, ograničenjima slobode izražavanja i kompromitovanim pravosudnim sistemom.

Neki republikanci takođe dovode u pitanje nameru da Katar pokloni Trampu avion.

„Mnogi njihovi ljudi su sprečeni da učestvuju u vladi. Prema nekim od manjinskih verskih grupa u Kataru se loše postupa. I zato, stvarno nisam veliki obožavalac“, rekao je senator iz Kentakija, Rand Pol, u ponedeljak na Fox News.

Pitam se, dodao on“ da li bi naša sposobnost da sudimo o njihovom ljudskom pravu bila zamagljena činjenicom ovog velikog poklona.

„Tako da, ne bih poklon prihvatio. Mislim da nije dobra ideja“.