Slučaj mađarskih špijuna: Da li je Orbanov cilj teritorijalna pretenzija u susedstvu?

Vrsta špijunaže koja uznemirava države jeste ona koja ima za cilj ozbiljno potkopavanje nacionalne bezbednosti i, potencijalno, otkriva nameru da se preotme teritorija.

Upravo za takvu aktivnost je Ukrajina optužila Mađarsku 9. maja, što je izazvalo seriju međusobnih optužbi i diplomatskih tenzija, uključujući i snimke koje su obe strane objavile, na kojima se vide krupni muškarci kako odvode osumnjičene, ukazuje u analizi za CEPA Dorka Takači, istraživačica, fokusirana na dezinformacije i propagandu u centralno-istočnoj Evropi i Rusiji.

Ukrajina tvrdi da je razotkrila mrežu mađarskih agenata čiji je zadatak bio da prikupe informacije o ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani, mapiraju civilnu infrastrukturu i procene javno raspoloženje u Zakarpatskoj oblasti – regionu koji je tokom istorije često menjao vlasnika (Mađarska ga je preuzela od Čehoslovačke 1938. na Hitlerov poziv, a Staljin ga je kasnije anektirao).

Danas, to formalno nije deo zvanične politike mađarske vlade, ali neliberalni i nacionalistički premijer Viktor Orban ne krije posebno interesovanje za ono što se dešava u toj oblasti, kao i u drugim delovima bivših mađarskih teritorija.

Iako u Zakarpatskoj oblasti živi svega oko 150.000 Mađara, što je nešto više od 10 odsto ukupne populacije, to je sasvim dovoljno da nacionalisti „krvi i tla“ tu oblast smatraju „svojom“.

Informacije koje je mađarska vojna obaveštajna služba pokušavala da prikupi na zapadnoj granici Ukrajine bile bi izuzetno korisne za ruski rat agresije.

Ruski vojni radari ne mogu da prate sisteme protivvazdušne odbrane iznad Karpata ali bi to veoma želeli a Mađarska je mnogo bliže. Ukrajinske jedinice PVO stacionirane u toj oblasti oborile su brojne projektile koji su preletali ovo vazdušno područje.

Prema snimcima ekrana prikazanim u zvaničnom ukrajinskom video-snimku, agenti iz Budimpešte takođe su imali zadatak da prikupe informacije o tome da li bi se lokalno stanovništvo protivilo dolasku mađarskih „mirovnjaka“, kao i da mapiraju i dokumentuju ključnu i civilnu infrastrukturu.

Sumnje su dodatno podgrejane procurelim audio snimkom iz maja, na kojem se čuje ministar odbrane Mađarske, Krištof Salai-Bobrovnicki, kako tokom privatnog razgovora iz 2023. godine navodi da vlada menja dotadašnji „mirovni mentalitet“ i da priprema oružane snage za borbenu spremnost.

Mađarska je u poslednjih nekoliko godina otpustila mnoge visokoobučene oficire koji su prošli NATO obuku.

Mađarsko-ukrajinski odnosi su napeti skoro deceniju. Ukrajina je 2017. godine donela obrazovni, a potom i zako o jeziku koji ograničava upotrebu manjinskih jezika (iako oni nisu primenjeni i promenjeni su 2023. godine zbog pritiska EU).

Orbanova administracija je odgovorila blokiranjem koraka zemlje ka integraciji u NATO i EU. U međuvremenu hvali i podstiče veze sa režimom Vladimira Putina zasnovane na produbljivanju poslovnih i ideoloških odnosa sa Rusijom.

Uprkos naporima Zapada da izoluje rusko rukovodstvo od 2022. godine, mađarski ministri redovno posećuju svoje ruske kolege, dok se sam Viktor Orban prošlog leta sastao s Vladimirom Putinom i to neposredno pre NATO samita i žestoko kritikovao NATO i Zapad.

Orbanova vlada uporno se protivi zapadnoj pomoći Ukrajini, koristeći pravo veta i proceduralne blokade kako bi ometala odnose Ukrajine s EU i NATO, te kako bi olakšala sankcije protiv Rusije, zemlje koja snabdeva veći deo energetskih potreba Mađarske.

Ukrajina nije jedina susedna zemlja na koju Mađarska pokušava da utiče. U Rumuniji, Orban je podržao nacionalistički nastrojenog kandidata Đorđa Simiona, poznatog po vatrenoj retorici.

Flajeri koji su deljeni u rumunskim oblastima sa mađarskim stanovništvom prikazivali su Simiona i Orbana rame uz rame.

Ova intervencija izazvala je iznenađenje, posebno jer je Simion ranije učestvovao u nacionalističkim demonstracijama na mađarskim vojnim grobljima, a čini se da se sve to završilo političkim fijaskom — izborna mapa pokazuje da je više od 90 odsto mađarskih birača u Rumuniji glasalo za umerenog predsedničkog kandidata, Nikušora Dana.

Šta je Orbanov cilj? Glavni kratkoročni cilj je da zadrži vlast, a to znači čvrst fokus na harizmatičnog novog lidera opozicije, Petra Mađara, i njegovu partiju Tisa, koja vodi u anketama, prvu partiju koja je to postigla već nekoliko godina.

Orban je sugerisao da je Tisa na neki način bila umešana u ukrajinsku špijunsku svađu.

Dugoročni cilj mnogih mađarskih nacionalista jeste da dovedu u pitanje i potkopaju Trijanonski sporazum iz 1920. koji je u velikoj meri smanjio njenu teritoriju u korist suseda Mađarske – Čehoslovačke, Jugoslavije, Rumunije i Austrije.

Međuratna država je u osnovi bila revanšistička i sprovodila je opsežne neprijateljske obaveštajne operacije protiv svojih suseda (čehoslovačka vojna obaveštajna služba uhapsila je više od 250 mađarskih agenata, uključujući i vojne oficire od 1936-38, prema Františeku Moravcu, visokom češkom oficiru).

Mađarski naslednik posle 1989. godine, iako manje otvoreno neprijateljski raspoložen, uvek se iznova poigravao sa tim pitanjem, na primer, nudeći pasoše za čak tri miliona ljudi sa mađarskom vezom, ali koji žive van zemlje i upisujući „odgovornost“ za lingvističku dijasporu u svoj ustav.

Orbanova vlada sada ima ozbiljno problematične odnose sa svoja dva najveća suseda u Ukrajini i Rumuniji. To se teško uklapa u njen slogan promovisanja mira i interesa mađarskog naroda kako u zemlji tako i u inostranstvu. Nažalost, malo je znakova poboljšanja u skorije vreme.