EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDSRuski predsednik Vladimir Putin se priprema za dugotrajan sukob u Ukrajini, a vojni ciljevi na kratke staze su mu da osvoji dve oblasti Donjecka i Luganska i tampon-zonu oko njih, rekla je direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Ejvril Hajns. Ona je govorila pred Komitetom za oružane snage Senata SAD o pretnjama širom sveta, a poseban osvrt je napravila na Ukrajinu.
„Prema našim procenama, Putin se sprema za dugotrojan konflikt u Ukrajini tokom kojeg i dalje namerava da ostvari ciljeve izvan Donbasa. Procenjujemo da se Putinovi strateški ciljevi verovatno nisu promenili, što ukazuje da smatra da je odluka doneta krajem marta da koncentraciju ruskih snaga prebaci u Donbas samo privremeni zaokret da povrati inicijativu“, rekla je Hajns.
Prema njenim rečima, Putinovi kratkoročni ciljevi jesu da osvoji područja Donjecka i Luganska, kao i tampon-zonu oko njih, i da opkoli ukrajinske snage u tom delu zemlje sa severa da bi učvrstio kontrolu nad kopnenim mostom do Krima i da bi držao oblast Hersona.
Američka obaveštajna služba takođe primećuje nagoveštaje da Putin želi da proširi kopneni most sve do Pridnjestrovlja, regiona pod kontrolom Moskve u Moldaviji, te da tako stavi pod kontrolu celu ukrajinsku obalu na Crnom moru. Hajns, međutim, smatra da će Putin naići na otpor i teškoće da ostvari ove ciljeve.
„Iako ruske snage možda imaju kapacitete da ostvare veći deo ovih kratkoročnih ciljeva predstojećih meseci, smatramo da neće moći da prošire kontrolu nad kopnenim mostom koji se proteže do Pridnjestrovlja i uključuje Odesu, a da ne izvrši neki oblik mobilizacije i sve je manja verovatnoća da će moći da uspostavi kontrolu nad područjima Donjecka i Luganska i nad tampon-zonom, što žele da ostvare tokom predstojećih nedelja“, rekla je Hajns.
Kako je dodala, Putin najverovatnije procenjuje da Rusija ima veći kapacitet i volju da izdrži pred izazovima nego njegovi neprijatelji i verovatno računa na to da će rešenost SAD i EU oslabiti kako se bude pogoršavala situacija u vezi sa nestašicom hrane, inflacijom i cenama energenata.
„Štaviše, dok i Rusija i Ukrajina smatraju da mogu i dalje da ostvaruju vojne napretke, ne vidimo održivu putanju za održavanje pregovora, bar ne na kratke staze. Neizvesna priroda borbe koja prerasta u rat iscrpljivanja u kombinaciji s činjenicom da se Putin suočava sa neusklađenošću svojih ambicija i aktuelnih konvencionalnih vojnih kapaciteta Rusije, najverovatnije znači da ćemo se tokom sledećih nekoliko meseci kretati nepredvidljivijom putanjom s potencijalnom eksalacijom“, ukazala je Hajns.
Ona je upozorila da aktuelni trend povećava verovatnoću da se Putin okrene drastičnijim sredstvima, uključujući uvođenje vanrednog stanja, preinačenje industrijske proizvodnje ili potencijalno eskalirajuće vojno delovanje da bi se oslobodili resursi, potrebni za ostvarenje njegovih ciljeva kako se konflikt bude produžavao ili u slučaju da smatra da Rusija gubi rat u Ukrajini.
„Najverovatnije žarište gde je moguća eskalacija tokom sledećih nekoliko nedelja se tiče sve brojnijh pokušaja Rusije da zastraši Zapad da ne pruža pomoć za bezbednost Ukrajini, odmazde za zapadne ekonomske sankcije ili pretnji po režim kod kuće“, ukazala je direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD.
Hajns se takođe osvrnula na opasnost da rat u Ukrajini postane nuklearni. Američka obaveštajna služba generalno smatra da bi Moskva mogla te pretnje da učini eksplicitnijim, ali da ne bi upotrebila nuklearno oružje ako ne smatra da je njen režim ugrožen.
„Smatramo da Moskva nastavlja da koristi nuklearnu retoriku u cilju odvraćanja SAD i Zapada od povećavanja ‘smrtonosne pomoći’ Ukrajini i odgovora na javne komentare SAD i NATO saveznika koji ukazuju na proširene ciljeve Zapada u sukobu. I ako Putin smatra da SAD ignorišu njegove pretnje, možda će pokušati da ukaže Vašingtonu na povećanu opasnost od njegovog pružanja podrške Ukrajini tako što će odobriti još jednu veliku nuklearnu vežbu koja će uključivati veliko ‘osipanje’ mobilnih međukontinentalnih raketa, teških bombardera i strateških podmornica“, ukazala je Hajns.
Ona je, međutim, naglasila da inače smatraju da bi Putin verovatno odobrio upotrebu nuklearnog oružja samo ako primeti egzistencijalnu pretnju po Rusiju ili tamošnji režim. „Ali ćemo mi i dalje biti u stanju pripravnosti i nadzirati sve aspekte ruskih strateških nuklearnih snaga. Pošto su tenzije ovoliko velike, uvek je povećana mogućnost za pogrešne procene, nenamernu eskalaciju, što će, nadamo se, naša obaveštajna služba pomoći da se ublaži“, ukazala je Hajns.
Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
