Foto:EPA/ALI ALIAndaleeb al-Zak je zahvalna na moru i njegovom slanom povetarcu. „To je tako dobrodošla promena pejzaža zbog haosa i prljavštine škole u kojoj smo boravili“, rekla je 48-godišnjakinja. „Deca se prema tome ponašaju kao da smo na školskom izletu“, navodi ona, prenosi Al Jazeera.
Za Andaleb je, međutim, putovanje pitanje preživljavanja.
Njena porodica, od ukupno 16 članova, raseljena je iz svog doma u naselju Šudžaija, istočno od grada Gaze, ubrzo nakon što je Izrael počeo da bombarduje pojas Gaze 7. oktobra.
Krenuli su na jug, u centralni gubernator Deir al-Balah, i krenuli u osnovnu školu za dečake Alif, koju vodi Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice.
„Sve učionice su već bile pune drugim porodicama, oko 80 ljudi po razredu, pa smo postavili šator na školskom terenu“, rekao je Andaleb. „Tamo se sklonilo 8.000 ljudi“.
Škola je blizu Sredozemnog mora, a zbog potpunog nedostatka čiste tekuće vode, postala je uobičajena praksa da neke od porodica i njihova deca tamo odlaze na kupanje i pranje veša.
Izrael je uveo potpunu opsadu pojasa Gaze pre više od mesec dana, nakon Hamasovih napada 7. oktobra. Određena pomoć je dozvoljena u enklavu preko prelaza Rafa sa Egiptom poslednjih dana, ali Izrael nastavlja da sprečava ulazak goriva. Jedina fabrika za desalinizaciju u Gazi ne radi zbog nedostatka goriva.
Obalni pojas, koji je već bio pod 17-godišnjom blokadom od strane Egipta i Izraela, pretvoren je u prizore zapanjujućeg razaranja. Više od 10.300 Palestinaca je ubijeno, većina njih su žene i deca.
Ciljana je i osnovna infrastruktura. Najmanje 58 odsto svih stambenih jedinica u pojasu je oštećeno, odnosno 212.000 domova. Bez goriva i struje, bolnice rade na solarnim generatorima.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) zabeležila je da je između 21. oktobra i 1. novembra samo 26 kamiona koji su prevozili vitalne vode i sanitarne zalihe ušlo u Pojas Gaze, napominjući da to ni izbliza nije dovoljno da zadovolji osnovne potrebe za opstanak 2,3 miliona stanovnika.
„Nemamo vodu, nemamo kanalizaciju, nemamo tekući kanalizacioni sistem“, rekao je Im Mahmud, koji boravi u istoj školi. „Sa ovim nedostatkom osnovne higijene, ni odraslima ni deci nije udobno“.
Pedesetvodgodišnja majka je raseljena već mesec dana i rekla je da nema drugog izbora nego da pere odeću svoje porodice u moru.
Ali ona zna da je čak i morska voda zagađena.
„Deca pate od dijareje, kašlja i prehlade zbog zagađenja i kupanja u moru“, rekla je ona. „Ali šta očekujete da urade? Moraju pronaći način da oslobode svoju energiju“.
Ekološka i zdravstvena kriza
Čak i prije sadašnjeg rata, neadekvatna sanitarna infrastruktura i nestašica struje doveli su do toga da se neprečišćena kanalizaciona voda ispuštala u more – između 100 i 108 miliona litara – i bila je odgovorna za više od jedne četvrtine bolesti. To je bio primarni uzrok morbiditeta dece u Pojasu Gaze.
Prema norveškom savetu za izbeglice, potpuno zatvaranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u oktobru dovelo je do ispuštanja više od 130.000 kubnih metara neprečišćene otpadne vode u Sredozemno more dnevno, što predstavlja ozbiljnu opasnost po životnu sredinu.
Tri glavna vodovoda u Pojasu Gaze su pod kontrolom Izraela. Od 8. oktobra gasovod od Izraela do severne Gaze ostao je zatvoren. Na jugu, Izrael je 15. oktobra ponovo priključio vodosnabdevanje Kan Junisa, ali je dve nedelje kasnije isključio dovod vode.
A u centralnom delu Pojasa Gaze, izraelske vlasti su potvrdile nameru da ponovo pokrenu snabdevanje vodom 29. oktobra, ali stanovnici kažu da se to nije dogodilo, a voda koja dolazi u česme je ili jako hlorisana ili slana.
Kalil al-Degran, doktor i nadzornik hitne pomoći u bolnici al-Aksa u Deir al-Balahu, rekao je da postoji „ekološka katastrofa i ogromna zdravstvena kriza“ uzrokovana porastom stanovništva u centralnom pojasu Gaze zbog raseljenih porodica koji borave u školama UNRVA.
„U proseku 70 ljudi boravi u jednoj učionici u nehigijenskim uslovima“, rekao je on. „Kao rezultat toga, postoji mnogo bolesti i infekcija, kao što su infekcije pluća i crevni grip zbog prenaseljenosti. Nedostatak struje i čiste vode ovo je samo pogoršao“.
„Zbog nedostatka čiste tekuće vode, neki od raseljenih su pribegli da koriste more kao mesto za pranje veša ili kupanje, rizikujući svoje živote pod izraelskim bombardovanjem“, rekao je on.
U nedelju je izraelski vazdušni napad gađao grupu dece koja su se nalazila na plaži zapadno od Deir Al-Balaha.
„Troje je ubijeno, a sedam je ranjeno kao rezultat izraelskog vazdušnog napada“, rekao je Al-Degran.
Smrdljivi i prljavi uslovi
Raseljene porodice rekle su da će nastaviti da se kupaju u moru, rekavši da nemaju drugog izbora.
„Škole nemaju tekuće vode“, rekao je Naser Zajed (60).
„Silazim na more da se kupam svaki drugi dan, inače bih bio kao večiti student, koji sve vreme provodi u okviru učionice“, dodao je on.
„Toaleti u školi užasno smrde,“ rekla je 17-godišnja Rima Zakout.
Rimina porodica je tri puta raseljena nakon što je njihov dom u severnoj Gazi uništen. Ostali su kod tetke, pa ujaka, ali su obe kuće takođe oštećene u izraelskom bombardovanju.
Uprkos opasnostima, more je predah za Rimu i njenu braću i sestre, koji svakog dana u podne odlaze na more.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
