Foto: EPA-EFE/YVES HERMAN / POOL

Kako je navedeno, sekretarijat EZ je u utorak u Sarajevo poslao poziv vlastima BiH da se izjasne o tome pod kojim uslovima ta država, odnosno Federacija BiH, planira izgradnju novog termo-bloka u Tuzli, javila je hrvatska agencija Hina.

Kako navodi Hina, taj projekt je privukao pažnju i unutar Evropske unije kao jedan od onih u kojima su na delu nastojanja Kine da prodre na evropsko tržište, nudeći državne kredite pod netransparentim uslovima, čime nastoji da preuzme primat na evropskom tržištu.

Investitor gradnje novog bloka termoelektrane u Tuzli je Elektroprivreda BiH, a njegovo finansiranje ponudila je Kina kroz kredit koji bi osigurala njena Izvozno-uvozna (EKSIM) banka.

Problem je nastao zbog činjenice da su Kinezi tražili da garant za otplatu celog kredita bude država, odnosno u ovom slučaju Federacija BiH, što je Zastupnički dom entitetskog parlamenta ranije ovog meseca i odobrio, uprkos upozorenjima iz Brisela i Beča, gde je sedište EZ.

Konačna odluka o svemu zavisi o glasanju u gornjem domu, Domu naroda, navela je Hina.

Kako su podsetili, propisima Energetske zajednice regulisano je da državne garancije u ovakvim slučajevima mogu da iznose najviše do 80 odsto vrednosti kredita, a u slučaju BiH problem je definisan kao davanje nezakonite državne pomoći.

Nakon što je federalni parlament ranije velikom većinom izglasao podršku garanciji za kineski kredit reagovao je komesar Evropske unije za susedsku politiku i pristupanje Johanes Han.

„To otvara ozbiljno pitanje posvećenosti BiH međunarodnim sporazumima i evropskim pravilima u okviru Sporazuma o Energetskoj zajednici, ali takođe o izboru energetske tehnologije, kao i analize odnosa cene i koristi na odgovoran i transparentan način“, bila je Hanova poruka vlastima u BiH, podsetila je Hina.

Blok VII Termoelektrane u Tuzli je projekt vredan nešto više od 780 miliona evra, a u Elektroprivredi BiH su njegovu gradnju planirali kao zamenu za stare i dotrajale blokove, uz procenu kako će BiH još dugo morati da se oslanja na proizvodnju električne energije iz uglja.

Kako je navela hrvatska agencija, dodati problem za BiH je činjenica da EU planira stalno smanjenje korišćenja uglja za proizvodnju električne energije i povećanje ulaganja u obnovljive izvore, pa se gradnja novog bloka Termoelektrane Tuzla nikako ne uklapa u te projekcije.

Procenjuje se kako su sve države Zapadnog Balkana samo u 2017. godine potrošile najmanje 1,2 milijarde evra subvencionišući nerentabilnu i ekološki štetnu proizvodnju električne energije iz uglja.

Preliminarna procedura koju je pokrenuo sekretarijat EZ sada daje priliku vlastima u BiH da pojasne svoje postupke, kao i da potvrde da li će se pridržavati propisa Zajednice, osnovane ugovorom iz 2005. godine.

Hina podseća i da je cilj EZ stvaranje najvećeg tržišta električne energije i gasa u svetu, kao i da je njegovim uspostavljanjem EU proširila svoje unutrašnje tržište energije na jugoistočnu Evropu i tako otvorila mogućnost širenja na sve one koji pokažu interesovanje, sve zasnovano na sprovođenju zajedničke pravne tekovine i liberalizaciji domaćih energetskih tržišta članica Zajednice.

Povezani tekstovi