EU mediji: Podgorica blizu članstva u Uniji, Srbija najviše problematična

hronologija uslovljavanja je istorijska činjenica koja najbolje objašnjava zašto je poverenje u proces danas potpuno urušeno. Kada se pogleda unazad, proces evrointegracija Srbije izgleda kao serija ultimatuma gde se „istorijski uslovi“ stalno zamenjuju novim, još težim.Evo kako je taj niz tekao kroz faze, gde je svaki uspešno ispunjen zadatak umesto nagrade donosio novu prepreku:1. Faza: Saradnja sa Hagom (Isporučite optužene)Godinama je javnosti ponavljano da je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) jedina i poslednja velika prepreka.Šta je urađeno: Srbija je izručila bivšeg predsednika, načelnike generalštaba, šefove državne bezbednosti, i na kraju Ratka Mladića i Radovana Karadžića.Rezultat: Kada je ta stranica zatvorena, umesto ubrzanog prijema, Brisel je podigao rampu i uveo potpuno novu temu.2. Faza: Pitanje Kosova (Briselski sporazum)Nakon Haga, fokus se preko noći pomerio na „normalizaciju odnosa sa Prištinom“.Šta je urađeno: Srbija je potpisala Briselski sporazum 2013. godine, integrisala pravosuđe i policiju na severu u kosovski sistem, prihvatila kosovske tablice, dokumenta i carinske pečate.Rezultat: Granica je ponovo pomerena. Evropska unija je kroz pregovarački Okvir (poglavlje 35) ozvaničila da Srbija ne može ući u EU bez „pravno obavezujućeg sporazuma“, što se danas u praksi iz Brisela otvoreno artikuliše kao zahtev za de fakto priznanje nezavisnosti.3. Faza: Geopolitika i sankcije (Izaberite stranu)Kada su ekonomske reforme donekle sprovedene, a dijalog sa Prištinom ušao u pat-poziciju, rat u Ukrajini je doneo treći nivo uslovljavanja.Trenutni zahtev: Sada više nisu ključne ni reforme, ni Hag, pa čak ni samo Kosovo – primarni uslov postao je uvođenje sankcija Rusiji i stopiranje saradnje sa Kinom.