Politiko: Evropa ima problem s gorivom, ne zna koliko ga ima

Strahovi od nestašica rastu brže od sposobnosti EU da izmeri stvarne zalihe, a rat u Iranu već povećava račune za fosilna goriva u Evropi i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da sukob košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije dok je američki predsednik Donald Tramp naredio pripreme za dugoročnu blokadu Irana, što bi moglo dodatno da poremeti globalna energetska tržišta, izveštava Politiko.

„Imamo jasan pregled i obaveze za maj i jun u Evropi, ali šta će se desiti posle toga je teško predvideti“, rekao je Tobijas Mejer, generalni direktor DHL grupe, na doručku za novinare ranije ovog meseca. „Strateške rezerve su tu, ali nemamo pravi uvid u to koliko je iz njih povučeno.“

Vlasti EU nisu u potpunom mraku. Informacije o nacionalnim zalihama nafte i gasa su uglavnom transparentne, ali kada su u pitanju komercijalne zalihe, zvaničnici udaraju u zid. Ova slepa tačka preti da ih ostavi nesposobnim da blagovremeno uoče nestašice ili da ih primora da donose hitne odluke na osnovu nepotpunih informacija.

Na sastanku na visokom nivou prošlog meseca ministri iz Belgije, Holandije i Španije upozorili su na ove nedostatke, pozivajući EU da uspostavi bolje praćenje u realnom vremenu, posebno za rafinirane proizvode. Grčki delegat je čak predložio uspostavljanje WhatsApp ili Signal kanala za brzu komunikaciju.

„Naše tržišno znanje i podaci o gasu i nafti su veoma ograničeni“, rekao je visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći pod uslovom anonimnosti. „Nedostaje nam praćenje šta je u opticaju, šta se povlači i šta se šalje različitim rutama.“

Slika je posebno sumorna kada su u pitanju rafinirana goriva kao što su dizel i kerozin. Većina zaliha je van domašaja vlasti, u raštrkanim komercijalnim skladištima, a kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave. Zato su čak i podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) nužno ograničeni, potvrdio je zvaničnik Komisije.

„U idealnom svetu, imali bismo pristup savršenim informacijama“, dodao je zvaničnik Komisije. „Ali na kraju krajeva, sve zavisi od kvaliteta podataka koje dobijamo. Čujem kolege kako izražavaju istu zabrinutost – nadamo se da imamo tačne informacije.“

Ministri energetike pozvali su Evropsku komisiju da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe koje se drže širom kontinenta – od podzemnih skladišta i tankera do aerodroma i cevovoda. Sama Komisija je priznala informativni jaz i ranije ovog meseca otkrila planove za „Opservatoriju za gorivo“ koja bi pratila proizvodnju, uvoz, izvoz i nivoe zaliha, po uzoru na sveobuhvatniju Američku administraciju za energetske informacije.

„Naravno da želimo da imamo bolji pregled situacije sa gorivom širom EU“, rekla je portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen. „Radimo na tome, ali je prerano reći kako će to funkcionisati.“

Gas, iako nesavršen, najlakše je pratiti. Pravila uvedena nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine zahtevaju od država članica da do zime napune svoja skladišta gasa do devedeset odsto kapaciteta. Situacija je teža za naftu. Evrostat prati naftne derivate, ali podaci su oskudni i spori. Poslednji sveobuhvatni podaci su iz januara, kaže Ana Marija Jaler-Makarevič, analitičarka u Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu, preneo je Index.hr.

„Znamo koliko bi trebalo da imamo. Ali ne znamo koliko imamo“

U to vreme, većina zemalja EU je ispunjavala svoje 90-dnevne obaveze skladištenja. Šta se od tada desilo, teško je reći. „Znamo koliko bi trebalo da imaju na zalihama. Ali šta zapravo imaju u bilo kom trenutku zaista ne znamo“, rekao je drugi visoki zvaničnik.

Najveći problem je praćenje dizela, benzina i kerozina. „Privatne kompanije nisu želele da dele informacije“, rekao je treći zvaničnik otvoreno.

Alen Matjuren, direktor lobističke grupe FuelsEurope, potvrdio je da neće tražiti od svojih članova da to učine jer bi to moglo da prekrši pravila EU o konkurenciji. Međutim, zvaničnik Komisije je rekao da je „prerano reći“ da li će biti uvedena pravila koja bi primorala kompanije da dele podatke.

Magla rata

Ono što se zna nije naročito utešno. Evropske zalihe gasa bile su niske čak i pre iranskog napada, u proseku ispod trideset odsto kapaciteta nakon oštre zime. Njihovo obnavljanje zavisi od trgovaca koji kupuju jeftiniji gas leti i prodaju ga po višim cenama zimi. Rat u Iranu preti da poremeti tu dinamiku. Tankeri više ne preusmeravaju ka Aziji iz Evrope, već plove direktno iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država, kaže Čarls Kosterus, analitičar u Kpleru.

Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu. Kpler, koji takođe pruža podatke IEA, procenjuje nivo plutajućih rezervoara za skladištenje merenjem visine njihovih krovova koristeći satelitske snimke, objašnjava Homajun Falakšahi, analitičar u firmi.

Metoda pokriva oko devedeset odsto od šest milijardi barela globalnog kapaciteta. Najnoviji izveštaj IEA pokazao je da su evropske zalihe već bile niske u februaru, i dok su ministarstva prošle nedelje pružila nove podatke, detalji nisu objavljeni.

Praćenje zaliha mlaznog goriva, koje se čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom, „mnogo je teže“, kaže Falakšahi. Podaci se uglavnom zasnivaju na dobrovoljnim otkrivanjima podataka od strane kompanija. S druge strane, proizvodi poput nafte, sirovine za plastiku, lakše se prate.

Podaci kompanije Insights Global ukazuju na to da iako se neke evropske zalihe preusmeravaju u Aziju, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza. „Gubitak petrohemikalija sa Bliskog istoka i iz Azije znači da evropske fabrike trenutno uživaju u povećanju marže“, rekao je Kiran Tajler, analitičar u kompaniji Kpler.

Iako se podaci daju na dobrovoljnoj osnovi, korisni su, dodao je. „Treba ih uzeti sa rezervom“, objasnio je. „Da li bih se kladio u svoju životnu ušteđevinu na njihove izveštaje? Ne bih. Ali da li ukazuju u pravom smeru? Da.“