Kriza lanaca snabdevanja koja se širi iz Azije dolazi i u SAD: Pritisak usled američko izraelskog rata protiv Irana

Sve se to sada dešava u Aziji.

To bi moglo postati problem i za Sjedinjene Države: oko polovine svega što Amerikanci kupuju dolazi iz Azije.

Ako se fabrike u Aziji suočavaju s nestašicom sirovina i zaliha, da li bi i Amerikanci mogli da očekuju nestašice?

Moguće – ali ne još u velikoj meri i ne na širokom nivou. Međutim, što duže ostane zatvoren moreuz Ormuz, sve će biti teže Sjedinjenim Državama da izbegnu probleme koji se gomilaju drugde.

SAD su „više izložene nego što mislimo“, piše CNN.

Svakako, signali upozorenja su već vidljivi.

Američko izraelski rat protiv Irana posebno je ugrozio globalne zalihe aluminijuma, plastike i gume. Bliski istok proizvodi oko 25 odsto svetskog polipropilena i 20 odsto polietilena, dve najčešće korišćene vrste plastike. Takođe obezbeđuje četvrtinu svetskog sumpora i 15 odsto đubriva.

„Mnogo se govori o sirovoj nafti i njenom uticaju na dizel i benzin, ali i sirovine i petrohemikalije su takođe u oskudici“, rekla je Endži Gildea, globalna šefica naftnog i gasnog sektora u KPMG-u.

Nekoliko velikih petrohemijskih proizvođača, uključujući južnokorejski Yeochun i PCS iz Singapura, proglasilo je „višu silu“, naveo je Stiven Braun, glavni ekonomista za Severnu Ameriku u Capital Economics-u. To znači da nisu u mogućnosti da ispune svoje obaveze prema kupcima.

Druge kompanije navode da im ponestaje plastične ambalaže za proizvode. Jedan proizvođač kondoma saopštio je u utorak da će cene porasti jer ne može da dođe do sirovina potrebnih za proizvodnju.

Indikator globalnih nestašica u okviru S&P 500, koji prati koliko velike kompanije prijavljuju probleme u lancima snabdevanja, snažno je porastao u poslednjim nedeljama i prvi put u tri godine prešao svoj dugoročni prosek.

„Mi (Sjedinjene Države) smo izloženiji nego što mislimo“, rekao je Ros Mejfild, investicioni strateg u Baird.

Za razliku od carina, koje je administracija Donalda Trampa najavila mesecima unapred, rat je iznenadio mnoge kompanije i ostavio im malo vremena da se pripreme – posebno one koje su snažno zavisne od robe iz Azije.

„Carine uvodi administracija i ona ih može i povući“, naveo je Mejfild. „Mnogo je teže da se Amerika iz ovoga čisto izvuče“.

Ponovljeni talasi pregovora između SAD i Irana sugerišu da kraj zatvaranja moreuza nije na vidiku. Kpler procenjuje da će gubici u snabdevanju naftom zbog blokade iznositi oko 700 miliona barela do kraja aprila.

Ti nedostaci nafte mogli bi kasnije dovesti do nestašica robe u SAD, rekla je Gildea.

Na primer, nestašice goriva u Aziji mogle bi otežati radnicima da stignu do fabrika, što bi usporilo izvoznu proizvodnju.

Nedostaci u snabdevanju verovatno neće dostići nivoe pandemije, rekao je Braun. Ali vreme nije na strani tržišta. Industrija nafte i gasa očekuje šire nestašice više kategorija robe ako moreuz ostane zatvoren do leta, rekla je Gildea.

„Trajanje ovoga je sada presudno“, rekao je Mejfild.

Zašto se to još nije dogodilo

Američka ekonomija oseća pritisak rata na Bliskom istoku – uglavnom kroz više cene nafte i gasa. Ali samo mali deo (oko 7 odsto) američkog uvoza energije prolazi kroz moreuz Ormuz, prema američkoj Upravi za energetske informacije.

„Zato je priča za SAD uglavnom o cenama, a ne o dostupnosti“, rekao je Natan Šits, glavni globalni ekonomista u Citigroup.

Poslednje isporuke energenata iz Bliskog istoka pre rata tek su stigle u Aziju, pa će trebati vremena da nestašice postanu dovoljno ozbiljne da fabrike moraju da menjaju proizvodnju.

Teško je precizno odrediti koliko dugo bi poremećaj u moreuzu morao da traje da bi izazvao nestašice u Sjedinjenim Državama, naveo je Braun. Plastika, a posebno aluminijum, ne skladište se u velikim zalihama.

Ipak, Braun je predvideo da bi moglo da prođe oko tri meseca da se nestašice plastike prošire širom sveta, a oko četiri meseca da proizvođači automobila počnu da smanjuju proizvodnju zbog nedostatka aluminijuma.

Kompanije su ojačale i diversifikovale svoje lance snabdevanja nakon pandemije i tokom Trampove nedavne kampanje carina, što je američke uvoznike donekle zaštitilo od poremećaja koji bi se inače brže osetili.

Svetska trgovina je bila u relativno dobrom stanju neposredno pre rata: američke carine su pale nakon što je Vrhovni sud oborio veliki deo Trampovih uvoznih taksi.

Globalni izvoz je blago porastao u februaru, a podaci iz početka marta su takođe bili stabilni – čak i u Aziji, iako je to možda posledica rasta potražnje za kineskim električnim vozilima.

To bi se moglo promeniti.

„Jasno je da mnogo toga može poći po zlu ako moreuz ne bude ponovo otvoren kako treba“, naveo je Braun.