EPA/TANNEN MAURYKada je pokrenuo svoju predsedničku kampanju krajem 2022. tadašnji kandidat Donald Tramp kritikovao je svog naslednika zbog agresivnog oslobađanja nafte iz američkih zaliha za vanredne situacije uoči izbora na sredini mandata.
„Strategijske nacionalne rezerve, koje sam ja napunio, bile su praktično ispražnjene kako bi se zadržale niže cene benzina, neposredno pre izbora“, rekao je Tramp tokom pokretanja svoje kampanje za 2024. godinu u Mar-a-Lagu, misleći na rekordna oslobađanja iz Strateških naftnih rezervi (SPR) predsednika Džo Bajdena, podseća CNN.
Ali sada, dok nezadovoljstvo birača zbog visokih cena goriva raste, predsednik Tramp uoči ovogodišnjih izbora na sredini mandata prazni zalihe nafte u zemlji još bržim tempom nego Džo Bajden.
Ne samo da je obim oslobađanja iz SPR-a pod Trampom premašio rekorde, već se količina sirove nafte koja je ostala u rezervama približava najnižim nivoima od ranih 1980-ih.
Tada su Sjedinjene Države imale znatno manju ekonomiju koja je trošila manje energije.
Hitne mere preduzete ovog proleća naglašavaju razmere naftne krize izazvane ratom sa Iranom i globalnom potragom za zamenom sirove nafte zarobljene u Persijskom zalivu.
Smanjenje zaliha hitne nafte takođe podseća na to da će američki zvaničnici nakon toga morati da ponovo napune SPR, što će održavati visoku potražnju i cene.
„Ovo nije kao kutija sa keksima. Ti bareli će u nekom trenutku morati da se vrate, a to će dovesti do viših cena“, rekao je Met Smit, glavni analitičar za naftu u energetskoj obaveštajnoj firmi Kpler.
Naravno, situacije poput ove su upravo ono za šta je SPR i namenjen.
Smešten u mreži podzemnih slanih pećina u Teksasu i Luizijani, SPR je najveća svetska zaliha hitne sirove nafte.
Koristili su ga predsednici i iz Republikanske i iz Demokratske stranke tokom ratova, uragana i drugih poremećaja u snabdevanju.
Na primer, Bajden je agresivno koristio SPR nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, što je dovelo do skoka cena benzina iznad 5 dolara po galonu po prvi put u istoriji.
Količina nafte u SPR-u pala je sa oko 638 miliona barela u januaru 2021. na 40-godišnji minimum od 347 miliona barela do jula 2023. godine, prema federalnim podacima.
Zatvaranje moreuza Ormuz krajem februara, najvažnije tačke za energiju na svetu, poremetilo je više od 1,2 milijarde barela sirove nafte, prema S&P Global Energy.
Kako bi se popunio taj manjak, SPR je pustio rekordnih 9,9 miliona barela (ili 2,6 odsto) tokom jedne nedelje koja se završila 15. maja. To je bila druga uzastopna nedelja u kojoj su se zalihe SPR-a smanjile najviše u istoriji.
Od početka rata sa Iranom, količina nafte u SPR-u pala je za 10 odsto na 374 miliona barela – najniži nivo od jula 2024, prema američkoj Upravi za energetske informacije (EIA).
Značajno je da ta hitna sirova nafta nije samo namenjena američkim rafinerijama. Oko polovine nafte puštene u aprilu i maju je izvezena, prema procenama Kplera.
„Sjedinjene Države su praktično snabdevač poslednje instance. Ostatak sveta treba tu naftu“, rekao je Smit.
Zemlje u Aziji i Evropi posebno su pogođene zatvaranjem moreuza Ormuz, pa se okreću američkoj nafti kao zameni.
Ovaj trend će se verovatno nastaviti kako kriza traje.
„Čak i ako se sporazum postigne sutra, verovatno će biti potrebno oko šest nedelja da se deblokira moreuz, što će dodatno povećati pritisak na zalihe tokom vrhunca letnje potražnje“, rekla je Helima Kroft, globalna šefica strategije za robna tržišta u RBC Capital Markets, za CNN.
„Operativno niske zalihe“
Američke komercijalne zalihe nafte se takođe brzo prazne.
Tržište posebno prati količinu sirove nafte u Kusingu u Oklahomi, jer se tamo formira cena fjučersa West Texas Intermediate (WTI).
Podaci Kplera pokazuju da su zalihe u Kusingu pale sa oko 33 miliona barela pre sedam nedelja na približno 24,5 miliona sada. To se približava „operativno niskim nivoima“ od oko 20 miliona barela, rekao je Smit iz Kplera.
„Ne mogu se spustiti na nulu jer na dnu rezervoara postoji talog. Potreban je određeni nivo da bi sistemi ostali funkcionalni“, dodao je.
Kroft se slaže da se svet „brzo približava dnu rezervoara“, ali je napomenula da je reakcija tržišta blaga, ublažena obećanjima o skorom američko-iranskom dogovoru.
„Učesnici na tržištu su uspavani stalnim porukama da je ‘uskoro gotovo'“, rekla je Kroft.
Zalazak sunca iza postrojenja za skladištenje sirove nafte 5. maja 2020. u Kusingu, Oklahoma.
Ograničenja izvoza?
Naglo povećanje američkog izvoza, zajedno sa smanjenjem hitnih i komercijalnih zaliha, moglo bi da navede američke zvaničnike da razmotre „nuklearnu opciju“: ograničavanje ili čak zabranu izvoza.
Ograničavanje ili zabrana izvoza mogla bi privremeno da snizi cene benzina u SAD, ali analitičari upozoravaju da bi takav potez mogao dodatno destabilizovati globalni energetski sistem i naneti ozbiljnu štetu američkim rafinerijama i proizvođačima.
Bela kuća je naglasila da takva mera trenutno nije na stolu.
Smit iz Kplera je naveo da bi, umesto ograničenja izvoza, tržišne sile na kraju same zaustavile američki izvoz.
On je rekao da bi smanjenje zaliha nafte, posebno u Kusingu, suzilo razliku između WTI i Brent nafte (globalnog referentnog standarda) do tačke kada američka nafta postaje manje privlačna stranim kupcima.
„Ali kada muzika stane i SAD više ne budu isporučivale barele tržištu“, rekao je Smit, „gde će druge zemlje nabavljati sirovu naftu“?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
