„Osnovni princip je nepoverenje prema Americi“: Pregovori SAD i Irana u osetljivoj fazi

Dok se priprema za sastanak sa najbližim saradnicima, Tramp pokazuje uverenost da je blizu sporazuma koji bi ponovo otvorio Ormuski moreuz i omogućio mu da predstavi da je iranski nuklearni kapacitet dovoljno oslabljen da može proglasiti pobedu i postepeno okončati sukob koji je politički nepopularan među republikancima.

Međutim, kako stvari stoje, Tramp takođe rizikuje da okončanje njegovog „rata po izboru“ bude politički i strateški nezadovoljavajuće.

Nacrt sporazuma odlaže mnoga ključna pitanja za kasnije rešavanje i već je izazvao oštre kritike – čak i kod nekih njegovih pristalica – da će tvrdokorno iransko rukovodstvo izaći iz sukoba oslabljeno, ali politički osnaženo.

Sve se to dešava u trenutku kada se približavaju međuizbori koji odlučuju kontrolu nad Kongresom, dok republikanci strahuju da rast troškova i cena goriva pogoršavaju raspoloženje birača.

Pregovori su dodatno zakomplikovani nakon što su američke snage izvele ono što je Pentagon nazvao „odbrambenim“ udarima na lansirna mesta raketa i brodove koji su navodno postavljali mine u južnom Iranu u ponedeljak.

SAD su saopštile da su delovale „uz uzdržanost“ s obzirom na višenedeljno primirje, dok je Iran taj potez osudio kao znak „loše vere i nepouzdanosti“.

„Osnovni princip je nepoverenje prema Americi“

„Osnovni princip je nepoverenje prema Americi“, tako je situaciju opisao iranski poslanik Abas Moghtadaei za državnu televiziju u utorak popodne, prenosi Al Džazira.

To je usledilo nakon što se iranska delegacija, koju je predvodio predsednik parlamenta Mohamad Bager Galibaf, vratila u Teheran iz Katara, u okviru napora da se postigne dogovor sa Sjedinjenim Državama o okončanju skoro tromesečnog rata u toj zemlji.

Nekoliko sati ranije, Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Vašington za „očigledno kršenje“ krhkog primirja postignutog 8. aprila, nakon napada na južnu provinciju Hormozgan u ponedeljak uveče. Dodalo je da ovi udari potvrđuju „duboku sumnju“ koju Iran gaji prema SAD.

U saopštenju Iranske revolucionarne garde navodi se da su iranske oružane snage uzvratile vatru i oborile američki dron MQ-9 Reaper, koristeći domaći sistem protivvazdušne odbrane pod nazivom Araš-e Kamangir – nazvan po heroju iz persijske mitologije. Državna televizija emitovala je snimke ostataka oborenog drona.

Američka vojska je saopštila da je gađala lansirna mesta projektila i iranske brodove koji su pokušavali da postave morske mine, u „odbrambenoj“ operaciji, dok su komandanti IRGC-a poručili da imaju pravo na odmazdu.

Ova eskalacija se dešava u trenutku kada dve strane pokušavaju da usaglase završne detalje Memoranduma o razumevanju (MoU), koji bi potencijalno mogao da omogući povećan tranzit kroz Ormuski moreuz, koji je uglavnom blokiran od kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli talas napada na Iran 28. februara.

Dogovor bi takođe omogućio Iranu pristup delu njegovih sopstvenih sredstava u inostranstvu koja su zamrznuta zbog američkih sankcija, kao i otvorio put za budući sporazum o nuklearnom programu zemlje.

Nikol Grajevski, docentkinja u Centru za međunarodna istraživanja na Sciences Po, izjavila je da su mnogi u iranskom rukovodstvu zabrinuti da bi sporazum mogao da posluži samo kao privremena pauza u operacijama, kanal za prikupljanje obaveštajnih podataka ili politički pokriće pre nego što SAD i Izrael pokrenu novu rundu velikih napada na zemlju.

„Da bi dogovor bio politički prihvatljiv u unutrašnjoj upotrebi, Teheran verovatno mora da ga predstavi ne kao kapitulaciju pod vojnim pritiskom, već kao kontrolisanu stabilizaciju koja je sačuvala ključne suverene crvene linije“, rekla je za Al Džaziru.

„To verovatno znači zadržavanje određenog kapaciteta obogaćivanja (uranijuma), izbegavanje neposrednog odricanja od zaliha, obezbeđivanje značajnog ukidanja sankcija ili oslobađanja sredstava i očuvanje regionalnih struktura odvraćanja, makar formalno izvan sporazuma“.

„Pregovaranje sa neprijateljem je čista šteta“

Od relativno umerenih iranskih političara u vladi do najtvrđih vojno-bezbednosnih frakcija, svi su se obavezali da Islamska Republika neće prihvatiti dogovor koji bi predstavljao „kapitulaciju“.

Predsednik Masud Pezeškian rekao je ranije ove nedelje za državnu televiziju da želi da uveri međunarodnu zajednicu da „nismo u potrazi za nuklearnim oružjem, niti za nesigurnošću u regionu“.

Međutim, Madžid Mousavi, uticajni komandant vazduhoplovstva Iranske Revolucionarna garde, napisao je na mreži X, pozivajući se na bivšeg vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hameneija: „Kao što je naš mučenik imam rekao, pregovaranje sa neprijateljem je čista šteta“.

Musavi je rekao da će slediti naređenja novog vrhovnog vođe zemlje, Hameneijevog sina Modžtaba Hameneija, koji je u poruci povodom muslimanskog praznika Kurban Bajrama rekao da „narodi i teritorije regiona više neće biti štit američkih baza“.

Takođe je predvideo da Izrael neće postojati za 15 godina, kako je navodno ranije najavio njegov pokojni otac.

Ali Abdolahi, komandant Centralnog štaba „Katam al-Anbija“ i jedan od vodećih ljudi u ratu, prvi put se javno pojavio u ponedeljak kako bi pozvao iranske oružane snage da prioritet daju „porazu“ neprijatelja.

„Amerikanci mnogo pričaju i stalno menjaju svoju priču u trenutku. Mnogo puta smo rekli da ćemo na bojnom polju pokazati na šta smo sposobni“, rekao je za državnu televiziju na marginama ceremonije u Teheranu posvećene iranskim liderima poginulim tokom rata.

Kako Trampov plan utiče na izraelski rat u Libanu

Još jedno ključno nerazrešeno pitanje jeste da li bi primirje obuhvatilo i izraelske operacije protiv Hezbolaha, iranske militantne grupe u Libanu. Iran je insistirao da Liban mora biti uključen u svaki sporazum o prekidu vatre koji se pregovara sa Sjedinjenim Državama.

Administracija, međutim, ostavlja određeni prostor za tumačenje po pitanju Libana. Nacrt memoranduma o razumevanju predviđa primirje između SAD i njihovih saveznika sa jedne strane i Irana i njegovih posredničkih grupa, poput Hezbolaha, sa druge, ali istovremeno naglašava pravo Izraela da deluje protiv neposrednih pretnji i u samoodbrani.

Premijer Benjamin Netanjahu u utorak je saopštio da izraelska vojska „produbljuje svoju operaciju“ u Libanu.

„Zapanjujuća tišina“

Tramp je u ponedeljak rekao da bi svaki sporazum o okončanju rata sa Iranom trebalo da uključi zahtev da nekoliko dodatnih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Pakistan, pristupi Abrahamskim sporazumima – sporazumima kojima su posredovale SAD tokom njegovog prvog mandata, a koji imaju za cilj normalizaciju diplomatskih i ekonomskih odnosa sa Izraelom.

Trampov optimizam da bi druge bliskoistočne i većinski muslimanske zemlje uskoro mogle da se priključe tim sporazumima možda je previše ambiciozan, ukazuje AP.

Na primer, Saudijska Arabija, najznačajnija sila u arapskom svetu i dugo smatrana najvećim „plenom“ procesa normalizacije, insistira da je uspostavljanje garantovanog puta ka palestinskoj državi preduslov. To je nešto čemu se Izrael oštro protivi.

Tramp je inicijativu za proširenje Abrahamskih sporazuma izneo tokom poziva sa liderima bliskoistočnih saveznika tokom vikenda.

Barbara Leaf, penzionisana američka ambasadorka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i visoka zvaničnica Stejt departmenta tokom Bajdenove administracije, rekla je da su joj zvaničnici iz zemalja Persijskog zaliva koji su učestvovali u pozivu preneli da je Trampov predlog dočekan „zapanjujućom tišinom“.

Osoba upoznata sa razgovorom osporila je takvu interpretaciju i navela da su neki regionalni saveznici pozitivno reagovali na predsednikov poziv da se priključe sporazumima, govoreći pod uslovom anonimnosti.

Leaf, viša diplomatska saradnica u Bliskoistočnom Institutu  rekla je da saveznici SAD na Bliskom istoku razumeju da će Iran verovatno iskoristiti bilo kakva sredstva dobijena ublažavanjem sankcija za jačanje svojih vojnih kapaciteta. Ipak, oni podržavaju Trampove napore da se okonča sukob.

„Ne vide drugi izlaz. I ne vide drugi izlaz zbog mnogih ranih grešaka koje su predsednik i administracija napravili u vođenju rata“, rekla je Leaf o američkim saveznicima u regionu.