„Tramp izigran kao budala“: Mogući dogovor sa Iranom mogao bi biti gotovo jednako kontroverzan kao i odluka SAD da započnu rat

Predsednik Donald Tramp je više puta rekao da je dogovor o zaustavljanju sukoba koji je započeo protiv Irana blizu i na dohvat ruke. Svaki put su se njegove prognoze pokazale kao puste želje ili pogrešno tumačenje stvarnih namera Irana, piše u analizi CNN.

Zato ne iznenađuje što su njegove najnovije tvrdnje da je okvirni sporazum sa Teheranom blizu dočekane sa skepticizmom i konfuzijom – kao i to što i konzervativni jastrebovi i demokrate smatraju da je na ivici da pristane na loš dogovor.

Ipak, diplomatske glasine sugerišu da bi kompromis oko ponovnog otvaranja moreuza Ormuz i ublažavanja američke blokade iranskih brodova i luka mogao biti blizu. Takav proboj bi mogao biti početna tačka za pregovore koje administracija želi da iskoristi kako bi sprečila preostale iranske nuklearne ambicije.

Konkretniji sporazum, izvan sadašnjeg krhkog primirja, bio bi dobrodošao širom sveta jer bi doneo nadu da će se vremenom ublažiti energetske i ekonomske krize izazvane ratom i zatvaranjem moreuza od strane Irana.

Rat u Iranu, kao i sve drugo u Vašingtonu, talac je oštre politike, ukorenjenih ideologija i političara koji pokušavaju da unaprede sopstvene pozicije. Agresivno odbijanje administracije da prihvati kritike u vezi sa sukobom, koji je očigledno potcenio iransku sposobnost otpora, dodatno je pogoršalo situaciju.

Vredi napomenuti da Tramp politički ne može da „pobedi“. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina Amerikanaca protivi ratu, pa bi se suočio sa jednakim ili još većim negativnim reakcijama ako bi naredio nove napade na Iran – potez koji bi mogao izazvati opasnu eskalaciju nasilja i još veće ekonomske posledice.

Nagoveštaji, na primer, da bi Vašington mogao da odblokira deo iranske imovine i postepeno ukine sopstvenu blokadu kako bi ubedio Iran da ponovo otvori moreuz Ormuz, zapravo bi potvrdili polugu moći koju je Islamska Republika stekla u ratu i predali ključne američke pregovaračke adute.

Svaka obaveza Irana u memorandumu da neće težiti nuklearnom oružju bila bi dočekana sa velikim rezervama u Vašingtonu.

Predloženi period od najmanje 60 dana za pregovore o preostalim spornim tačkama u vezi sa iranskim nuklearnim programom, uključujući zalihe uranijuma, deluje prilično kratak s obzirom na složenost pitanja. Istorija pokazuje da bi Iran rado uvukao Sjedinjene Države u dugotrajan period neodlučnih pregovora koji bi trajali mesecima ili godinama.

Još jedan razlog za oprez jeste to što nije jasno da li će Iran prihvatiti bilo kakav mirovni sporazum koji su SAD spremne da ponude. Tokom vikenda stizale su oprečne poruke iz Teherana. A čini se da novi iranski lideri veruju da su pobedili u ovom obračunu sa američkom supersilom — čak i ako im je ekonomija u rasulu, a građani pod represijom suočeni sa teškim uslovima.

Okvir predloženog sporazuma, u međuvremenu, daleko je ispod „BEZUSLOVNE KAPITULACIJE” koju je Tramp zahtevao od Irana u martu. Ali on je pod ogromnim pritiskom da pronađe neko rešenje, jer cene gasa rastu, njegov rejting opada, a podrška republikanaca u Kongresu slabi po pitanju Irana i drugih tema.

Republikanski jastrebovi vrše pritisak na Trampa da ne popusti

Neki republikanci strahuju da bi Tramp mogao da bude pred popuštanjem.

„Gledajte, pre oko 11 nedelja su nam (sekretar Pit) Hegset i Ministarstvo odbrane rekli da su uništili iransku odbranu i da je samo pitanje vremena kada ćemo doći do nuklearnog materijala“, rekao je senator iz Severne Karoline Tom Tilis.

„A sada govorimo o poziciji u kojoj bismo možda prihvatili da nuklearni materijal ostane u Iranu? Kako to uopšte ima smisla?”

Sjedinjene Države i Izrael su uklanjanje iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma postavili kao ključni ratni cilj. Međutim, žrtve koje bi mogle nastati pokušajem da se to postigne silom bile bi prevelike. A ustupci koje bi Iran tražio zauzvrat za predaju tog materijala diplomatskim putem verovatno bi bili veoma visoki.

Kretanje ka dogovoru izazvalo je i skepticizam senatora Rodžera Vikera, koji predsedava Odborom za oružane snage Senata. Senator iz Misisipija je na platformi X u petak napisao da su Trampovi instinkti da „završi posao” u Iranu bili ispravni, ali da bi traženje dogovora sada moglo stvoriti „utisak slabosti”.

Trampov saveznik, senator Lindzi Grejem, upozorio je u subotu da bi omogućavanje Iranu da učvrsti svoju prednost kontrolom moreuzom Ormuz promenilo regionalni odnos snaga.

Ovi argumenti imaju određenu težinu. Ali takođe nije jasno kako bi nastavak borbi, pored višenedeljnog američko-izraelskog napada na Iran, imao veću šansu za uspeh u slamanju otpora Teherana.

Tramp je takođe pod pritiskom demokrata koji ga kritikuju što je započeo rat, loše ga vodio i sada ga napadaju zbog mogućeg ishoda. Njihove kritike pokazuju da stranka procenjuje da bi protivljenje birača ratu moglo doneti pobedu na međuizborima.

Senator Kori Buker izrazio je zabrinutost zbog izveštaja o redosledu koraka u dogovoru, koji bi počinjao otvaranjem moreuza, a tek potom uključivao nuklearne pregovore.

„Ono što vidim i što me sada toliko ljuti jeste to što je predsednik rekao da je ušao u ovo da bi rešio njihov nuklearni program“,rekao je demokrata iz Nju Džerzija. „Ovo to ne rešava“.

Buker je dodao: „Donald Tramp je izigran kao budala jer nas je uopšte uveo u ovo“.

Senator Kris Van Holen upozorio je da bi predloženi sporazum mogao „vratiti stvari na predratni status kvo” ili čak i gore, ali je nagovestio da SAD možda nemaju izbor.

„Mislim da je ovo bila greška. Kada kopaš rupu, treba da prestaneš da kopaš, i čini se da možda to konačno i radimo,” rekao je senator iz Merilenda.

Marko Rubio je odbacio kritike o potencijalnom dogovoru tokom posete Indiji. „Ideja da bi ovaj predsednik, s obzirom na sve što je već pokazao da je spreman da uradi, pristao na dogovor koji na kraju jača Iran u pogledu nuklearnih ambicija, je apsurdna,” rekao je.

Predsednik izgleda da je uvažio zabrinutosti da bi mogao da potpiše loš dogovor. „Obavestio sam svoje predstavnike da ne žure sa sporazumom, jer je vreme na našoj strani,” napisao je na društvenim mrežama u nedelju.

Zastupnik sa Floride Bajron Donalds je rekao da bi, čim se postigne dogovor, „cene nafte pale, a sa njima i cene goriva u SAD”.

Međutim, mnogi analitičari upozoravaju da oporavak nakon zatvaranja moreuza, koji je ostavio desetine tankera zaglavljenih u Zalivu nedeljama, neće odmah poboljšati globalne ekonomske prilike. Analitičari JPMorgan-a, na primer, očekuju da će nafta u proseku koštati oko 97 dolara po barelu do kraja godine.

Dva ključna pitanja na koja Tramp mora da odgovori

Kako sve više detalja o predloženom sporazumu postaje javno, Tramp će se suočiti sa nekoliko ključnih pitanja.

Prvo, da li će njegov eventualni dogovor biti čvršći od pakta bivšeg predsednika Baraka Obama iz 2015. godine, koji je pregovaran sa Iranom i velikim svetskim silama? Taj sporazum je Teheranu presekao više mogućih puteva ka nuklearnom oružju i uključivao strogu i stalnu verifikaciju.

Drugo, da li je Trampovo odbacivanje tog sporazuma i rat koji je odneo 13 američkih života u borbi, zatvorio region Zaliva, koštao milijarde dolara i verovatno doveo do smrti stotina Iranaca – dovelo Sjedinjene Države u bolju poziciju u odnosu na Iran?

Činjenica da se ovo uopšte postavlja kao pitanje pokazuje Trampovu dilemu: ponovno pokretanje rata moglo bi imati ozbiljne političke i ekonomske posledice. Završetak rata pod najboljim dostupnim uslovima mogao bi biti gotovo jednako problematičan i nepopularan.