Foto: EPA-EFE/CHRISTOPHER NEUNDORFBela kuća je kao „užasne i bezobzirne“ odbacila komentare Donalda Trampa da bi ohrabrio Rusiju da napadne NATO saveznike koji ne ispunjavaju svoje financijske obaveze.
Na predizbornom skupu u subotu u Južnoj Karolini Tramp je ispričao da je, dok je bio predsednik, rekao nekom od čelnika NATO-a da će ohrabriti Rusiju da učini što god želi onima koji krše obvezu izdvajanja dva posto BDP-a za vojsku.
„Jedan od predsednika velike zemlje ustao je i rekao: ‘Pa, gospodine, ako ne platimo i Rusija nas napadne, hoćete li nas zaštititi?‘ Odgovorio sam: ‘Nisi platio. Ne, ne bih te štitio. Zapravo, ohrabrio bih ih da rade što god žele“.
Podsticanje invazije na naše najbliže saveznike ugrožava američku nacionalnu sigurnost, globalnu stabilnost i našu ekonomiju, poručeno je iz Bele kuće, prenosi Jutarnji list.
Ne tako davno, mnogi Amerikanci – a posebno većina republikanaca – smatrali bi da je svako ko podržava takvo gledište ne puno više od poremećenog antiameričkog fanatika, piše američki magazin Atlantic, pozivajući tamošnju javnost da najoštrije osudi Trampov ispad.
To nije samo još jedan ispad “serijskog lažljivca”: čelnik jedne od dve glavne američke političke stranke upravo je signalizirao Kremlju da, ako bude izabran, ne samo da će odbiti braniti Evropu, nego bi rado podržao Vladimira Putina tokom trećeg svetskog rata, piše Atlantic, prenosi hrvatski list.
Prepušteni sebi
Trampov stav o NATO-u je poznat: davno pre nego što je postao predsednički kandidat, dovodio ga je u pitanje.
O Evropljanima je jednom napisao da “njihovi sukobi nisu vreedni američkih života. Povlačenje iz Evrope ovoj bi zemlji uštedelo milione dolara godišnje”.
Kao predsednik, Tramp je mnogo puta pretio povlačenjem iz NATO-a, pa i na samitu NATO-a 2018., podseća Atlantic.
U svom mandatu od 2017. do 2021. Tramp je kritikovao članice NATO-a koje ne ispunjavaju obavezu o izdvajanju dva posto BDP-a.
A i u novoj mu je kampanji to jedna od glavnih tema. Portal Politico prošle nedelje je otkrio da je Tramp predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen 2020. rekao da SAD neće stati u obranu Evrope ako bude napadnuta.
Kako američki Kongres još uvek blokira 60 milijardi dolara pomoći Ukrajini, lideri u Europi sve su svesniji da ne mogu računati na pomoć SAD-a kao pre.
Donald Tramp nije se vratio u Belu kuću, ali je ponovno na vlasti, piše nemački Špigl u uvodniku.
“Njegovi republikanci blokiraju dalje finansiranje Ukrajine jer on to želi. Ono o čemu se pre samo raspravljalo kao o mogućnosti, ili se želelo potisnuti, odjednom je stvarnost: Evropa je prepuštena sama sebi. Odluka američkog Senata dovodi u pitanje transatlantsko partnerstvo koje je od kraja Drugog svetskog rata osiguravalo mir i slobodu u Evropi, isprva samo u zapadnom delu, a posle i u zemljama bivšeg Varšavskog pakta.
Ovo se partnerstvo temeljilo na dogovoru: Amerikanci vojno štite Evropu, a Evropljani zauzvrat priznaju Vašingtonu pravo na političko vodstvo, uprkos svim razlikama. Tramp je sada otkazao ovaj dogovor”, piše Špigl.
Izgledi da Tramp opet postane predsjednik navode nemačke zvaničnike i mnoge njihove kolege iz NATO-a da neformalno raspravljaju o tome može li skoro 75 godina stara struktura saveza preživeti bez SAD-a u središtu, piše Njujork tajms.
Nemački ministar obrane Boris Pistorius u nizu intervjua upozorava Nemce da se trebaju pripremiti za decenijski sukob s Rusijom, i ojačati vojsku za slučaj da se Putin ne planira zaustaviti na Ukrajini.
Zahtev Poljske
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je u subotu Evropu da poveća proizvodnju oružja.
„Ako Putin pobedi u Ukrajini, nema garancije da se ruska agresija neće proširiti na druge zemlje.
Moramo se pripremiti za sukob koji bi mogao trajati decenijama”, rekao je Stoltenberg za nemački Welt Am Sonntag.
Uoči ključnog sastanka ministara obrane NATO-a 15. februara u Briselu i druge godišnjice rusko-ukrajinskog rata, Stoltenberg insistira da „moramo brže rekonstruirati i proširiti našu industrijsku bazu, povećati isporuke Ukrajini i napuniti vlastite zalihe”.
Od ruske invazije na Ukrajinu, evropske zemlje ulažu puno više u obranu. U subotu su članice EU ispregovarale ublažavanje fiskalnih pravila, pa će novo zaduživanje biti manje striktno ograničeno.
Dogovor još mora biti službeno izglasan, prenosi Hina. Poljski radio objavio je da je usvojen predlog Poljske da se troškovi obrane ne uključuju u računanje deficita.
Zbog straha od širenja rata u Ukrajini Poljska je jako povećala finansiranje vojske, tako da je 2023. dosegnula 3,9 posto BDP-a.
Više od SAD, koji je 2023. potrošio 3,49 posto svog BDP-a u vojne svrhe.
Druga po apsolutnom iznosu je Velika Britanija s 2,07 odsto, prema podacima nemačke Statiste. Više od dva posto u vojsku su uložile zemlje koje graniče s Rusijom; Finska i tri baltičke zemlje, zatim Rumunjska, Mađarska, Slovačka te Grčka.
Nemačka je uz velika dodatna ulaganja dosegla tek 1,57 posto BDP-a, no po apsolutnom iznosu je na trećem mestu, odmah iza SAD-a i Britanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
