Finska zvanično podnosi zahtev za prijem u NATO 1Foto-montaža: Demostat

Finska je zvanično potvrdila da namerava da se pridruži NATO-u, rekao je njen predsednik Sauli Niniste, napuštajući decenije vojnog nesvrstavanja u istorijskoj odluci izazvanoj invazijom Rusije na Ukrajinu.

S obzirom da je susedna švedska vladajuća partija takođe održala odlučujući sastanak o tome da li da se pridruži odbrambenom savezu od 30 članova sledeće nedelje, napad Moskve na Ukrajinu izgleda da će pokrenuti širenje NATO-a za koje je Vladimir Putin tvrdio da želi da spreči.

Finska deli granicu od 810 milja (1.300 km) sa Rusijom i, poput Švedske, održava strogu politiku neutralnosti, a zatim nesvrstanosti od kraja Drugog svetskog rata, posmatrajući članstvo u NATO-u kao provokaciju Moskve, piše Gardijan.

Međutim, Putinova invazija na Ukrajinu 24. februara dovela je do duboke promene u njegovom razmišljanju, uz podršku javnosti pristupanju NATO-u utrostručila se na oko 75%. Ankete pokazuju da je većina između 50 i 60 odsto takođe za u Švedskoj.

Tri dana nakon što su čelnici Finske rekli da „mora da aplicira za članstvo u NATO bez odlaganja“, očekuje se da će predlog za članstvo u ponedeljak biti iznet pred parlament na ratifikaciju.

Kako prenosi Gardijan, Niniste je pozvao svog ruskog kolegu Putina u subotu i obavestio ga da njegova zemlja namerava da se pridruži NATO-u, u razgovoru koji je opisao kao „direktan i neposredan“. Dodao je: „Izbegavanje tenzija se smatralo važnim.

Rusija je više puta upozoravala Finsku i Švedsku da ne pristupaju NATO-u, rekavši da bi je takav potez obavezao da „obnovi vojnu ravnotežu” jačanjem odbrane u regionu Baltičkog mora, uključujući i postavljanje nuklearnog oružja.

Putin je odgovorio na Niinisteov poziv rekavši da bi članstvo u NATO-u „bilo greška, jer nema pretnje po bezbednost Finske“, navodi se u čitanju poziva koje je objavio Kremlj.

Nakon što je u petak međustranačka parlamentarna revizija Švedske rekla da će pridruživanje NATO-u ojačati nacionalnu bezbednost Švedske i pomoći stabilizaciji nordijskog regiona, lideri vladajućih socijaldemokrata u zemlji takođe su u nedelju bili spremni da odbace dugogodišnje protivljenje ove stranke članstvu u NATO-u.

Sa odlukom koja se očekuje u ranim večernjim satima, švedski mediji su izvestili da će – pod pretpostavkom da Helsinki pošalje prijavu u ponedeljak – Stokholm verovatno slediti njihov primer već u utorak, a alijansa je spremna da odmah potom pokrene proces pristupanja.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će obe zemlje biti „dočekane raširenih ruku“ i da će proces pridruživanja biti brz, iako bi formalno odobrenje svih članica Alijanse moglo potrajati nekoliko meseci.

Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio je protivljenje tom potezu, na osnovu, kako je rekao, popustljivog stava zemalja prema Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), koja se nalazi na listi terorističkih organizacija EU.

Zamenik generalnog sekretara NATO-a, Mirčea Džoana, rekao je u nedelju da je uveren da se zabrinutost Turske oko pridruživanja Finske i Švedske alijansi može rešiti. „Uveren sam da ćemo, ako ove zemlje odluče da traže članstvo u NATO-u, moći da im poželimo dobrodošlicu da pronađu sve uslove za postizanje konsenzusa“, ​​rekao je on.

Ministar spoljnih poslova Finske Peka Haavisto takođe je rekao da je „uveren“ u postizanje sporazuma sa Turskom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.