Francuski lekari: Nikotin potencijalno sredstvo protiv korona virusa, uskoro testiranje 1Foto: Pixabay/PublicDomainPictures

Prema nekoliko studija širom sveta, ta hipoteza se zasniva na tome što je utvrđen mali broj pušača koji su hospitalizovani s bolešću KOVID-19. Te stope se kreću od 1,4 do 12,5 odsto, iako je pušača među stanovništvom čak mnogostruko više od toga.

Jedna nova francuska studija o 350 hospitalizovanih pacijenata i 150 s blažim oblikom bolesti KOVID-19 – svi po RT-PCR testu pozitivni na korona virus, potvrđuje malu zastupljenost pušača među obolelima.

„Među tim pacijentima bilo je samo pet odsto pušača“, rekao je za AFP profesor interne medicine Zahir Amura, autor te studije.

Objasnio je da to znači da je „pušača 80 odsto manje među pacijentima obolelim od KOVID-19, nego što ih ima u ukupnoj populaciji istog pola i iste starosti“.

„Hipoteza je da nikotin, pošto se vezuje na ćelijski receptor, sprečava da se na njega veže i korona virus“, a samim tim virus ne može da uđe u ćelije i da se širi, objasnio je za AFP profesor Žan-Pejer Šango, sa Pasterovog instituta i s Kolež d Frans, u Parizu.

Taj svetski poznati neurobiolog, specijalista za nikotinske receptore, koautor je članka o toj temi u Biološkom časopisu Akademije nauka Francuska, čiji je član.

Ipak, hipoteza o nikotinu kao prepreci za korona virus tek treba da se dokaže. Otuda važnost predstojećih kliničkih ispitivanja.

Čim se dobije konačno odobrenje, kliničko ispitivanje će se sprovesti tako što će se obični nikotinski flasteri koji se koriste za odvikavanje od pušenja, primenjivati u različitim dozama u tri probe u bolnici La Pitie-Salpetrier u Parizu.

U jednoj grupi nikotinski flasteri će se proveriti kao preventivna mera za zadravstveno osoblje, kako bi se videlo da li ih to štiti; u drugoj grupi flasteri će se stavljati kao deo terapije pacijentima u bolnici, da bi se videlo da li im se smiruju simptomi; i u trećoj grupi nikotinski flasteri će se lepiti teškim pacijentima, na intenzivnoj nezi, objasnio je profesor Amura.

Već je poznato da nikotin može smiriti takozvanu hiper-upalu – „citokinsku oluju“ koja izgleda da ima ključnu ulogu u teškim slučajevima KOVID-19 i čak i onemogućava lečenje.

Po profesoru Amuru, na hospitalizovanim pacijentima – pušačima moglo bi se videti i suprotno: da li im se stanje pogoršava zbog naglog prestanka pušenja otkad su u bolnici, što takođe vredi proveriti.

Međutim, ova istraživanja ne bi trebalo da podstaknu ljude da najednom počnu da puše cigarete i sami sebi lepe nikotinske flastere. Pušenje oštećuje pluća i nije dobro za zdravlje – karcinomi, srčani udari, teški hronični bronhitis, podsećaju lekari.

Francuski lekari: Nikotin potencijalno sredstvo protiv korona virusa, uskoro testiranje 2

Radi se o „zanimljivom tragu, među mnogim drugim tragovima u kliničkim istraživanjima“, prokomentarisao je danas ministar zdravlja Francuske Olivije Veran.

Upozorio je da duvan ubija „više od 70.000 ljudi godišnje u Francuskoj“, i savetovao da se odoli iskušenju samo-lečenja nepušača nikotinskim flasterima, podsetivši da je nikotin „proizvod koji izaziva zavisnost“.

Šef Zdravstvene službe Francuske Žerom Salomon izjavio je danas da nema dokaza da nikotin štiti pušače od korona virusa i potvrdio da podaci koje je objavila mreža pariskih bolnica zaista ukazuju na neuobičajeno nizak procenat pušača među obolelima od KOVID-19, znatno niži od 25 odsto koliko je pušača među stanovništvom Francuske.

Salomon je konstatovao da se dosadašnji podaci zasnivaju samo na posmatranju, i da tek treba dokazati eventualnu korist od nikotina pri lečenju KOVID-19.

Profesor Bertran Docenberg, pulmolog, smatra da je važno da li analiza Nacionalne zdravstvene baze podataka potvrđuje ili ne postojanje veze između KOVID-19 i nikotinskih flastera, nikotinskih žvakaćih guma i sličnih pomagala koja se u Francuskoj daju besplatno, ali na recept.

Studije o KOVID-19 trebalo bi da se usredsrede na pušenje, na „vaping“ s nikotinom ili bez njega, i na uzimanje nikotina u medikamentoznom obliku, rekao je on.

Centralna uloga ćelijskog receptora o kojem se radi u ovom slučaju, „nikotinskog acetilholinskog receptora“, a virus ga koristi za razmnožavanje, posebno dobro bi mogla objasniti raznovrsnost simptoma KOVID-19.

Naročito se tako pominje gubitak osećaja mirisa i neurološki poremećaji, sve do mogućeg iznenadnog „respiratornog aresta“ – zaustavljanje disanja koje je uočeno oko osmog dana bolovanja od KOVID-19, rekli su istraživači.

Različite vrste nikotinskih receptora su u neuronima, imunim ćelijama (uključujući makrofage), srčanom tkivu, plućima i krvnim sudovima.

Kod gojaznosti i dijabetesa, mutacija nikotinskog receptora je uzrok jednog upornog oblika upale. Ona se može pojačati infekcijom virusom SARS-CoV-2.

Tako bi hipoteza o uticaju nikotina mogla objasniti učestalost te dve komorbidnosti – povezane bolesti, stanja, među ozbiljnim slučajevima KOVID-19, napominje Francuska akademija nauka.

Među supstancama koje bi mogle da deluju na nikotinske receptore i time spreče širenje virusa, je i protivparazitiski lek „Ivermektin“, ali to tek treba da se dokaže, primećuju istraživači.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.