„Kola su se zaglavila u blatu“: Godinu dana vlade kancelara Fridriha Merca

Konzervativni hrišćanski demokrata stupio je na dužnost 6. maja 2025. godine, nakon ponižavajućeg poraza u prvom krugu glasanja u parlamentu. To je od samog početka izazvalo sumnje u stabilnost njegove koalicione vlade sa Socijaldemokratama, piše Debora Kol iz Berlina za Gardijan.

Poslanici formalno biraju kancelara nakon opštih izbora, a obično se podrazumeva da će bez problema potvrditi kandidata koji je predložen za novu vladu.

I dalje ostaje misterija ko su 18 neimenovanih „pobunjenika“ koji su u tajnom glasanju uskratili Mercu većinu, ali je to postavilo ton za administraciju obeleženu krizama, gafovima, ispadima i nepoverenjem.

„Kola su se svakako zaglavila u blatu“, rekao je ove nedelje biograf Merca, Daniel Gofart, sumirajući osećaj strateške nemoći vlade suočene sa sve većim krizama i nerešivim sukobima u zemlji i inostranstvu.

Nedavna anketa američkog istraživačkog instituta za javno mnjenje Morning Consult pokazala je da Merc ima drugu najnižu stopu odobravanja među 24 demokratski izabrana svetska lidera, pri čemu samo 19 odsto Nemaca kaže da je zadovoljno njegovim radom.

Viši saradnici u privatnim razgovorima tvrde da je Mercova rekordno niska popularnost za jednog posleratnog kancelara nepravedna, s obzirom na veličinu izazova sa kojima se suočava – od često neprijateljski nastrojenog Donalda Trampa, preko deindustrijalizacije u ključnim sektorima, pa do naglog rasta cena goriva nakon rata u Iranu.

Oni za negativno medijsko izveštavanje krive stvaranje narativa o nefunkcionalnosti i paralizi, a kao postignuća navode smanjenje novih zahteva za azil za više od polovine, velika ulaganja u odbranu i infrastrukturu, kao i rešavanje hroničnog nedostatka u oružanim snagama zemlje kao odgovor na pretnju koju predstavlja Rusija.

Međutim, kritičari kažu da su stalna rivalstva i tenzije unutar vlade, u kombinaciji sa Mercovim povremeno nepredvidivim stilom komunikacije, narušili osećaj zajedničke svrhe, uprkos ogromnim izazovima s kojima se Nemačka suočava.

Kancelar je više puta izazvao zabrinutost ili uvredu nepromišljenim komentarima, kojima je želeo da se distancira od opreznog pristupa svoja dva prethodnika, Olafa Šolca i Mercove dugogodišnje rivalke Angele Merkel, po pitanjima koja se kreću od imigracije i rada do budućnosti penzionog sistema.

„Merc je impulsivan čovek, ponekad emotivan“, rekao je Gofart. „To može biti osvežavajuće, ali ne uvek. A u 70. godini, to se verovatno više neće promeniti“.

Krajem prošlog meseca, Merc, koji je nastojao da održi otvorene komunikacione kanale sa Trampom uz laskanje i pragmatičan pristup, iznenadio je posmatrače otvorenom kritikom rata koji predvode SAD u Iranu, upućenoj grupi učenika u učionici.

Ove oštre izjave izazvale su sukob sa Belom kućom koji je ubrzo zapretio da preraste u istorijski raskol, pri čemu je besni Tramp najavio povlačenje najmanje 5.000 američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj, kao i uvođenje novih kaznenih trgovinskih mera na evropske automobile.

Ogromna većina birača ima sve manje poverenja da koalicija može da oživi posrnulu ekonomiju, spasi automobilsku industriju koja je pod pritiskom Trampovih tarifa i kineske konkurencije, i prilagodi sistem socijalne zaštite koji se suočava sa predstojećim demografskim pritiskom.

Politički komentator Nils Minkmar povukao je paralelu sa Timi, zalutalim kitom, ogromnim, nekada moćnim, ali sada polako umirućim stvorenjem, i sa gotovo uzaludnim pokušajima da se ono spase: „Simbol za celu zemlju“.

„Retko sam video saveznu vladu koja je toliko izgubljena kao crno-crvena koalicija pred Trampovim ratom u Iranu“, rekao je, misleći na boje vladajućih stranaka.

Baš kao što je napaćeni grbavi kit bio odvučen u Atlantik „gde će, prema verovanju u čudo koje okružuje kita, zatim mahati kamerama zdrav kao Fliper“, rekao je Minkmar, „tako delovi Unije (konzervativaca Angele Merkel) žele da usmere celu republiku nazad u neku zlatnu eru“ kroz postepene mere poput povraćaja na gorivo i poreskih prilagođavanja.

„Ništa od ovoga neće uspeti“, rekao je on. „U koalicionim partijama ima dovoljno ljudi koji to znaju, ali svi sede na ogradi. Niko se ne usuđuje da izađe iz zaklona. Tako najveća ekonomija Evrope leži nasukana na peščanom sprudu. Mi smo Timi“.

Politički konsultant Johanes Hilje rekao je da je nedostatak prethodnog iskustva Merca na čelu vlade otkrio ključne nedostatke u veštinama, dok su njegova obećanja, kao bivšeg poslovnog izvršnog direktora, o brzom ekonomskom oporavku izbledela.

„Mercovo kancelarsko doba trpi zato što su njegovi lični nedostaci u komunikaciji i upravljanju dodatno pojačani strukturnom krizom u zemlji, čije rešavanje zahteva, pre svega, dobro upravljanje i efikasnu komunikaciju“, rekao je Hilje.

„Niko ne bi tvrdio da se ovaj lider suočava sa lakim zadacima, ali time što pravi relativno jednostavne greške on još više otežava već ionako težak posao upravljanja državom“.

Pozivanje Nemaca da stegnu kaiš i žrtvuju se sada zarad budućeg prosperiteta njihove dece i unuka, mora biti praćeno poverenjem koje Merc i njegov potkancelar, socijaldemokrata Lars Klingbajl, još nisu stekli, rekao je Hilje.

„Oštre mere moraju biti podržane vizijom koja je šira i privlačnija od jedne bolne reforme. Takva vizija očigledno nedostaje. Merc mora da uključi više objašnjavanja i empatije u svoju komunikaciju“.

Uprkos ponovljenim neuspesima, Gofart je ipak odbacio apokaliptičnu retoriku o vladi, čak i u svetlu krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), koja vodi u nekoliko anketa, ali je i dalje isključena iz vlasti kroz „vatreni zid“ koji održavaju mejnstrim stranke.

Uprkos čestim sukobima, Gofart je rekao da se čini da su vladajuće stranke posvećene tome da istraju, delom i kako bi sprečile katastrofu raspada vlade koju bi AfD mogao da iskoristi na novim izborima.

„Za bolje ili za gore, oni su donekle vezani jedni za druge“, rekao je on o koalicionim partnerima, odbacujući spekulacije da bi Merc mogao da odustane od koalicije u korist manjinske vlade, potencijalno oslonjene na podršku AfD-a.

Merc ne bi mogao da formira većinu ni sa jednom drugom strankom osim sa Socijaldemokratama, dodao je Gofart, čak i ako im trenutni rezultati u anketama ne idu u prilog: „Svi znaju da, čak i kada se prepiru i iznerviraju, nema alternative i to fokusira umove“.