Granice najefikasnije sredstvo protiv virusa

Posebno sam ponosan što se Slovenija uspešno suočila sa situacijom iako se za vreme epidemije odvijao proces promene vlade – kaže za Danas Roman Weixler, privremeni otpravnik poslova ambasade Slovenije u Srbiji.

Kako je istakao Weixler, „za uspeh je najviše zaslužna kombinacija efikasnih, odlučnih mera vlade i velike odgovornosti pojedinca“.

– Uprkos tome što su ograničavajuće mere – slično kao i drugde po svetu – sve osim popularne, ljudi su jako rano postali svesni položaja i mere odnosno preporuke, uz retke izuzetke su uzorno poštovali – kaže naš sagovornik.

* Kako se epidemija odražava na EU, s obzirom na već postojeće probleme?

– Evropska unija odnosno pojedine države članice su zbog pandemije pretrpele ozbiljne posledice. Pored velikih društvenih rana zbog gubitka ljudskih života, preopterećenosti zdravstvenih sistema i ograničenosti rada i kretanja, pre svega će goruće biti privredne posledice. Privredne prognoze su ozbiljno zabrinjavajuće i zasigurno će uticati na život građana Evropske unije. Stoga me veoma raduje što se na nivou EU priprema ogroman paket finansijske stimulacije koji će, siguran sam, EU – koja je jedan od najsnažnijih privrednih sistema na svetu – uspešno vratiti na put privrednog rasta. Kada je u pitanju budućnost EU ostajem optimista, unatoč velikim izazovima sa kojima se suočavamo zadnjih godina. Verujem da ćemo unutar EU, kao i ranije, moći da nađemo pravi model funkcioniranja u izmenjenim uslovima. To je i jedini mogući put jer probleme sa kojima se naša planeta suočava u zadnje vreme možemo rešiti jedino efikasnim multilateralizmom. EU je u tom smislu daleko najbolji primer na svetu. Doduše nije idealan i ostavlja mnogo mogućnosti za poboljšanje, koje moramo koliko god je moguće efikasno iskoristiti u bliskoj budućnosti. Kriza kovida 19 je povukla EU korak nazad (uspostavljanje granica, različiti pristupi rešavanju posledica) samo na prvi pogled, a istina je drugačija: granice su se pokazale kao najefikasnije sredstvo za ograničavanje širenja epidemije – to svakako pokazuje i primer Slovenije – i biće odstranjene čim se za to steknu uslovi. Različiti pristupi rešavanju krize su, uz različitosti zdravstvenih sistema i stepena ugroženosti država članica, bili jedina mogućnost za uspešnu borbu protiv epidemije. Ne smemo zaboraviti da snaga i bogatstvo EU proizilaze iz različitosti njenih sastavnih delova koji međusobnom saradnjom stvaraju dodatnu vrednost. Da se izrazim matematički, zajednički rezultat saradnje veći je od zbira pojedinačnih delova. Tome će u budućnosti u velikoj meri doprineti i članstvo Srbije.

 * Kako izgleda solidarnost EU prema zemljama u našem regionu koje nisu članice EU, uključujući i Srbiju?

– EU se je odazvala da pomogne regionu Zapadnog Balkana brzo i efikasno, u skladu sa ulogom koju na ovom području ima. Pomoć za Srbiju sačinjena je iz više delova: obim medicinske pomoći koja je bila u prvom planu prve faze borbe protiv epidemije kovida 19 u Srbiji, iznosi 15 miliona evra. Uz pomoć EU finansiran je i veliki deo prevoza hitne medicinske pomoći, koja je došla u Srbiju iz različitih delova sveta. Drugi deo, 78 miliona evra preusmerenih iz IPA fonda, dolazi u prvi plan u narednim koracima, jer se radi o pomoći za ublažavanje privrednih posledica epidemije. Posebna pažnja EU prema regionu biće posvećena 6. maja na videokonferenciji zasedanja samita EU-Zapadni Balkan, gde će biti predstavljen celokupan paket pomoći za Zapadni Balkan u visini od 3,3 milijarde evra. Ovde treba istaći i uzajamnu solidarnost i odličnu saradnju Srbije, Slovenije i drugih država članica u repatrijaciji državljana. Mnogim državljanima EU i Srbije je na taj način bio omogućen povratak u svoje domove čak i u vreme najvećih ograničenja međunarodnog i unutrašnjeg kretanja.

* Kako vidite dan posle epidemije? Verujete li da posle ove krize Evropa i ceo svet neće biti isti?

– S obzirom na razvoj događaja bojim se da neće biti dana posle, već će se raditi o dužem i postupnom prelasku u neko novo normalno stanje. Verujem da će to stanje biti bliže životu kakav smo poznavali pre epidemije, jer teško mogu da zamislim da ću od sada zauvek živeti sa maskom, rukavicama, sredstvom za dezinfekciju i socijalnom distancom. Istovremeno se kao večiti optimista nadam, da svet posle epidemije kovida 19 ipak neće biti isti i da će ljudi iz ovoga naučiti dve stvari: ponašanje u slučaju sličnih epidemija u budućnosti i – za mene mnogo važnije – odgovornije ponašanje prema čoveku i našoj planeti.

Voleo bih da su u Srbiji teme o EU više zastupljene

– Solidarnost EU prema Srbiji je dakle na veoma visokom nivou. Ukoliko stanovnici Srbije stiču utisak da je pomoć EU u bilo kom smislu izostala to je samo posledica toga što, bar na početku epidemije, nije bila dovoljno vidljiva, prepoznata. Uopšteno bih voleo kada bi teme u vezi sa EU bile više u centru pažnje srpske javnosti. Na kraju krajeva, radi se o procesu koji će presudno uticati na kvalitet života ovdašnjih stanovnika i blagostanje Srbije u budućnosti. Kao što je to u Sloveniji – kaže Roman Weixler.