BBC otkriva: SAD u tajnim pregovorima o Grenlandu

Američki zvaničnici žele da otvore tri nove baze na jugu teritorije, poluautonomnom delu Danske, dok rade na rešavanju diplomatske krize koju je izazvao predsednik Donald Tramp kada je pretio da će silom zauzeti Grenland, piše BBC.

Tramp je u januaru rekao da SAD treba da „poseduju“ Grenland kako bi sprečile Rusiju ili Kinu da ga preuzmu. Rekao je da bi se to moglo dogoditi na „lakši način“ ili na „teži način“.

Bela kuća je potvrdila da je administracija angažovana u razgovorima na visokom nivou sa Grenlandom i Danskom, ali je odbila da komentariše detalje pregovora. Zvaničnik Bele kuće rekao je za BBC da je administracija veoma optimistična da razgovori idu u pravom smeru.

Danska je ranije izrazila spremnost da razgovara o dodatnim američkim vojnim bazama na Grenlandu, a njeno Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da se odvijaju razgovori sa SAD. „Postoji tekući diplomatski put sa Sjedinjenim Državama. Ministarstvo spoljnih poslova neće ulaziti u dalje detalje u ovom trenutku“, rekao je portparol.

Američki zvaničnici su predložili sporazum u kojem bi tri nove vojne baze bile formalno označene kao suverena teritorija SAD, prema jednom izvoru, upoznatim sa pregovorima.

Baze bi se nalazile na jugu Grenlanda i prvenstveno bi se fokusirale na nadzor potencijalnih ruskih i kineskih pomorskih aktivnosti u oblasti severnog Atlantika između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, poznatoj kao GIUK prolaz, rekli su zvaničnici koji su razgovarali sa BBC-jem.

Dve strane se još nisu formalno ni o čemu dogovorile i konačan broj baza bi se mogao promeniti, rekli su izvori. Jedna od novih baza bi se verovatno nalazila u Narsarsuaku, na mestu bivše američke vojne baze u kojoj se nalazio mali aerodrom.

Sve druge nove vojne baze bi verovatno takođe bile smeštene na lokacijama na Grenlandu koje imaju postojeću infrastrukturu kao što su aerodromi ili luke, koje bi se mogle nadograditi uz manje troškove nego izgradnja novih objekata, rekli su analitičari.

Američki zvaničnici nisu pokrenuli mogućnost tokom razgovora o nekakvom preuzimanju kontrole nad Grenlandom, nešto što su Danska i NATO javno odbacili.

Uprkos Trampovim pretnjama, zemlje su poslednjih meseci aktivno radile na postizanju sporazuma.

Razgovori su bili ograničeni na malu radnu grupu zvaničnika u Vašingtonu koji su napredovali, pregovarajući van pažnje javnosti dok je administracija bila zaokupljena ratom u Iranu.

General Gregori Giljot, šef Severne komande SAD, dao je opšti pregled pregovora tokom svedočenja pred Kongresom u martu. Rekao je da SAD žele da otvore nove baze, ali su izvori bliski razgovorima opisali nove detalje koji oslikavaju redovne sastanke na visokom nivou koji su napredovali poslednjih meseci.

Ove delikatne diplomatske napore predvodi Majkl Nidam, visoki zvaničnik Stejt departmenta koji je zadužen da sastavi sporazum koji zadovoljava Trampa, a istovremeno poštuje danske crvene linije oko zaštite svojih granica.

„Nidam je glavni“ u vezi sa Grenlandom, rekao je visoki diplomata upoznat sa razgovorima. Iza kulisa, rekla je ta osoba, administracija „tome pristupa veoma profesionalno“.

Timovi su se sastali najmanje pet puta od sredine januara. Nidam je obično u pratnji jednog ili dva američka zvaničnika iz Stejt departmenta ili Saveta za nacionalnu bezbednost, reklo je nekoliko izvora. Među njegovim kolegama u prostoriji su Jesper Meler Serensen, ambasador Danske u SAD, i Jakob Isbosetsen, visoki grenlandski diplomata u Vašingtonu.

Trampov specijalni izaslanik za Grenland, republikanski guverner Luizijane Džef Lendri, nije učestvovao u pregovorima i uglavnom je odsutan iz diplomatskog procesa, rekla su tri izvora.

„Trebalo je da bude više kao neka vrsta navijača ideje da možemo jednostavno da pokažemo mišiće i preuzmemo Grenland kao bezbednosno sredstvo“, rekao je bliski Lendrijev saveznik koji je tražio da ne bude imenovan. Lendri „nikada nije bio ni na jednom od stvarnih razgovora“.

Lendrijeva kancelarija nije odgovorila na zahtev za komentar.

SAD trenutno imaju jednu vojnu bazu na Grenlandu, u odnosu na približno 17 vojnih objekata tokom vrhunca Hladnog rata. Svemirska baza Pitufik nalazi se na severozapadu Grenlanda – ona ​​prati rakete za NORAD, ali nije konfigurisana za sprovođenje pomorskog nadzora.

Neki sadašnji i bivši zvaničnici, kao i stručnjaci za arktčku bezbednost, rekli su za BBC da je Vašington mogao da unapredi svoje interese na Grenlandu bez pretnji savezniku NATO-a tako snažnim rečima.

„Zašto pretiti savezniku vojnom operacijom ili invazijom kada je ono što želite nešto što se može prilično lako pregovarati?“ rekao je jedan bivši visoki zvaničnik američke odbrane.

Drugi su, međutim, pohvalili saradnju između SAD i Danske.

„Gde god SAD i naši saveznici ostave vakuum, taj vakuum često popunjavaju Kina i Rusija“, rekao je za BBC penzionisani general Glen Vanherk, šef Severne komande i Severnoameričke komande vazdušne odbrane (NORAD) od 2020. do 2024. godine.

Iza zatvorenih vrata, pregovarači su pokušali da postignu kompromis u okviru postojećeg decenijama starog bezbednosnog sporazuma između SAD i Danske.

Pakt iz 1951. godine daje SAD širok prostor za proširenje svojih vojnih operacija na Grenlandu. Danska vlada mora da odobri svaku američku vojnu ekspanziju na teritoriji, ali Danska je istorijski podržavala američke vojne operacije tamo i nikada nije odbila zahtev SAD za proširenje svog prisustva, rekli su stručnjaci za arktčku bezbednost.

Predstavnici vlade Grenlanda u Vašingtonu odbili su da komentarišu. Američki Stejt department je takođe odbio da komentariše.

Tramp je izrazio interesovanje da SAD dobiju veći pristup Grenlandu tokom njegovog prvog predsedničkog mandata. Ali njegovo obnovljeno interesovanje ranije ove godine pokrenulo je diplomatsku krizu koja je istakla tenzije između NATO-a i Trampove administracije.