EPA/STEPHANIE LECOCQU vezi sa razgovorima o sporazumu o priznanju krivice za premijera Benjamina Netanjahua u zamenu za njegov povlačenje iz političkog života, na čemu radi predsednik Isak Hercog, u vezi sa pokušajima Vrhovnog suda da kupi vreme i odloži „ustavnu krizu“ (odnosno „juriš na Bastilju“, tj. na sud, od strane „naroda“, koji, umesto da se zadovolji time što je suveren, želi i da se oslobodi svih mehanizama kontrole i ravnoteže i da „sudi sudijama“), u vezi sa svim izbornim kalkulacijama o broju mesta u Knesetu, veličini blokova i euforiji oko političkih spajanja, koja će uskoro postati opsesija uoči „sudbonosnih“ izbora: žao mi je što zvučim tako mračno, ali naša sudbina je već iza nas. Sve se već dogodilo, piše Karolina Lendsman, u kolumni za izraelski list Harec.
„Država, to sam ja“, Netanjahu je gotovo dve decenije implicirao, a njegovi pristalice su ga u tome sledile.
I sada je to postalo istina. Država je on. Ironično, ovo sjedinjenje čoveka i države postaje očigledno upravo u trenutku kada se približava njegov kraj („kraj Netanjahuove ere“).
U praksi, oboje „umiru“ pred našim očima – Netanjahu kao čovek i legenda osnivača države, Teodora Hercla.
Netanjahu će otići, ali država će umreti s njim. To je zato što moramo priznati da su, kada je reč o razgradnji države, njegovi „uspesi“ bili nesporni.
Uspeo je da uništi sve – sve što je bilo dobro, to jest ništa nije ostalo. Apsolutno ništa. Naše društvo je razbijeno, vojska se raspala, sudije umiru od straha, mediji su postali rijaliti šou, Kneset je postao ludnica, a opozicija deli Netanjahuov pogled na stvarnost (Iran je egzistencijalna pretnja, nema rešenja za palestinski problem, samo cionističke stranke treba da budu u vladi).
Pred suočavanjem sa nadolazećim krajem, ostaje jedno pitanje: da li postoji život posle smrti? Na to, zna samo Bog.
Svet mrzi Izrael, a antisemitizam se vratio u svoje političke korene. To više nije „nova“, levičarska kritička verzija (koja je bila usmerena uglavnom na izraelsku politiku i mane cionizma), već stara, desničarska, ubilačka verzija (koja radosno prihvata retoriku „Protokola sionskih mudraca“).
Istina je da smo, dok smo sebe i svet izluđivali Holokaustom i ponavljali „nikad više“ do besmisla, Netanjahu doveo svet na ivicu ponavljanja istorije.
Ljudi žive u iluziji da još uvek postoji šansa, da su on i država odvojene stvari, da ćemo preživeti njega i da će se budućnost ponovo otvoriti.
Ta nada hrani strategiju „kupovine vremena“ koju primenjuju sudije u Netanjahuovom suđenju, Hercog u vezi sa njegovim zahtevom za pomilovanje, Vrhovni sud u svim svojim odlukama o velikim pitanjima (regrutacija, mandat Itamara Ben-Gvira kao ministra nacionalne bezbednosti, državna istražna komisija o propustima od 7. oktobra 2023), kao i velika zajednica Netanjahuovih protivnika koji su deo državnih elita i, uprkos svojoj retorici i protestima, odbijaju da prekrše pravila igre.
Svi oni održavaju državu, a time održavaju i Netanjahua, jer država je on. A šta je alternativa? Izbegavanje vojne obaveze i puštanje zemlje da umre? Uništiti državu da bi se on uklonio?
Kada izbije rat, svi se javljaju na služenje. Plaćaju poreze. Poštuju zakon. Ulaze u vladu kada su pozvani. Brane je u stranim medijima. Brane je pred međunarodnim sudovima kada je napadnuta, čak i kada su Netanjahuovi pristalice pre pet minuta i pet minuta kasnije iste te ljude nazivali izdajnicima (kao u slučaju bivšeg predsednika Vrhovnog suda Aharona Baraka).
Hercog će deaktivirati ovu bombu? Na kojoj planeti on živi? Bomba nam je već eksplodirala u lice hiljadu puta. Odsekla nam je udove i iščupala srca. Kupujemo vreme u nadi da je moguće ukloniti tumor i spasiti telo, ali to je već izgubljena stvar. Prekasno je.
Pred suočavanjem sa nadolazećim krajem, ostaje jedno pitanje: da li postoji život posle smrti? Na to, zna samo Bog.
Moraćemo da umremo da bismo saznali. Možda će nakon smrti države nešto novo biti rođeno i doživećemo nacionalnu reinkarnaciju.
Ali ono što je sigurno jeste da nećemo moći da oživimo život kakav smo imali. Nema povratka na ono što je bilo. Nema budućnosti za državu kakva je nekada bila. Država je on. A njegov kraj biće i njen kraj. On ju je ubio, zaključuje autorka izraeslkog lista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
