Hoće li sledeća članica EU doći sa severa?

Island se nalazi na ivici Evrope. Izdiže se na mestu gde se u severnom Atlantiku susreću dve kontinentalne ploče; turisti hrle da vide njegove snegom prekrivene vulkane i ključajuće gejzire. Rudarske kompanije, privučene jeftinom geotermalnom energijom, izgradile su ogromna postrojenja za topljenje rude duž obale, prenele su Vijesti.me, pozivajući se na Ekonomist.

U Rejkjaviku, glavnom gradu, islandska zastava vijori se pored zastave Grenlanda, njegovog najbližeg suseda. Gradska uprava ju je podigla u februaru, nakon što je predsednik Donald Tramp pokušao da izvrši pritisak na Dansku da tu teritoriju preda Americi.

Severna periferija Evrope ima složen odnos sa Evropskom unijom. Britanija i Grenland su među retkim mestima koja su je napustila. Island i Norveška joj se nikada nisu pridružili. Ali to bi moglo da se promeni. Islandska vlada planira da 29. avgusta održi referendum o ponovnom pokretanju pristupnih pregovora. Norveška opozicija traži glasanje o tome da li treba pristupiti Uniji.

Stavovi su se promenili, naročito od kada je Rusija 2022. izvršila invaziju na Ukrajinu. Većina Islanđana želi da se proces pristupanja ponovo pokrene. Oni koji podržavaju ulazak u EU brojniji su od onih koji su protiv iako je mnogo neodlučnih. U Norveškoj većina birača i dalje je euroskeptična. Ipak, podrška članstvu prelazi 30 odsto; tokom 2010-ih obično je bila ispod 20 odsto.

Na Islandu su ponovo oživeli stari argumenti za pridruživanje. To bi omogućilo Islanđanima da uvedu evro i napuste malu, nestabilnu krunu. Takođe bi im dalo pravo glasa u kreiranju pravila Unije. Island, Norveška i mali Lihtenštajn nalaze se u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA). Oni preuzimaju veliki deo pravila EU, uz mali uticaj na njihovo donošenje, u zamenu za pristup jedinstvenom tržištu. To ih ponekad dovodi u nepovoljan položaj zbog propisa koji se donose u Briselu.

Ni članstvo u EEA ne garantuje neometanu trgovinu sa EU. Prošle godine Unija je uvela carine na ferolegure, metale koje Island i Norveška proizvode u velikim količinama. Članstvo u EEA, koje ih ostavlja van carinske unije, nije ih zaštitilo. Grimur Grimson, islandski poslanik, ponavlja staru izreku: “Ako nisi za stolom, onda si na meniju.”

Ruske i kineske ambicije na Arktiku zabrinjavaju Islanđane. Sa manje od 400.000 stanovnika, Island je posebno ranjiv. To je jedina članica NATO-a koja nema vojsku. Američko zanemarivanje saveznika (i planovi njenog predsednika u vezi sa arktičkim teritorijama) dodatno pojačavaju zabrinutost. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Tramp je četiri puta pomešao Grenland i Island. Novi američki ambasador se našalio da bi Island mogao postati američka savezna država, da bi se kasnije izvinio.

“Pitanje Grenlanda pokazalo je koliko je članstvo u EU vredno za Dansku”, kaže islandska ministarka spoljnih poslova Torgedur Katrin Gunarsdotir. Biti dio Unije otežalo bi pritiske na zemlju putem ekonomskih pretnji, poput onih koje je Tramp uputio Danskoj i njenim saveznicima tokom krize oko Grenlanda.

EU je spremna da ponovo pokrene pregovore. Island je brzo napredovao kada je prvi put podnio zahtev 2009. godine. Do 2012. zatvorio je 11 od 35 “poglavlja” u procesu pristupanja. Crnoj Gori, još jednom kandidatu za članstvo, za to je bilo potrebno 13 godina. Ipak, ostrvo će pregovarati čvrsto. Tokom “bakalarskih ratova” u 20. veku, njegova obalska straža presecala je mreže britanskim ribarskim brodovima kako bi ih zadržala podalje od svojih voda. Islandski lideri žele da zadrže kontrolu nad ribarstvom, što bi zahtevalo kompromis sa strane EU.

Neki briselski zvaničnici, koji su tokom Bregzita čvrsto odbijali posebne aranžmane, nerado bi odobrili takav dogovor još jednom severnoatlantskom ostrvu. Ali lideri koji žele da ožive proces proširenja mogli bi imati drugačiji stav. Donald Tusk, premijer Poljske, sugerisao je da bi Unija trebalo da bude fleksibilnija kako bi olakšala pristupanje Islanda.

Euroskepticizam i dalje ima snažno uporište u zemlji. Naseljen od strane buntovnih Vikinga pre više od hiljadu godina, Island visoko ceni svoju nezavisnost. Gudrun Hafsteindotir, liderka opozicione Partije nezavisnosti, pregovore o pristupanju naziva “besmislenim”. Ona smatra da bi EU na kraju naterala Island da usvoji sva njena pravila.

Za razliku od Norvežana, koji su na referendumu 1994. tesno glasali protiv ulaska u Uniju, Islanđani nikada nisu imali priliku da se o EU izjasne na referendumu. To je omogućilo desničarskoj vladi da 2013. godine prekine pregovore. Proevropski nastrojeni Islanđani nadaju se da će predstojeće glasanje poslati jasnu poruku poslanicima. Ako uspeju, Norvežani će pažljivo pratiti kakav će dogovor Island postići. “Moć narodu”, kaže Torgedur. “Neka narod odluči.”