Hrana je oružje u ratu u Ukrajini? 1Foto: EPA-EFE/STR

Ko je odgovoran za što su luke na Crnom moru zatvorene, a pomorski putevi blokirani? Da li sankcije Rusiji podižu cene žitarica? Može li se pronaći zamena ukrajinsku pšenicu? Proverili smo činjenice.

Tvrdnja: Rusija zloupotrebljava glad u svetu kao oružje u ratu u Ukrajini

To je izjavio i direktor Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija Dejvid Besli: „Nema sumnje da se hrana u čitavom nizu oblika koristi kao oružje u ratnom sukobu.“

Procena DW: Tačno

Još od početka rata u Ukrajini, Besli upozorava da preti glad u svetu, jer se hrana očigledno upotrebljava kao oružje. On je to izjavio još 17. aprila na američkoj tv-stanici CBS. Na tu opasnost je ukazao i na sednici Saveta bezbednosti UN 19. maja: „Neotvaranje luke u području Odese je objava rata svetskoj bezbednosti u snabdevanju hranom i dovešće do gladi, nemira i migracija u čitavom svetu.“

Povrh toga je i Rusija, koja je i sama veliki izvoznik žitarica, zabranila izvoz od kraja marta do kraja juna. A i sam bivši ruski predsednik Dimitrij Medvedev se čak hvali da su žitarice rusko oružje: „Mnoge zemlje su zavisne od našeg izvoza. Ispada da je naša hrana naše tiho oružje. Ono je tiho, ali silno“, napisao je na društvenim mrežama 1. aprila.

Što je još gore, to nije samo oružje na leđima siromašnih, već i predmet špekulacije kako bi se u toj nevolji zaradilo još više novaca, smatra Per Brodersen, šef radne grupe za poljoprivredu Povereništva za istok nemačke privrede: „Zemlje koje sada gomilaju žitarice računaju s tim da će kasnije moći da ih prodaju po višoj ceni.“

Tvrdnja: Silosi na zapadu Ukrajine su u stvari puni žita, ali nema načina da ono stigne na svetsko tržište, jer su ukrajinske luke na Crnom moru minirane

Ruski ambasador u UN Dmitrij Poljanski tvrdi: „Nije Rusija ta koja ne želi da otvori ukrajinske luke, već je Ukrajina ta koja odbija da ukloni mine iz luka kako bi obezbedila siguran prolazak brodova.“

Procena DW: Nema pouzdanih dokaza

Žito i žitarice Ukrajina je i pre rata najvećim delom izvozila morskim putem, a sada je ukrajinska obala Crnog i Azovskog mora postala područje ratnih operacija. Tamo je sve više pomorskih mina, ali pitanje je ko ih postavlja. Po tom pitanju se Ukrajina i Rusija međusobno optužuju pred Međunarodnom pomorskom organizacijom (IMO).

U svakom slučaju, ukrajinsko Ministarstvo saobraćaja je još 28. aprila objavilo da se, „zbog nedovoljne sigurnosti“, zatvaraju luke Berdjansk, Herson, Marijupolj i Skadovsk. Optužbe da ruska strana postavlja mine, ambasador Poljanski naziva „licemernim“ i uporno tvrdi da Ukrajinci postavljaju mine u svoje luke.

Sredinom maja, agencija AFP prenela je reči jednog predstavnika oružanih snaga Francuske koji procenjuje da mine u Crnom moru polažu i Ukrajina i Rusija.

Tvrdnja: Za rast cena hrane nije kriva Rusija, već sankcije Zapada

„Prekid trgovinskih, logističkih i finansijskih lanaca, što ima za posledicu rast cena hrane u svetu, rezultat je besmislenog širenja jednostranih antiruskih ograničenja i pretnji od dalje eskalacije pritisaka sankcijama na Rusiju“, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Saharova 18. svibnja.

Procena DW: Netačno

Portparolka ruskog Ministarstva optužuje Zapad da „širi laži“ i da je još 2020. upravo direktor Svetske organizacije za hranu Bejsli upozoravao da preti „glad biblijskih razmera“. Sankcije protiv Rusije samo su „dodatno pojačale taj trend“, tvrdnja je Moskve.

S druge strane, nemačka ministarka spoljnih poslova Analene Berbok optužuje Kremlj za „kampanju dezinformacija“, a na sastanku s kolegama grupe G 7 ovog meseca naglasila je da da nema nikakvih sankcija protiv žitarica i humanitarne pomoći.

To potvrđuje i portparol Svetskog programa za hranu Martin Renč: izvoz prehrambenih namirnica iz Rusije nije na spisku sankcija. On takođe dodaje da se „ne isplati tamo kupovati, jer su cene visoke i ima previše administrativnih prepreka“.

Čak i iz Rusije se čuje da bi ta zemlja mogla da izvozi žito – kad bi htela. Udruženje ruskih izvoznika žitarica „Rusgrain Union“, koju podržava i rusko Ministarstvo poljoprivrede, objavilo je sledeće: „Naglašavamo da sankcije i nadzor izvoza protiv Rusije ne sadrže niti neće sadržati i osnovni izvoz prehrambenih namirnica i poljoprivrednih proizvoda za zemlje u razvoju.“

Tvrdnja: Žito koje je stizalo iz Ukrajine zameniće žito iz drugih zemalja

Poverenik za poljoprivredu Per Brodersen u poremećaju na tržištu hrane vidi i „pozitivnu vest“ – „drugi ponuđači mogu da popune prazninu koja je nastala.“

Procena DW: Tačno

Ukrajina jeste jedan od najvećih izvoznika žitarica i jestivog ulja, baš kao što je to i Rusija. One su to između ostalog i zato što te proizvode nude po cenama po kojima se drugima uopšte ne isplati. Naravno, poljoprivredni proizvodi imaju svoj ciklus rasta i smanjena ponuda ne može se nadoknaditi preko noći.

Ali sadašnja viša cena hrane atraktivna je i za poljoprivrednike iz drugih zemalja, smatra Tomas Glauben iz Lajbnicovog instituta za razvoj agrara i ekonomiju zemalja u transformaciji. On procenjuje da će se već u najskorije vreme pojaviti „dodatni izvoz iz drugih regiona, između ostalog i iz Indije, SAD i Australije, koji dobrim delom može da nadoknadi smanjenje isporuka iz Rusije i Ukrajine.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.