Evropska pravda: Kako zahtevi Hrvatske podržani Srbijom, i indirektno Rusijom, destabilizuju Bosnu i Hercegovinu

Dodaje dalje da Pepić predlaže da se administrativno uređenje zemlje promeni stvaranjem trećeg entiteta – Hrvatske Republike.

Mapu je predstavio tokom diskusije provokativnog naziva „BiH: propala država i potreba za trećim hrvatskim entitetom“.

Ovo bi, navodi Cibuljnik, moglo izgledati kao slučajnost ili lični stav pojedinog naučnika sa specifičnim pogledima. Ali, dodaje, u sali su istovremeno bili i visoki hrvatski zvaničnici i takve planove su prihvatili mirno.

Ideja koja se ne može sprovesti zakonito

Za hipotetičko stvaranje hrvatskog entiteta u Bosni i Hercegovini postoji niz prepreka, i one su značajne.

Pre svega, tu su Dejtonski sporazum, Ustav BiH i njeni zakoni, koji ne dozvoljavaju promenu političko-administrativnog uređenja i granica države. To je praktično nemoguće zaobići.

Problem predstavlja i to što su Hrvati u BiH najmanji konstitutivni narod i, prema popisu iz 2013.  čine svega 15,4 odsto stanovništva. Bošnjaci čine 50,1 odsto, a Srbi 30,8 odsto.

Pored toga, prema nekim procenama, od 2013. godine udeo Hrvata je opao na oko 10 do 12 odsto.

Zbog toga se postavlja pitanje opravdanosti zahteva za hrvatskim entitetom.

Zagovornici ideje hrvatskog entiteta predlažu da se on formira odvajanjem delova iz postojećih entiteta. Tada bi teritorija novog entiteta bila gotovo veličine Federacije BiH, ali sa tri puta manjim brojem stanovnika.

Autor podseća i na hrvatska bombardovanja muslimanskog dela Mostara tokom rata.

U krajnjem slučaju, formiranje još jednog entiteta gotovo sigurno bi paralisalo rad centralnih institucija Bosne i Hercegovine.

One su i sada gotovo nefunkcionalne zbog politike blokade koju sprovodi bivši lider Republike Srpske Milorad Dodik i njegova stranka Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

A u tome imaju podršku i hrvatskih poslanika iz redova HDZ u Parlamentu BiH i Federacije BiH.

Zbog toga političko-administrativna fragmentacija može dovesti do ozbiljnih problema u svim sistemima BiH – upravnim, saobraćajnim i pravno-pravnim. Blokade bi postale efikasno sredstvo svakog entiteta za ostvarivanje svojih ciljeva.

Ideja iz ratnog perioda

Ideja hrvatskog entiteta postoji još iz ratnog perioda, kada je nastala samoproglašena „Hrvatska Republika Herceg-Bosna“.

Postojala je od 1991. do 1994. godine, imala je svoju vladu, vojsku i valutu. Obeležena je i sistematskom „kroatizacijom“ – odnosno etničkim čišćenjima na toj teritoriji.

Zbog toga su njeni osnivači osuđeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Još pre Dejtona o mogućem hrvatskom entitetu razgovarali su tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, predsednik Srbije Slobodan Milošević i predsednik BiH Alija Izetbegović.

Tokom rata takvi razgovori su možda i bili razumljivi, ali su kasnija otkrića o zločinima jedinica Hrvatskog veća obrane (HVO) u BiH praktično zatvorila tu temu.

I činilo se – zauvek.

Međutim, ideju „sopstvene države“ unutar BiH već dugo zagovara Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BiH) i njen lider Dragan Čović, koji je vodi od 2005.

On je ranije izjavio da bi „sve hrvatske stranke trebalo da predlože podelu BiH na tri etnička entiteta i poseban distrikt Sarajevo“.

Takođe je navodio da je sa Izetbegovićem razgovarao o ideji dva velika entiteta – bošnjačkog i hrvatskog, dok o sudbini Srba nije želeo da govori.

Zašto se o tome govori sada?

Uopšteno, razgovori o trećem entitetu u Bosna i Hercegovina liče na talase Jadranskog mora: čas su mirni, čas burni. Ponekad postaju glavna tema političkih rasprava u regionu, a zatim potpuno nestanu iz javnosti.

Ponekad tu raspravu ne podstiču samo Hrvati, već i deo srpske politike na čelu sa Miloradom Dodikom. Njih povezuje strah od retkih i tihih poziva pojedinih bošnjačkih političara na unitarizaciju BiH – odnosno državu bez entiteta.

Zato se, uprkos malim šansama za realizaciju, ideja o hrvatskom entitetu povremeno ponovo aktuelizuje. Kao i sada.

Zašto baš sada?

Jedan od razloga je promena raspoloženja u HDZ BiH i kod Dragana Čovića u vezi sa tom idejom. Sve češće se govori da je predlog „nerealističan“.

Hrvatski političari u BiH priznaju da bi za to bile potrebne ustavne promene, na koje Bošnjaci ne bi pristali. To potvrđuje i Elmedin Konaković, lider bošnjačke stranke „Narod i pravda“ i ministar spoljnih poslova BiH.

Upozorenja o mogućem sukobu

Stvaranje novog entiteta „po zakonu“ nije moguće. I bošnjački i deo hrvatskih analitičara upozoravaju da bi takva reforma mogla dovesti do novog etničkog sukoba.

Bošnjački lideri često reaguju oštro na pokušaje slabljenja države i upozoravaju na mogućnost novog rata. S druge strane, Hrvati izražavaju nezadovoljstvo zbog nedostatka političke ravnopravnosti u Federaciji BiH, gde Bošnjaci imaju većinu.

Zbog toga neki Hrvati smatraju da je rešenje upravo u stvaranju trećeg, hrvatskog entiteta.

Geopolitički kontekst

Ponovnom pokretanju teme doprinelo je i to što su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države trenutno usmerene na ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku. To, prema nekim teoretičarima, stvara prostor za nove političke projekte u BiH.

Neki čak povezuju interesovanje i sa američkim konzervativnim pokretima poput MAGA, koji prate dešavanja u regionu.

Reakcije i međunarodni stavovi

Zapadni stav je da bi svaka promena Dejtonskog sistema mogla da otvori nove sukobe u regionu.

Ipak, zanimljivo je da hrvatski politički zahtevi ponekad dobijaju indirektnu podršku Rusije i dela srpskih političkih aktera. Moskva formalno podržava Dejton, ali istovremeno traži ukidanje kancelarije visokog predstavnika i naglašava potrebu za većim pravima konstitutivnih naroda.

U isto vreme, Kremlj nastavlja da podržava bivšeg predsednika Republike Srpske Milorad Dodik – on je za Rusiju postao instrument indirektne podrške ideji trećeg entiteta i destabilizacije Bosna i Hercegovina.

Podrška zahtevima bosanskih Hrvata uklapa se u tu strategiju Moskve.

Istovremeno, sve glasnije se čuju predlozi da se odustane od principa utvrđenih u Dejtonskom sporazumu i da se umesto toga izgradi demokratska država u kojoj se poštuju prava svih naroda, a ne samo Bošnjaka, Srba i Hrvata.

Dejtonski sporazum je nekada zaustavio rat, ali danas etnička podela BiH koja je u njemu ugrađena otežava razvoj zemlje.

Zbog toga je blokirana njena transformacija u građansku državu, po suštini i obliku – a ne zbog nedostatka još jednog etničkog elementa, kakvim neki žele da predstave hrvatski entitet, zaključuje Cibuljnik.