Hrvatski ministar spoljnih poslova: Proširenje će biti veliki izazov predsedavanja EU

U intervjuu za EURACTIV.com, Grlić Radman je podsetio da je pitanje Zapadnog Balkana i otvaranja pristupnih pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji od letos u fokusu, posebno u svetlu činjenice da su dve zemlje dobile zeleno svetlo Komisije Žan-Kloda Junkera.

Bilo je važno videti kako će Bundestag reagovati i on je dao podršku. Međutim, Nemačku je iznenadio predlog (Emanuela) Makrona, njegovo nepristajanje na otvaranje pregovora, zahtevanje redizjana procesa koji je u toku i u kome su već Srbija i Crna Gora, rekao je hrvatski šef diplomatije.

„Svi smo bili pomalo iznenađeni ali je legitimno pravo Francuske, kao i drugih zemalja, da imaju svoje stavove. Moramo da vidimo šta kaže član 49 Ugovora EU, da vidimo kako da se ponašamo generalno, ali je teško promeniti pravila dok igra još traje“, kazao je hrvatski ministar.

Pitanje proširenje EU biće, prema njegovim rečima, veliki izazov hrvatskog predsedavanja jer se očekivalo da Severna Makedonija i Albanija pre preuzimanja te dužnosti od strane Zagreba otvore pregovore o pristupanju EU.

„I dalje je moguće da se tu nešto dogodi, francuski predlog je možda pokrenuo debatu, tu je pozitivan aspekt, to nije samo hladan tuš“, kazao je Grlić Radman.

Ali, kako je dodao, čak i „hladan tuš može da bude koristan jer pomaže da se malo osvestimo i budemo ozbiljniji oko važnih odluka“.

„Pokušavamo da podignemo svest koliko je to važno za EU, ne samo za susede u regionu, da (EU) ima stabilno susedstvo“, rekao je hrvatski ministar spoljnih poslova.

Kako je istakao, Hrvatska će raditi kao „pošteni posrednik“ i daće sve od sebe da se nađe najbolje rešenje, verovatno pre samita EU-Zapadni Balkan u maju.

Kada je reč o tom sastanku, ministar je rekao da cilj hrvatskog predsedavanja nije „samit radi samita“ već da skup mora da ima sadržaj i konkretne zaključke.

„Veoma je važno biti angažovan kako bi imali opipljive konture samita do marta i mi aktivno radimo na tome“, istakao je Grlić Radman.

Hrvatski ministar takođe je ponovio prioritete šestomesečnog hrvatskog predsedavanja EU – Evropa koja se razvija i raste, Evropa koja povezuje, Evropa koja štiti i uticajna Evropa.

Hrvatska će u januaru 2020. preuzeti rotirajuće predsedavanje EU od Finske da bi ga na kraju juna predala Nemačkoj.

Inače, prioritet uticajna Evropa podrazumeva sve geopolitičke situacije, sa trećim zemljama, u neposrednom susedstvu, Istočnom partnerstvu, ali i proširenje.

U intervjuu za briselski portal hrvatski ministar je govorio i o novom višegodišnjem budžetu EU, ulasku Hrvatske u Šengen, ilegalnoj imigraciji, Nobelu za Handkea.