Pet razloga zbog kojih cene nafte neće brzo pasti i nakon što rat u Iranu prestane: Politiko o posledicama Trampove „operacije“

Zvaničnici Trampove administracije umanjuju značaj skoka cena nafte i benzina, koji je nastao zbog prekida isporuka sirove nafte kroz Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu.

„Nedavni skok cena nafte i gasa je privremen, a ova operacija će dugoročno rezultirati nižim cenama goriva“, rekla je portparolka Bele kuće Karolajn Levit novinarima u utorak, misleći na napade na Iran. Ministar energetike Kris Rajt izjavio je u ponedeljak da će poremećaji u cenama trajati „nedeljama, a ne mesecima“, dok se saobraćaj tankera nastavlja otežano u moreuzu.

Međutim, analitičari kažu da su poremećaji već ugrađeni u cene nafte i gasa, što preti da produži visoke cene benzina i tokom parlamentarnih izbora u SAD u novembru.

Politico je izneo pet razloga zbog kojih bi visoke cene nafte mogu da potraju.

1. Radi se o fizičkim ograničenjima

Rat protiv Irana već je ozbiljno poremetio energetska tržišta Zaliva, tako da brz oporavak više nije moguć, kaže Anas Alhadži, stručnjak za globalna tržišta energije. Nagomilana kolona tankera sa obe strane Ormuskog moreuza, koji je praktično zatvoren više od nedelju dana, biće potrebna najmanje dve nedelje da se raščisti.

Zatim će biti potrebna obnova proizvodnje nafte i gasa u sve većem broju zemalja Bliskog istoka koje su sada obustavile proizvodnju, uključujući Katar, Bahrein, Irak i Saudijsku Arabiju. Neki od oštećenja nastalih iranskim napadima, poput onih na gasne objekte u Kataru, ne mogu se lako popraviti.

„Završetak rata ne znači kraj krize“, rekao je Alhadži. „Imamo zemlje koje su bukvalno zaustavile proizvodnju jer im je skladište puno. Vraćanje na nivo pre krize zahteva vreme. Za tečni prirodni gas posebno, potrebno je vrlo dugo“.

2. Za tango je potrebno dvoje

Tramp možda jeste započeo rat ali ne može ga jednostrano završiti. Iranci javno nisu rekli da će brzo prestati sa napadima. U poslednjoj nedelji oni su sve više ciljali energetsku infrastrukturu regiona, što može dovesti do daljeg skoka cena nafte i produženog perioda neizvesnosti.

Na Trampove komentare, portparol Revolucionarne garde Ali Mohamad Naini izjavio je iranskim državnim medijima da „Iran odlučuje kada rat prestaje“.

Iranski zvaničnici su svesni političkog pritiska s kojim se Tramp suočava kod kuće dok su cene goriva visoke. Iranski ministar spoljnih poslova, Sejed Abas Aragči, rekao je da skok globalnih cena nafte pokazuje da režim neće kapitulirati ako SAD i Izrael nastave da ciljaju naftnu infrastrukturu.

„Devet dana od Operacije Epik Mistake, cene nafte su se udvostručile dok sve ostale robe skaču“, napisao je na X nazivajući vojnu operaciju SAD iu Izraela epskom greškom.

„Znamo da SAD planiraju protiv naših naftnih i nuklearnih lokacija u nadi da će suzbiti veliki inflacioni šok. Iran je potpuno spreman. I mi takođe imamo mnogo iznenađenja u rezervi“.

3. Može biti i gore

U utorak se pojavila informacija da Iran počinje da postavlja mine u Ormuskom moreuzu, što predstavlja značajnu eskalaciju i može ozbiljno otežati nastavak dnevnih globalnih isporuka energije od 20 odsto koje prolaze kroz region, izvestila je CBS News.

Potencijalno miniranje moreuza, zajedno sa svim oštećenjima infrastrukture i zaustavljenom proizvodnjom, znači da može proći dugo vreme pre nego što se energetska tržišta vrate u normalu, kaže Rori Džonston, analitičar nafte.

„Ova kriza će se nastaviti pogoršavati dok saobraćaj kroz Ormuski moreuz ne bude normalan, i čak i ako sukob prestane danas i tankeri povrate 100 odsto protoka kroz moreuz, trebalo bi mesecima da se vrati na nešto nalik normalnosti“, napisao je na X.

Što duže moreuz ostaje praktično zatvoren, veća je šansa da svet uđe u „duboku recesiju“, rekao je Greg Pridi, ekspert za poremećaje na energetskom tržištu. Dodao je da bi više od mesec dana bilo potrebno da se stanje normalizuje ako rat prestane danas, ali da „normalan saobraćaj tankera neće biti dok Iran ima oružje kojim može da ga ugrozi“.

Pridi, sada viši saradnik u konzervativnom Centru za nacionalni interes, rekao je da bi zadržavanje trenutnog obima van tržišta još sedam nedelja izazvalo veliki globalni ekonomski pad, verovatno „najgoru recesiju od 1930-ih“.

4. Nije samo reč o minama

Napadi na energetsku infrastrukturu od strane Irana i potencijalno drugih grupa šire se svakog dana i imaju potencijal da stvore trajnu štetu.

U sredu je Iran napao i uništio veliki naftni terminal u Omanu. Tri broda su pogođena kod Ormuskog moreuza, uključujući kontejnerski brod pod tajlandskom zastavom, za koji je iranska vlada preuzela odgovornost jer je „ilegalno insistirao na prolasku kroz moreuz“.

U sredu je Tramp rekao novinarima da naftni tankeri treba da počnu da prolaze kroz uski prolaz uprkos rizicima. „Mislim da bi trebalo da koriste moreuz“, rekao je Tramp. „Gledajte, uništili smo skoro sve njihove mine brodove u jednoj noći“.

Demokratski senatori koji su prisustvovali poverljivom brifingu o ratu u utorak rekli su da administracija nema plan da ponovo otvori moreuz.

„Trenutno ne znaju kako da ga bezbedno ponovo otvore“, napisao je senator iz Konektikata Kris Marfi na X. „Što je neoprostivo, jer je ovaj deo katastrofe bio 100 odsto predvidiv“.

5. Nije samo Iran

Iako administracija preti iranskoj vladi ozbiljnim posledicama ako napadne brodove kroz moreuz, ona nije jedini neprijateljski akter u regionu koji može efikasno blokirati prolaz.

Postoji više manjih grupa u regionu koje nisu povezane sa iranskom vladom, ali su ogorčene zbog ubistva svog lidera i žele osvetu, napominje Alhadži, stručnjak za tržište energije.

Preminuli ajatolah Ali Hamnei nije bio samo lider Irana, već i šiitskih muslimana uopšte, sa pristalicama širom regiona, uključujući Jemen, Saudijsku Arabiju, Irak, Kuvajt, Pakistan, Avganistan i druge.

To je stvorilo širu mrežu grupa spremnih da napadnu naftne interese u regionu, dodaje, i postoje dokazi da već pripremaju napade. Jeftini dronovi mogli bi se koristiti za oštećenje tankera vrednih više miliona dolara.

„Besni su jer je njihov lider ubijen“, rekao je Alhadži. „Tehnologija u poslednjih 15 godina napredovala je do te mere da je moguće izazvati multimilionsku štetu sa dronom od 500 dolara“.