Zbog sve viših temperatura Francuska je primorana da preispita dugogodišnje rezerve prema jednom od mogućih odgovora na klimatske promene – klima uređajima.
Ove nedelje ponovo je otvorena rasprava o klimatizaciji, u kojoj Marin Le Pen, populistička desničarka, poziva na masovno subvencionisano uvođenje uređaja, dok tradicionalno neprijateljski nastrojeni ‘zeleni’ priznaju da bi ugradnja sada mogla da bude neizbežna.
Francuska trenutno ima nisku potrošnju, sa samo 25 odsto domaćinstava opremljenih klima uređajem.
U Španiji i Italiji taj broj je 50 odsto, a u Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu 90 odsto.
Mnoge bolnice i škole u Francuskoj nemaju klima uređaje.
Hiljade škola je zatvoreno ove nedelje zbog izuzetno visokih temperatura, a zaposleni u bolnicama i u domovima za stare se žale da uslovi brzo postaju nepodnošljivi.
Ali pošto su temperature išle i do 40 stepeni Celzijusa – 23. jun je bio najtopliji dan u Francuskoj ikada zabeležen – ljudi su užurbano počeli da kupuju prenosive klima uređaja, samo da bi deca mogla da budu nekoliko sati u učionici ili da bi stanovnici koji se guše preživeli noć.
I sve više dugogodišnjih protivnika klimatizacije, uglavnom sa levice koja se zalaže za zaštitu životne sredine, priznaje da će ona neizbežno biti deo odgovora zemlje na globalno zagrevanje.
Mari Tondelije, šefica stranke Ekolozi, prekršila je svojevrsni tabu kada je rekla da će klimatizacija biti potrebna u školama i bolnicama.
„Postoje mesta gde sada jednostavno ne možemo bez nje“, rekla je.
Njen raskid sa onim što je nazvala „antiklimatskom dogmom“ je značajan jer je do sada Zeleni pokret u Francuskoj smatrao uređaje najgorim rešenjem za klimatske promene.
Pribegavanje klima uređajima samo ublažava efekte globalnog zagrevanja, rekli su aktivisti.
A čineći te efekte podnošljivijim, odvlači pažnju od suštinske borbe protiv uzroka.
I ne samo to, ekolozi često kritikuju klimatizaciju zbog pogoršanja klimatskih promena.
To je zato što joj je potrebna struja za rad – i iako većina električne energije u Francuskoj dolazi iz nuklearki, u drugim zemljama to dovodi do sagorevanja više fosilnih goriva.
Tu je i pitanje rashladnih gasova koji se koriste u klimatizaciji.
Radi se o gasovima sa efektom staklene bašte i često cure.
A tu je i efekat zagrevanja gradova, uzrokovan izbacivanjem vrućeg vazduha na ulicu.
Vode se žestoke rasprave, ali neke studije sugerišu da ovo može da podigne temperature u gradovima za dva ili tri stepena.
Sumnja u klimatizaciju se infiltrirala i u vladinu politiku.
Nove norme za izgradnju i renoviranje se usredsređuju na izolaciju, zelenilo i visokotehnološke metode za cirkulaciju vazduha, a cilj je da klimatizaciju učine nepotrebnom.
Pogledajte video: Život na 52 stepena
Na primer, džinovska nova bolnica u izgradnji u Nantu, gradu u Bretanji, imaće klima uređaje samo u polovini soba, što će izazvati gnev medicinskih sindikata.
„U kontekstu zaštite životne sredine, trebalo bi svuda da imamo klima uređaje“, rekao je Olivije Terjen iz sindikata CGT.
Prema rečima Valeri Pekres, konzervativne predsednice regionalnog veća Pariza, „država funkcioniše pod antiklimatskom ideologijom“.
„Ali klimatizacija mora da bude obuhvaćena, zajedno sa drugim metodama za stvaranje hladnoće.“
Pekres, koja nadzire pariski regionalni prevoz, nada se da će svi autobusi i vozovi biti opremljeni klima uređajem do 2032. i kritikuje socijalističkog prethodnika što nije video njen značaj.
Politička desnica je uvek bila više ‘proklimatska’ od levice, a tu prednjači Nacionalno okupljanje Marin le Pen.
Nedavno je pozvala na stvaranje nacionalnog „plana klimatizacije“ za opremanje svih škola i bolnica klima uređajima.
Plan bi podrazumevao vladine beskamatne kredite od 20 milijardi evra kako bi se omogućilo da 30 do 40 miliona domaćinstava instalira rashladne jedinice, rekao je Žan Filip Tangi, portparol Nacionalnog okupljanja.
Kritičari su osudili plan kao oportunistički i neisplativ.
Kažu da je populistička desnica poslednja koja je prepoznala stvarnost klimatskih promena, tako da danas ima malo kredibiliteta kada govori o njihovim efektima.
Ali istina je da sa temperaturama koje se približavaju opasnim nivoima u Francuskoj, ugroženim životima i školama i bolnicama kojima preti raspad – svi dolaze do istog zaključka: potrebno je više klimatizacije.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Evropa gori na 40 stepeni Celzijusa, desetine stradalih i masovna zatvaranja
- Kada ljudskom telu postaje previše toplo
- Pet saveta za roditelje kako da s bebama i malom decom podnesu vrućine
- Kako da na bezbedan način koristite klima uređaj
- Kako da se naspavate kad je vruće
- Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
