Novi udari SAD na Iran, treće veliko kršenje primirja: Tramp poručio – „zavalite se i opustite“

Zvanično saopštenje Pentagona objavljeno je samo nekoliko minuta nakon što je Kuvajt saopštio da se nalazi pod napadom, zbog čega Index.hr.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da su američki udari na iranskoj obali Persijskog zaliva izvedeni kao odgovor na „agresivne iranske akcije“, uključujući obaranje američke bespilotne letelice MQ-1 iznad međunarodnih voda.

Američki borbeni avioni uništili su iranske protivvazdušne sisteme, zemaljsku kontrolnu stanicu i dve jednosmerne dronove koji su predstavljali pretnju brodovima u regionu, prenosi Rojters.

Kako je navedeno u saopšptenju IRGC, napadnuta je američka vazduhoplovna baza, ne navodeći koja je baza u pitanju. Protivvazdušna odbrana Kuvajta presretala je jutros projektile i dronove, a sirene su se oglasile širom zemlje.

Rast cena nafte

Novi krug vojnih udara između SAD-a i Irana, kao i potpuni zastoj u pregovorima, izazvali su rano jutros novi rast cena nafte na azijskim tržištima od oko 2 odsto, ostavljajući trgovce u potpunoj neizvesnosti.

Cena sirove nafte Brent porasla je za 2,1 odsto, na 93,02 dolara po barelu, dok je američka laka nafta (WTI) poskupela za 2,6 odsto i dostigla 89,61 dolar.

Donald Tramp našao se pod ogromnim političkim pritiskom zbog ove eskalacije. Američki birači sve su frustriraniji stalnim rastom cena goriva, pa Tramp hitno mora da deblokira Ormuski moreuz i snizi cene na benzinskim pumpama uoči ključnih kongresnih izbora u novembru. Istovremeno, u sopstvenoj stranci raste pritisak radikalnih „jastrebova“, koji oštro protestuju protiv bilo kakvog popuštanja i ustupaka Teheranu.

Pored same kontrole nad strateškim pomorskim prolazom, dve strane i dalje imaju potpuno nepomirljive stavove o nekoliko ključnih pitanja. Iran ultimativno zahteva trenutno ukidanje ekonomskih sankcija, kao i odmrzavanje desetina milijardi dolara prihoda od nafte koje su strane banke blokirale po nalogu Vašingtona.

„Sve je veći rizik od upadanja u krizu koju u početku niko nije planirao“

Bez trajnog diplomatskog sporazuma — i uz tenzije u Ormuskom moreuzu koje su i dalje izuzetno visoke — vrlo je verovatno da ćemo svedočiti kontinuiranom kršenju primirja, smatra Deni Citrinovic.

Citrinovic, koji danas radi kao spoljni saradnik u Atlantskom Savetu, ističe da se trenutno čini da ni Sjedinjene Američke Države ni Iran ne žele povratak otvorenom ratu. Međutim, upozorava da obe strane rizikuju da upadnu u „krizu koju u početku niko nije planirao“ ako se ovi sukobi i pogrešne procene na terenu nastave.

„Drugim rečima, najveća opasnost u ovom trenutku možda nije svesna i namerna odluka o pokretanju rata, već postepena, puzajuća eskalacija izazvana stalnim incidentima u sve nestabilnijem i eksplozivnijem okruženju“, navodi Citrinovic.

Tramp: „Zavalite se i opustite“

Američki predsednik Donald Trump ponovo se oglasio na svojoj društvenoj mreži Truth Social, tvrdeći da „Iran zapravo veoma želi da postigne dogovor“. Istovremeno je oštro napao sve kritičare koji dovode u pitanje njegove napore u pregovorima sa Teheranom.

„Zar ti ‘Demokrate’ i razni navodno nepatriotski Republikanci ne razumeju da mi je MNOGO teže da dobro radim svoj posao i pregovaram kada politički plaćenici neprestano i negativno ‘tvituju’, na nivoima kakvi nikada ranije nisu viđeni, stalno ponavljajući da bih trebalo da idem brže, ili sporije, ili da krenem u rat, ili da ne krenem u rat, ili šta god? Samo se zavalite i opustite, na kraju će sve ispasti dobro — uvek ispadne!“, poručio je Tramp.

Zanimljivo je da američki predsednik u svojoj najnovijoj objavi uopšte ne pominje iranski napad na mete u Kuvajt, kao ni snažne američke vazdušne udare na ciljeve unutar Iran koji su izvedeni tokom vikenda.

Treće veliko kršenje primirja

Najnovija žestoka razmena vatre između Sjedinjene Američke Države i Iran predstavlja već treće veliko kršenje primirja koje su dve strane dogovorile u aprilu.

Taj privremeni prekid vatre postignut je nakon gotovo šest nedelja otvorenog vojnog sukoba, koji je započeo u februaru kada su SAD i Izrael izveli razorne vazdušne udare na Iran, u kojima je ubijen i vrhovni vođa te zemlje, Ali Hamenei.

Od stupanja primirja na snagu, ono se uglavnom održavalo, dok je Trampova administracija istovremeno sprovodila blokadu brodova u Ormuski moreuz kako bi izvršila pritisak na Teheran. Cilj Vašingtona je da primora Iran na trajni mirovni sporazum koji bi ponovo otvorio ovaj ključni pomorski put, ali i rešio pitanje iranskog nuklearnog programa.

Međutim, stabilnost ovog primirja već je dva puta ozbiljno dovedena u pitanje. Prvi veliki incident dogodio se 7. maja, kada je Iran optužio SAD za napad na dva broda u moreuzu i udare na civilna područja, dok je Vašington tvrdio da je reč o odmazdi nakon što su bila gađana tri američka razarača.

Prošle nedelje zabeleženo je i drugo kršenje, kada je američka vojska uništila iranske raketne položaje i brodove koji su pokušavali da postave mine. U oba prethodna slučaja SAD je insistirao da je reč o strogo ograničenim akcijama koje ne predstavljaju potpuni kraj primirja sa Iranom.