Ironija sudbine: Da li će desničarka Đorđa Meloni postati premijerka Italije upravo na stogodišnjicu prve fašističke vlasti na svetu?

Izgleda da su praznični odmori u Italiji ove godine upropašćeni pošto se sada vode neprekidni razgovori o političkim savezima, izbornim jedinicama, rezultatima anketa i kandidatima, a naročito o jednom određenom – u pitanju je Đorđa Meloni.

“Žena, Italijanka i hrišćanka”: tim rečima sebe opisuje liderka partije Braća Italije (FDI), desničarske stranke sa korenima u postfašističkom pokretu.

Meloni bi, zahvaljujući vrtoglavom rastu popularnosti, narednog meseca mogla da postane prva premijerka u istoriji Italije kao i prvi lider zemlje iz redova ekstremne desnice posle Drugog svetskog rata.

Desničarska alijansa, koju čine FDI, Napred Italijo Silvija Berluskonija i Liga Matea Salvinija, na putu je da osvoji 40 odsto glasova 25. septembra, pri čemu njena stranka, prema anketi Politika, vodi sa 23 odsto.

Kako navodi Gardijan, osim u slučaju da se dogodi malo verovatno “političko čudo”, Đorđa Meloni će postati premijerka, a to će biti istorijski trenutak za Italiju, ali i Evropu, pošto će jednom od centralnih zemalja evrozone upravljati većinom evroskeptična, antiimigrantski nastrojena desničarska koalicija.

FDI je direktan naslednik neofašističke stranke Italijanski socijalni pokret formirane ubrzo po završetku Drugog svetskog rata.

Meloni uporno nastoji da rasprši strahove u pogledu ovog nasleđa, tvrdeći da ga direktno osuđuje, i insistira na tome da neće predstavljati opasnost za demokratiju ako postane premijerka.

Ona je odbacila kao “besmislicu” zabrinutost da bi, ako njena stranka FDI dođe na vlast, postojao rizik od antidemokratskog odstupanja ili autoritarnog zaokreta ili da bi zemlja mogla da izađe iz grupe evropskih nacija koje koriste evro kao zajedničku valutu.

Meloni je svesna pomne međunarodne pažnje koja prati njenu kandidaturu i radije korisi izraz „konzervativna“ umesto „ekstremno-desne“ kada opisuje svoju stranku.

Nedavno je snimila video poruke na engleskom, francuskom i španskom jeziku u kojima je navela da je italijanska desnica “predala fašizam istoriji pre više decenija, nedvosmisleno osuđujući gušenje demokratije i ozloglašene anti-jevrejske zakone”.

Ipak, njeni stavovi prema određenim pitanjima ostaju čvrsto desničarski.

Tako je Meloni, podseća Euronjuz, u februaru 2020. godine branila Matea Salvinija koji je u jednom govoru okivio “žene koje abortiraju nebrojeno puta, čime se zauzimaju mesta u bolnicama”.

“Čini mi se da su Salvinijeve izjave značajno uveličane. Izgleda da je jasno stavio do znanja da ni na koji način ne želi da ugrozi zakon o materinstvu. Međutim, mislim i da je abortus uvek poraz za društvo. Moramo da uradimo sve što možemo da žena ne izabere takvo nešto – deo zakona o materinstvu koji se odnosi na prevenciju i edukaciju sasvim sigurno nije dovoljno primenjen”, rekla je tada Meloni.

Takođe, ona je u junu ove godine učestvovala na mitingu koji je organizovala španska desničarska stranka Voks i tom prilikom rekla kako je “za univerzalne hrišćanske vrednosti, a protiv islamističkog nasilja”, zatim “za bezbedne granice, a protiv masovne imigracije” i, naposletku, kako je “za suverenitet naroda, protiv birokratije Brisela”.

Pored toga se osvrnula i na LGBT populaciju, izjavivši da „nije za LGBT lobi i ideologiju roda, već za prirodnu porodicu i kulturu života“.

Bila je to samo jedna od mnogih njenih negativnih izjava na ovu temu, pošto je ranije u intervjuu za jednu italijansku televiziju rekla kako „radije ne bi imala dete koje je gej“.

Meloni takođe oštro kritikuje „birokrate u Briselu“ i „klimatski fundamentalizam“.

Ova političarka, koja ima mladu ćerku, tvrdi da su izrazi „žena“ i „materinstvo“ trenutno izloženi „najvećoj cenzuri“.

Takođe, 2019. godine Meloni je ponosno predstavila Kaja Đulija Čezarea Musolinija, praunuka diktatora, kao jednog od svojih kandidata za Evropski parlament, iako je on na kraju izgubio.

Međutim, iako je jasno da Meloni nije fašista i da neće komandovati armijama naoružanih grupa obučenih u crne košulje i neće pokušati da u potpunosti uništi liberalnu demokratiju, osim toga su, ističe Gardijan, stvari veoma zabrinjavajuće – po Italiju, Evropu i demokratiju.

Meloni i Salvini su populisti po uzoru na Viktora Orbana, Najdžela Faraža i Marin le Pen, i vlada velika zabrinutost da će, ako njena stranka krajnje desnice bude dominantna u novoj vladi Italije, Italija pružiti podršku desničarskim vladama u Mađarskoj i Poljskoj i njihovim „duboko konzervativnim agendama“ usmerenim ka demokratskom nazadovanju Evropske unije.

Mnogi analitičari ukazuju i na “ironiju sudbine”, koja se sastoji u tome što će, ako do toga dođe, Braća Italije pobediti na izborima a 45-godišnja Meloni postati premijerka upravo na stotu godišnjicu prve fašističke vlasti na svetu: Benito Musolini, fašistički diktator Italije, došao je na vlast u oktobru 1922.