Foto: EPA-EFE/AIDAN CRAWLEY

Posebno fascinira odziv glasanja, koji je sa preko 1.400.000 bio veći nego na izborima prethodnih godina, onim parlamentarnim 2016, kao i na referendumu kojim su legalizovani LGBT brakovi. Ubedljivoj pobedi svakako su doprineli državljani koji su iz inostranstva, uz haštag #HomeToVote, doputovali u Irsku ne bi li budućim generacijama žena obezbedili pravo na kontrolu rađanja.

Osmi amandman, koji izjednačava prava majke i fetusa, Irska je donela 1983. godine. Ona tako, uz Poljsku i Maltu, postaje evropska zemlja sa najstrožim zakonom o abortusu, koji se ne može obaviti ni u slučaju silovanja, incesta ili anomalije ploda, a do 2013. je bio zabranjen čak i ako je život žene ugrožen. Kazne za kršenje ovog zakona bile su 14 godina zatvora.

Kako to obično biva, rasprave o ovom amandmanu su se intenzivirale pošto su žene počele javno da govore o svojim tragičnim iskustvima. Mnoge su odlazile u susedne zemlje kako bi neželjenu trudnoću prekinule u legalnim i bezbednim uslovima, ali je i ta mogućnost odobrena tek 1992. presudom Vrhovnog suda. Druge su pak pribegavale hirurškim intervencijama u tajnosti izlažući opasnosti svoje zdravlje i život. Borba za legalizaciju abortusa se naročito pojačala 2012, kada je Irkinja Savita Halanpanavar preminula od sepse, koju je dobila usled spontanog pobačaja, dok lekari nisu hteli da interveniju jer su se i dalje čuli otkucaji srca fetusa. Savita tako postaje simbol borbe u kampanji za legalizaciju pobađaja, u koju su se aktivno uključili i njeni roditelji, koji su poručivali: „Ne dozvolite da se sudbina naše kćerke ponovi!“

Aktivistkinja iz Poljske koja je čekala rezultate referenduma u Dablinu za hrvatski portal Libela opisala je atmosferu u kojoj su se ljudi okupljali oko murala za Savitu i ostavljali poruke poput „Moje DA bilo je za tebe“, „Nikada više“ i „Trebala si s nama ovo dočekati“.

Referendum na kome se odlučivalo o Osmom amandmanu organizovan je prema obećanju irskog premijera Lea Varadkara, koji je i sam podržao kampanju za legalizaciju. Kako prenosi Irish Times, premijer je „dugo i teško razmišljao“ kako da obezbedi dostupan abortus slušajući stavove lekara, javnosti, svojih kolega, ali „pre svega žena“. Po objavljivanju rezultata referenduma, Varadkar je na Tviteru, prenosi VoxFeminae, napisao: „Dogodila se tiha revolucija, veliki čin demokratije.“ Ostaje da se zakonski uredi mogućnost pobađaja do 12. nedelje, sa produženim rokom u slučajevima silovanja, incesta i anomalija ploda, a predlog zakona se najavljuje do kraja godine.

Restrikcije na Balkanu
Već se postavlja pitanje da li posle istorijske pobede Irkinja dolazi na red Poljska, u kojoj su sve aktuelnije kampanje za ukidanje jednako strogog zakona o prekidu trudnoće. Čini se, međutim, da su zemlje na Zapadnom Balkanu, koje u ovom pogledu imaju liberalne zakone, krenule suprotnim putem.
Hrvatska se sa jakim uticajem Rimokatoličke crkve nalazi pred donošenjem novog zakona o abortusu. Postoji realan strah da će nove regulative biti restriktivnije i da će ženama smanjiti dostupnost ovim medicinskim uslugama. Na to ukazuju česti „prigovori savesti“ lekara, kao i konzervativne inicijative koje se kroz kampanju „Hod za život“ dosta agresivno bore protiv prekida trudnoće.
U Makedoniji žene koje se odlučuju na abortus prolaze kroz svojevrsnu torturu, budući da moraju pismeno da traže zahvat i da se savetuju s lekarom, a prinuđene su i da pre same intervencije saslušaju otkucaje srca fetusa. Slične najave mogle su se čuti i u Srbiji.