Italijani u nedelju izlaze na izbore na kojima je moguća istorijska pobeda ekstremne desnice 1Foto: AP Photo/Alessandra Tarantino

Italijani će sutra glasati na izborima koji se nazivaju presudnim u vreme kada Evropa trpi od posledica ruskog rata u Ukrajini.

Prvi put u Italiji od kraja Drugog svetskog rata ovi izbori bi mogli da dovedu na čelo vlade jednog vođu ekstremne desnice, šeficu partije Braća Italije Đorđu Meloni.

Ogromni troškovi energije i brzo rastuće cene osnovnih proizvoda kao što je hleb, posledica ruske invazije na žitinicu Ukrajinu, pogodili su mnoge italijanske porodice i kompanije.

U tako mračnom okruženju Đorđa Meloni i njena partija Braća Italije sa neofašističkim korenima i programom u kome su Bog, domovina i hrišćanski identitet izgleda predvode po predizbornim anketama.

Izbori bi mogli da budu test za to da li ekstremnodesničarsko raspoloženje dobija na snazi u 27-očlanoj EU. Nedavno je desničarska stranka u Švedskoj dobila na popularnosti iskoristivši strahove ljudi oko kriminala.

Glavni saveznički partner Đorđe Meloni je desničarska partija Liga Matea Salvinija, koji za kriminal krivi migrante. Salvini je dugo ideološki podržavao desničarske vlade u Mađarskoj i Poljskoj.

„Izbori u sred rata, u sred energetske krize i na početku, kako izgleda, ekonomske krize… gotovo su po definiciji presudni“, rekla je Natali Toki, direktorka Instituta za međunarodne odnose, čije sedište je u Rimu.

Ruski predsednik Vladimir Putin koji je naredio invaziju Ukrajine 24. februara kladi se na to da će „Evropa pući“ pod težinom ekonomskih i energetskih problema izazvanih ratom, rekla je Toki za AP.

Salvini koji crpi glasačku bazu među vlasnicima firmi na severu Italije, ranije je nosio majice u podršku Putina. On je takođe preispitivao koliko je mudro zadržavanje zapadnih ekonomskih sankcija Rusiji, navodeći da bi one mogle suviše da naškode italijanskim ekonomskim interesima.

Objava rezultata anketa prekinuta je 15 dana pre nedeljnih izbora, ali pre toga ukazivali su da će stranka Đodrje Meloni osvojiti najviše glasova, neposredno ispred Demokratske partije levog centra predvođene bivšim premijerom Enrikom Letom (Enrico Letta).

Savez u kampanji koji povezuje Meloni sa konzervativnim saveznicima Salvinijem i bivšim premijerom Silvijom Berluskonijem ima jasnu prednost u odnosu na Letu u kompleksnom italijanskom sistemu raspodele mesta u Parlamentu.

Leta se uzalud nadao da će formirati savez sa levičarskim populističkim Pokretom pet zvezdica, najvećom strankom u odlazećoj vladi.

Iako je ovo težak trenutak za Evropu, izlaznost na izborima u nedelju bi mogla da bude najniža ikad u Italiji. Na prethodnim izborima 2018. godine bila je rekordno niska izlaznost od 73 odsto. Lorenzo Pregiasko koji vodi kompaniju za ispitivanje javnog mnjenja kaže da bi ovog puta izlaznost mogla da padne na čak na 66 odsto.

Pregliasko, šef kompanije JuTrend (YouTrend), kaže da je činjenica da su tri različite vladajuće koalicije formirane u Italiji od prošlih izbora 2018. ostavile Italijane razočarane i nezainteresovane. „Oni ne vide glasanje kao nešto što je važno“.

Na čelu odlazeće vlade je bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi. Početkom 2021. predsednik Italije je pozvao Dragija da formira vladu jedinstva posle raspada druge vladajuće koalicije vođe Pokreta pet zvezdica Đuzepea Kontea.

Kako je Pregliasko rekao „u očiglednom paradoksu“ ankete ukazuju da „većina Italijana vole Dragija i misle da je njegova vlada dobro radila“, a ipak Đorđa Meloni jedini vođa neke vodeće stranke koja je odbila da se pridruži Dragijevoj koaliciji, vodi po anketama.

Kako je analitičarka Toki rekla stranka Đorđe Meloni je tako popularna jednostavno zato što je nova.

Dragi je rekao da on ne želi još jedan premijerski mandat.

Kritike i dalje prate Melonijevu optužujući je da nije napravila nedvosmislen prekid sa korenima svoje stranke u neofašističkom pokretu koji su osnovali nostalgičari za diktatorom Benitom Musolinijem posle katastrofalne uloge njegovog režima u Drugom svetskom ratu.

Tokom kampanje ona je izjavila da ona „ne predstavlja opasnost za demokratiju“.

Neki politički analitičari kažu da kada je reč o njoj nije glavna briga fašističko pitanje.

„Plaši me nesposobnost, ne fašistička pretnja“ rekao je profesor političkih nauka na privatnom univerzitetu LUISS u Rimu Roberto D’Alimonte. „Ona nije ničim vladala“.

Meloni (45) je bila ministarka za omladinu u poslednjoj Berluskonijevoj vladi, pre deset godina.

Umesto toga, rekao je D’Alimonte, vredi se brinuti o njenom glavnom desničarskom koalicionom partneru, Salviniju.

„Salvini će stvarati probleme, ne Meloni. Ne traži Meloni kraj sankcija Rusiji, nego Salvini. Ne traži Meloni više duga ili veči deficit već Salvini“, rekao je on.

Međutim nedavni incidenti su izazvali strahovanja i oko partije Braća Italije.

Partija je suspendovala svog kandidata na Siciliji kada je preko društvenih mreža objavio izjave kojim pokazuje da ceni Hitlera.

Odvojeno od toga brat jednog od suosnivača stranke viđen je, kako je izgledalo, da daje fašistički pozdrav na sahrani rođaka. Brat je demantovao da je to radio.

Godinama je desno krilo vodilo borbu protiv neograničene imigracije pošto su stotine hiljada migranata stigle do obala Italije čamcima krijumčara ili brodovima koji su ih spasli u Sredozemlju. I Meloni i Salvini su glasno govorili protiv, kako oni vide, invazije stranaca koji, kako su rekli, ne dele italijanski „hrišćanski“ identitet.

Leta koji hoće da olakša dobijanje državljanstva za decu legalnih migranata takođe je igrao na kartu straha. U kampanji njegove partije na reklamama na autobusima vidi se na pola slike ozbiljan Leta sa svojim motom u jednoj reči „Biraj“, a na drugoj polovini smrknuti Putin.

Salvini i Berluskoni su obojica izrazili divljenje za ruskog vođu. Meloni, međutim, podržava isporuku oružja Ukrajini da može da se brani.

Sa cenom energenata deset puta višom nego pre godinu dana, kako spasiti radna mesta visoko je na spisku briga Italijana.

Ali, uz mogući izuzetak Salvinija koji hoće ponovo da aktivira zatvorene nuklearne elektrane u Italiji, kandidati nisu uspeli da se razlikuju u predlaganju rešenja za energetsku krizu. Gotovo svi se zalažu za to da EU ograniči cene gasa.

Opasnost od klimatskih promena nije imala velikog udela u italijanskoj kampanji. Italijanska mala partija Zelenih, partner Lete u kampanji, prema prognozama osvojiće jedva nekoliko mesta u parlamentu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.