Ivan Vujačić: Flojd ubijen iz obesti i sadizma 1Foto: Medija centar

Protesti koji se događaju u SAD za neposredan povod imaju ubistvo Džordža Flojda koga je ubio policajac u Mineapolisu.

Nepotrebno nasilje nad već vezanim crncem uz oglušavanje policije na intervencije prolaznika da mu se omogući da diše i uz njegove vapaje da se guši daju posebnu težinu ovom ubistvu. Ono nije učinjeno iz razloga panične reakcije policajca niti iz pogrešne percepcije opasnosti već iz čiste obesti i sadizma. Nije čudno što je ovakav događaj izazvao masovne proteste, kako mirne, tako i one koje su prerasle u nasilje i pljačku. Uzroci su duboki – kaže za Danas Ivan Vujačić nekadašnji ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama, profesor na Fakultetu političkih nauka i Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Na prvom mestu, navodi Vujačić, uz sva poboljšanja položaja crnačkog stanovništva koja nisu mala u poslednjih pola veka, u SAD je i dalje prisutan rasizam.

„On se manifestuje na mnoge načine, a najočigledniji je kroz rasno-profilisanje od strane policije koja se drugačije odnosi prema pripadnicima crnačke manjine nego prema drugima. Često se ovakvo profilisanje pretvaralo u neopravdano nasilje i pogibiju nevinih osumnjičenih. Setimo se da je čitav pokret Black lives matter – Crni životi su vredni, izrastao u pokret nacionalnih razmera proteklih godina. Nije čudo što su demonstracije eskalirale posle ovako zastrašujućeg događaja“, kaže naš sagovornik.

* Kako ocenjujete ponašanje Donalda Trampa i to što krivi radikalnu levicu i pokret Antifa za izazivanje nereda?

– Atmosferi eskalacije doprinela je i percepcija da je pobeda Donalda Trampa na izborima bila posledica političke strategije koja je u sebi sadržala implicitne rasističke poruke. To što je pre neku godinu prilikom sukoba levičara i rasista u Šarlotsvilu u državi Virdžiniji, Tramp kao predsednik SAD odbio da se ogradi od rasističke desnice dodatno je doprinelo uverenju da se oslanja na nju kao delu svoje baze. Ovih dana Tramp, umesto da miri, kao da podstiče sukobe dajući podršku policiji i preteći da će ukoliko guverneri ne suzbiju demonstracije poslati američku vojsku da interveniše. Poslednji put se to desilo u vreme mandata Džordža Buša Starijeg kada su iz sličnog razloga kao danas, u slučaju Rodnija Kinga, demonstracije u Los Anđelesu prerasle u paljenje i pljačku u getu Vots.

* U kojoj meri će aktuelni događaji uticati na novembarske izbore u Americi?

– Pošto je izborna godina, Tramp će pokušati da iskoristi strategiju pozivanja na „red i zakon“, strategiju koju je još 1968. upotrebio Ričard Nikson kako bi kroz implicitno rasističku poruku pridobio glasače na jugu SAD. Setimo se da su tada te države glasale još uvek za demokrate i da su neredi koji su izbijali zbog borbe za crnačka građanska prava predstavljani na jugu kao kriminalne radnje i stvaranje nereda. Odavno južne države glasaju za republikance, ali Tramp na ovaj način pokušava da mobiliše svoju glasačku bazu. Pošto je on još kao kandidat igrao na polarizaciju, ove događaje će koristiti upravo da produbi tu polarizaciju za koju smatra da će mu dati prednost na izborima. Ukratko, Tramp je očajan jer vidi da su mu šanse za reizbor sve manje. U svim ključnim državama njegov protivkandidat Džozef Bajden vodi i kada bi izbori bili danas on bi sigurno izgubio. Pokazao se nesposobnim u suočavanju sa pandemijom koja je uz to proizvela i ekonomsku krizu. Pošto je jedna kriza uzrok drugoj, snosi odgovornost za obe u očima biračkog tela. Sve ankete ukazuju na gubitak poverenja u njega kao predsednika. Tramp stoga u ovim nemirima vidi svoju šansu da povrati deo svoje baze. U narednim danima videćemo da li mu je to makar delimično pošlo za rukom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.