Izbori od kojih strepi cela Evropa: Da li će pobediti desničarka Đorđa Meloni? 1Foto: EPA-EFE/FABIO FRUSTACI

Italijanski sajam političke sujete kulminirao je u petak bukvalno do poslednje sekunde. Tada je udarom gonga u studiju televizijske mreže La7 obeležena ponoć, početak dana tišine uoči nedeljnih parlamentarnih izbora, a prekinuta je poslednja reč poslednjeg gosta Matea Salvinija, lidera Ksenofobične lige. (pun naziv: Liga za premijera Salvinija, član evropske suverenističke partije Identitet i demokratija).

Subotnja tišina je, naravno, sasvim prividna. Sve što je rečeno u petak prelilo se u dnevne novine, radio i televizijske vesti, naravno i na portale, ležeći kao olovna kapa na mozgovima miliona italijanskih birača, barem onih koji sutra nameravaju da budu glasači. I saodlučuju ko će ući u novi, suženi republički parlament, piše Jutarnji list.

Biračka mesta su otvorena u nedelju od 7 do 23 sata. Minut kasnije znaćemo rezultate izlaznih anketa, četvrt sata kasnije biće objavljene prve projekcije (iskustvo kaže da mogu da greše i 1-2 odsto) . Kasno za štampane novine od ponedeljka (odavno su prošli dani kada se poslednji broj zatvarao u 2 ujutru), baš na vreme za portale (koji kod nas idu na spavanje oko ponoći).

Ako pobedi desni centar – kako su predizborne ankete jasno najavljivale – izgleda jasno da će Đorđa Meloni biti premijer. Tvrdi da mesta u vladi i javnoj upravi neće dobiti lojalisti, već kompetentni. Dodajmo: pod uslovom da joj to dozvole saveznici Salvini i Berluskoni (sa Tajanijem).

A u italijanskoj praksi je uobičajeno da se partner u političkoj vlasti ucenjuje, to nije karakteristika samo drugih.

Proslava demokratije

Izbori, rekao je neko otrcano, su slavlje demokratije. Neko je, neznajući svoj jezik, ostavio englesku imenicu na hrvatskom koju ne razume i napisao da su izbori festival demokratije. Kad je Italija u sredini, ta neznalica je skoro slučajno udarila. Petak je bio kao festival u Sanremu: svaki solista je interpretirao svoju estradu, manje-više harmonično, manje-više melodično, kitivši se retoričkim šljokicama, pojačavajući svoj nastup zvučnim i svetlosnim efektima.

Svi politički lideri čije stranke imaju više od pet odsto glasova održali su juče svoje poslednje mitinge, a zatim su – svaki po pola sata – prodefilovali ispred Enrika Mentana, urednika informativnog programa La7, koji je, pristojno i laskavo , ali usredsređeno ih je pitao šta su izbegavali na mitinzima bar kao đavo krštenu vodu. Pre Salvinija su došli: Đorđa Meloni (Braća Italije, predsednik Evropske konzervativne i reformističke partije), Enriko Leta (Demokratska partija, Partija evropskog socijalizma), Đuzepe Konte (Pokret 5 zvezda, van evropskih partija), Karlo Kalenda (Treći pol ).

Na Mentanino direktno pitanje, Meloni je rekla da njen model, ako postane premijer, neće biti Orbanova Mađarska, već Poljska Kačinjskog. Sada znamo. A već znamo da će pokušati da promene Ustav tako da predsednički sistem zameni parlamentarni – kao u Turskoj, Rusiji, širom Afrike, ali prvenstveno u dve Amerike.

Nešto drugo već znamo: kako se dele glasači desnog i levog centra. Naime, od 20 italijanskih regiona, Desni centar je na vlasti u njih 15, u različitim razmerama. S druge strane, u otprilike 80 odsto najvećih gradova gradonačelnici su iz redova Levog centra, pre svega iz Demokratske stranke (zbog čega zlonamerno kažu da vlada samo u sredinama sa ograničenim gradskim saobraćajem). Gradska buržoazija, etablirana, uglavnom obrazovanija, glasa za levi centar. Levičari su periferiju ostavili desno. Drugim rečima, siromašniji slojevi su izgubili nadu i poverenje u levicu, pa, žrtvovani u krizi, okreću se radikalnoj desnici, kao i pre sto godina.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.