Izrael gubi ključne saveznike u Evropi: Prete mu sankcije EU-a

Sankcije protiv nasilnih doseljenika

„Mađarski veto je bio jedina stvar koja je sprečila paket sankcija protiv nasilnih doseljenika“, rekla je Maja Sion-Cidkijahu, direktorka programa Izrael-Evropa u tink-tenku Mitvim i predavačica na Evropskom forumu Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, preneo je Index.hr.

„Očekujem da će ovo biti jedna od prvih stvari koje će EU želeti da progura čim nova vlada Tisine stranke preuzme dužnost sledećeg meseca. Peteru Mađaru bi trebalo da bude lako da se složi sa ovim. Iz perspektive mnogih Evropljana, Netanjahu je na pogrešnoj strani istorije i za njih je simbolično povezan sa Orbanom“, dodala je.

Zvaničnici EU očekuju da će oživeti sankcije usmerene na mali broj ekstremističkih doseljenika kada nova mađarska vlada preuzme dužnost.

U međuvremenu, Irska, Španija i Slovenija, koje su među najvernijim evropskim pristalicama palestinskog cilja, pozvale su na debatu o obavezama Izraela u pogledu ljudskih prava prema Sporazumu o pridruživanju sa EU na sastanku ministara spoljnih poslova EU u utorak.

„Evropska unija više ne može da stoji po strani“, napisali su ministri spoljnih poslova tri zemlje u pismu šefici spoljne politike EU Kaji Kalas, pozivajući se na „nepodnošljive“ uslove u Gazi i „eskalaciju nasilja nad Palestincima“ na Zapadnoj obali.

Ekonomska moć EU

Iako se sankcije protiv naseljenika uglavnom vide kao simbolični potezi protiv male grupe ljudi sa malo veza sa Evropom, njihovo usvajanje bi moglo da ojača poverenje da se razmotre šire mere, uključujući suspenziju delova sporazuma koji je osnova odnosa EU i Izraela.

EU je glavni trgovinski partner Izraela, njegova najpopularnija turistička destinacija i ključni izvor finansiranja za njegov istraživački program „Horizont“ vredan više milijardi dolara, ali nikada nije uspela da tu ekonomsku moć pretvori u značajan politički uticaj unutar Izraela.

„Sada se diskusija o mehanizmima pritiska vraća na sto“, rekao je Martin Konečni, direktor Evropskog projekta za Bliski istok u Briselu. „Ako napravite jedan korak, a situacija se ne poboljša, pritisak da se napravi sledeći korak zapravo se veoma brzo ponovo povećava.“

Prošle nedelje, više od 390 bivših ministara, ambasadora i visokih zvaničnika EU pozvalo je Uniju da suspenduje Sporazum o pridruživanju sa Izraelom u potpunosti ili delimično. Među potpisnicima su bili bivši šef spoljne politike EU Žozep Borel, bivši švedski ministar spoljnih poslova i inspektor UN za oružje Hans Bliks i bivša potpredsednica Evropske komisije Margot Valstrem.

Javna peticija sa istim zahtevom okupila je više od milion potpisnika iz svih 27 zemalja članica, što je čini najbrže rastućom peticijom te vrste, prema rečima zagovornika. Ali zamrzavanje sporazuma zahtevalo bi podršku „kvalifikovane većine“ od najmanje 15 zemalja članica koje predstavljaju 65% stanovništva EU, uključujući podršku Nemačke ili Italije.

Promene u Italiji

Iznenadni politički pomak u Italiji, označen odlukom o suspenziji sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, znači da obnovljeni predlog može imati veće šanse za uspeh. Italijanska premijerka Đorđa Meloni bila je među najbližim prijateljima Izraela u Evropi, jedna od retkih lidera krajnje desnice koji su negovali bliske lične odnose sa izraelskim premijerom Bendžaminom Netanjahuom.

Ona je redovno prkosila javnom mnjenju u zemlji koja je bila svedok nekih od najvećih protesta u Evropi protiv izraelskih ratova i političke klime u kojoj propalestinsko raspoloženje prožima ceo politički spektar. Ovo je zasnovano na razdvajanju spoljne i unutrašnje politike koje više nije održivo, kaže Lorenco Kastelani, politički istoričar na Univerzitetu Luis u Rimu.

„Po prvi put od Drugog svetskog rata, spoljna politika je postala centralno pitanje za italijansku javnost“, rekao je on. „Razlog je jednostavan: ovo je sukob sa direktnim geopolitičkim i ekonomskim posledicama po Italiju i Evropu u celini.“

Suspenzija memoranduma o odbrani deluje više simbolično nego suštinski, jer je pružila okvir za sporazume o odbrani koji će ostati na snazi, ali je poslužila kao „jasno upozorenje“ Izraelu, rekao je jedan evropski diplomata.

Pitanje dvostrukih standarda

Izrael je do sada bio efikasan u korišćenju svojih najbližih bilateralnih odnosa da blokira ili ublaži neprijateljske politike EU, pristup koji Sion-Cidkijahu opisuje kao „zavadi pa vladaj“.

Još uvek može da računa na podršku dugogodišnjih saveznika, uključujući Andreja Babiša iz Češke Republike, a ako Netanjahu izgubi vlast na izborima ove godine, Mađar bi mogao da izgradi bliži odnos sa njegovim naslednikom.

Ipak, političke veze sa Izraelom postaju sve skuplje za evropske lidere. Uticaj regionalnih ratova pojačava Netanjahuovo blisko savezništvo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji redovno napada Evropu, ismeva njenu kulturu i vrednosti, potkopava njenu ekonomiju, pa čak i preti invazijom.

Mnogi Evropljani koji pozivaju na snažniju akciju protiv Izraela kažu da su u pitanju fundamentalne evropske vrednosti i da će neaktivnost potkopati međunarodnu vladavinu prava.

Ograničena pažnja u Izraelu

Zabrinutost zbog održavanja evropskih saveza Izraela možda je doprinela neobičnoj javnoj svađi prošle nedelje, u kojoj je izraelski ambasador u Nemačkoj, Ron Prosor, osudio izraelskog ministra finansija Becalela Smotriča zbog napada na nemačkog kancelara Fridriha Merca.

Nakon što je Smotrič izdao tiradu u kojoj je pomenuo nacistički režim, Prosor je „nedvosmisleno osudio“ komentare, optužujući ministra da kalja sećanje na Holokaust.

Većina birača sada kritikuje Netanjahuovu administraciju, ali odgovornost Nemačke za Holokaust znači da nikada ne bi predvodila napad protiv Izraela. Merc je kritikovao nasilje i širenje naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, ali je rekao da bezbednost Izraela ostaje u srži nemačke spoljne politike.

Gubitak Orbana i distanciranje Melonija dobili su ograničenu pažnju u Izraelu, gde ratovi u Iranu i Libanu i odnosi sa Sjedinjenim Državama dominiraju debatama o spoljnoj politici. Malo Izraelaca shvata u kojoj meri veze sa Evropom podržavaju njihov životni standard. Dve trećine Izraelaca vidi EU kao protivnika, a samo 14% kao prijatelja, prema istraživanju tink-tenka Mitvim iz avgusta 2025. godine.