Izraelci sutra glasaju na parlamentarnim izborima peti put u tri i po godine

Odlazeća „vlada promene“ od osam partija raspala se pošto je izgubila tanku većinu i podlegla ideološkim razlikama koje je nastojala da izbegne.

Savez desnice i verskih partija nastoji da povrati vlast posle godinu i po u opoziciji, ali sudeći po anketama ponovo se može očekivati politički zastoj, komentarišu izraelski mediji.

Kako navode, izbori 1. novembra su poput četiri prethodna od 2019. referendum o bivšem i mogućem novom premijeru Benjaminu Netanjahuu, vođi konzervativnog Likuda.

Izraelski parlament (Kneset) ima ideološki desničarsku i versku većinu od oko 70 od ukupno 120 poslanika, ali stabilnu koaliciju nije lako obrazovati jer ima političara koji odbijaju da budu u vladi predvođenoj Netanjahuom.

On je bio premijer sa najdužim stažom u istoriji Izraela, 12 godina uzastopno i 15 ukupno, pre nego što je smenjen prošle godine. Sada traži od glasača da mu daju još jednu šasnu iako mu se sudi za korupciju, konstatuje AP.

Premijer prelazne vlade Jair Lapid se nada da je tokom svog kratkog mandata pokazao da osim Netanjahua postoji još neko ko može da vodi zemlju.

Ne očekuje se ni da Netanjahuov Likud, ni Lapidova partija centra Ješ Atid (Ima budućnosti) osvoje dovoljno mesta u parlamentu da obrazuju novu vladu.

Umesto toga svaka od njih se nada da će obezbediti većinu od 61 poslaničkog mandata uz pomoć malih partija. Ako ni jedna ne uspe, u Izraelu bi se uskoro mogli održati novi izbori, posle pet glasanja za manje od četiri godine.

Tokom kampanje Netanjahuov Likud je osvajao 50 do 60 mesta u ispitivanjima javnog mnjenja, što znači da može da se desi da mu nedostaje samo jedan poslanik da obrazuje vladu.

On kaže da će taj blok osim Likuda uključiti ultradesni savez Verski cionizam i partije ultraortodoksnih Jevreja Ujedinjena Tora judaizam i Šas.

U slučaju da Likud ne može da pretvori privremenu funkciju u stalnu, Netanjahu bi mogao da blokira nastojanja rivala da obrazuju vladu i da ostane na mestu premijera do šestih izbora, možda u maju.

I Lapidu i Netanjahuu je potrebna velika izlaznost pristalica.

Netanjahu je obilazeći Izrael u svom blindiranom „Bibi (nadimak Netnjahua) busu“ apelovao na siromašnije, religiozne i stanovnike malih gradova koji su za oštar odnos prema Palestincima da glasaju za njega, a Lapid je popularan među sekularnim urbanim glasačima.

Ključ za izbore bi međutim mogli biti izraelski arapski građani koji čine 20 odsto populacije.

Oni međutim nisu zaintereosvani ni za jednog kandidata i očekuje se da će ih malo glasati, ali oni koji se budu odazvali glasaće za Lapida i njegove saveznike. To znači da veća izlaznost Arapa ide u korist Lapidu, a ne Netanjhuu.

Svaka partija koja osvoji četiri poslanička mandata ulazi u parlament i moglo bi se očekivati da ih na kraju bude više od 10. Male partije kojima to uspe mogle bi biti u poziciji da doprinesu obrazovanju nove koalicije.

Dve partije u anti Netanjhuovom bloku, Laburistička stranka i Merec, možda neće uspeti da uđu u parlament, što bi bilo loše za Lapida. S druge strane nacianalistički Jevrejski dom takođe možda neće uspeti da osvoji potrebnih 3,25 odsto glasova.

Savez Verski cionizam predvođen antiarapskim političarima, homofobima, kako se očekuje, biće treći po snazi u parlamentu.

Taj savez podržava Netanjahua i mogao bi da doprinese njegovoj pobedi, a u zamenu će nastojati da se odbace optužbe za korupciju.

Na Lapidovu pobedu mogao bi da utiče ministar odbrane Beni Ganc, lider male partije centra, koji ima dobre odnose sa Netanjahuovim verskim saveznicima i mogao bi potencijalno uticati da pređu na tu stranu.

Na ovim izborima gotovo 6,8 miliona Izraelaca sa pravom glasa može da bira između 39 partija, a 11 je stalno bilo iznad izbornog praga tokom isptivanja javnog mnjenja.