Jakov Milatović za bečki Standard: „Pravosuđe je naša naslabija karika“

Milatović je kazao i da Crna Gora može da bude centar za kriptovalute samo ako to ne šteti njenom evropskom putu. Naveo je i da 60 odsto Crnogoraca želi da se Crna Gora uključi u inicijativu „Otvoreni Balkan“.
Milatović je to rekao u intervjuu za bečki „Standard“, prenosi RTCG.

Na konstataciju „Standarda“ da Kremlj pokušava da širi lažne vesti da bi vodio hibridni rat na Balkanu i na pitanje šta, kao šef jedne NATO države preduzima da spreči tu infiltraciju Milatović je kazao da smatra da su bezbednosni rizici u Crnoj Gori potpuno isti kao u Austriji.

„Međutim, nama kao mladoj demokratiji, malo je teže nego u nekim zapadnoevropskim zemljama nositi se sa ovim izazovima. U tom kontekstu, članstvo Crne Gore u NATO je veoma važno jer dobijamo tako značajnu podršku. Prošle godine sajt crnogorske vlade bio je masovno napadnut, a tehnički kapaciteti Crne Gore bili su relativno slabi. Za oporavak od napada imali smo tri strateška podržavaoca: USA, Francusku i Sloveniju. Uz svu tu pomoć koju smo dobili i od Evropske Komisije te zajedničkim naporima Slovenije i Francuske, sada radimo i na uspostavljanju regionalnog sajber centra sa sedištem u Crnoj Gori“, rekao je Milatović.

Predsednik Crne Gore je kazao da je promenom vlasti postignuta najbitnija stvar na putu jačanja vladavine prava u zemlji.

„Za umešanost u organizovani kriminal i korupciju trenutno se terete bivši predsednik Vrhovnog suda, bivši predsednik Privrednog suda, zamenik specijalnog tužioca i jedan broj ljudi iz Uprave policije. Takođe bi trebalo da pokrenemo meki proces provere svih pojedinaca u pravosuđu, uključujući tužioce i sudije. Naše pravosuđe je trenutno najslabija karika u mozaiku“, dodao je Milatović.

On je na pitanja o ulozi Crne Gore u aktuelnom geopolitičkom momentu kazao da trenutno pet do šest procenata stanovnika Crne Gore potiče iz Ukrajine.

„Mnogo ljudi je pobeglo iz Rusije i našlo mir širom Evrope i ostatka sveta, uključujući i Crnu Goru. Neki od njih su već imali svoje nekretnine u Crnoj Gori. Imamo oko pet procenata Rusa i pet procenata Ukrajinaca. Obe grupe su sa sobom donele ljudski kapital i nešto finansijskog kapitala. Zbog toga vidimo značajan porast depozita u našem bankarskom sistemu a i to je bio jedan od razloga zašto je naš turistički sektor pokazao prilično dobre rezultate ranije ove godine uprkos vansezoni. Kada je reč o pranju novca i svim problemima koje ova kriza može doneti, dobijamo veliku podršku EU. U potpunosti delimo naše informacije sa našim partnerima iz EU. Centralna banka je u kontaktu sa našim partnerima i aktivno je preduzela niz mera za poboljšanje filtera kako bi se svi rizici sveli na minimum“, rekao je Milatović.

Govoreći o situaciji na Kosovu, Milatović je kazao da je napad na vojnike KFOR-a bio apsolutno neprihvatljiv.

„Ovi vojnici su uradili prilično dobar posao u zaštiti dela baštine Srpske crkve na Kosovu, što je važna spona sa narodom Crne Gore, jer su većina ljudi u Crnoj Gori vernici Srpske crkve. Da bi se situacija popravila, trebalo bi da se održe novi izbori u severnim opštinama Kosova. A Kosovo treba da izgradi Zajednicu za severne opštine“, naveo je Milatović.

Komentarišući inicijativu „Otvoreni Balkan“ Milatović je naveo da je „naš deo Evrope jedini bio bez granica pre 50 godina a da sada ima granice“.

„Sve naše ekonomije su međusobno povezane i korist za naše ljude bi bila da se troškovi na granicama minimiziraju“, poručio je.

Na konstataciju Standarda da ima čekanja i na granicama gde piše „Otvoreni Balkan“, Milatović je odgovorio da je to proces.

„Otvoreni Balkan je bio rezultat veoma sporog napretka u Berlinskom Procesu, započetom pre deset godina. Berlinski proces je ključni element za regionalnu integraciju. Problem sa Berlinskim procesom je, međutim, što svih šest zemalja uvek moraju da se slože. A ponekad postoji problem, posebno između Kosova i Srbije. Otvoreni Balkan je stoga i poruka za EU. Ako postoji nešto što služi kao podsticaj da se stvari ubrzaju u okviru Berlinskog procesa, to je dobra stvar. Crna Gora je na čelu evropskih integracija i ostajemo fokusirani na agendu EU dok relaksiramo i normalizujemo odnose sa susedima. Za Crnu Goru je to posebno važno sa Srbijom – kao između Austrije i Njemačke. Delimo isti jezik, delimo istu kulturu i nekada smo bili država“, kazao je Milatović i dodao da je pridruživanje Otvorenom Balkanu mera za olakšanje odnosa sa Srbijom te da 60 odsto Crnogoraca želi da se Crna Gora uključi u inicijativu.

O tome kakva bi bila konkretna korist za građane Milatović je kazao: „Percepcija relaksacije odnosa sa Srbijom“.

Milatović se nije složio sa konstatcijom novinarke „Standarda“ da je kao ministar podigao minimalac a da je to dovelo do još većeg zaduživanja zemlje.

„Minimalna plata u Crnoj Gori pre smene DPS vlasti bila je oko 200 evra. Ali većina poslodavaca je formalno plaćala samo 200 evra, a neformalno, zbog privrednog rasta, oko 400 ili 500 evra. Ova neformalna ekonomija je imala veliki uticaj na budžet. Zbog toga smo preduzeli mere protiv sive ekonomije i podigli minimalnu platu na 450 evra. Drugo, Fond zdravstva Crne Gore je u poslednjih 15 godina već bio nagomilao velike gubitke. Da se pređe u održivost, moralo bi se povećati socijalno osiguranje u zdravstvenom sektoru i smanjiti neto plate. Dakle, potpuno smo napustili Bizmarkov sistem doprinosa za zdravstveno-socijalno osiguranje i prešli na sistem koji ima skandinavski i anglosaksonski svet. Zbog ukidanja doprinosa za socijalno osiguranje došlo je do naglog povećanja neto plata, što je povećalo ukupnu potrošnju društva. Tako smo u budžetu imali mnogo veći prihod od poreza na dodatu vrednost, koji možemo sada iskoristiti za zdravstvo“, kazao je Milatović.

Milatović je poručio i da Crna Gora može da bude centar za kriptovalute samo ako to ne šteti njenom evropskom putu.

„Ali ako bi to moglo da nas spriječi da brzo uđemo u EU, nisam za to. Moramo malo bolje da porazmislimo da li su ovi projekti u potpunosti u skladu sa regulativom EU ili ne. To je još uvek dio rasprave između crnogorskih vlasti i ovih kompanija. Sve zakone crnogorskog parlamenta na ovu temu prvo treba da ispita Evropska komisija“, kazao je Milatović.

On je izneo i očekivanja da bi Crna Gora mogla da postane članica EU do 2027. ili 2028. godine.

„Mogli bismo biti spremni do 2026. godine, a onda počinje ratifikacija. Upoznao sam oko 30 evropskih lidera tokom samita Evropske političke zajednice i pokrenuću veliku kampanju vidljivosti u evropskim prestonicama kako bih prikazao zaokret koji se dogodio u Crnoj Gori“, zaključio je Milatović.