Poruka, sa za sada javnosti nepoznatim sadržajem, južnokorejskom predstavniku predata je u ponedeljak kada su održani pregovori predstavnika dveju Koreja u Pjongjangu. Zakazan je i naredni samit u aprilu, prvi put za više od decenije, i prvi put od kada je Kim preuzeo kormilo vlasti u Severnoj Koreji. Kim je jasno izrazio spremnost da razgovara sa Vašingtonom i da „pauzira testiranje oružja“.

Očigledni pristanak Severne Koreje da sa predstavnicima SAD sedne da razgovara o mogućnostima da odustane od svojih nuklearnih ambicija svakako je olakšanje pošle višemesečnih tenzija u vezi sa testiranjima koje je sproveo Pjongjang i odgovora Vašingtona, piše u redakcijskom komentaru NJujork tajmsa. Kako se dalje navodi, bar jednom je tvit predsednika SAD Donalda Trampa imao smisla: „Mogući napredak u pregovorima sa Severnom Korejom. Prvi put za mnogo godina ozbiljni napor načinile su sve strane. Svet gleda i čeka. Možda je lažna nada, ali SAD su spremne da daju sve od sebe.“

Kako je Tramp ukazao, treba biti oprezni optimista, jer ima još mnogo toga da se učini kako bi se postiglo mirno rešenje koje bi nadvladalo višegodišnje nepoverenje i gorčine ranijih neuspelih pregovora. Konačno, njihovu otvorenost za razgovore Trampova administracija bi trebalo da iskoristi, piše američki dnevnik. Vesti da je Kim Džong Un pristao da okonča svoj nuklearni program u zamenu za bezbednosne garancije i da bi suspendovao testiranja tokom pregovora analitičari ocenjuju kao plod olimpijskog šarma južnokorejskog lidera Mun Džae-ina. Zahvaljujući njemu postignuta je posvećenost Severne Koreje koju Trampova administracija već dugo traži, navodi se u komentaru.

Za Trampa, nedavna retorika između „severa i juga“ je „veoma pozitivna“ imajući u vidu vrlo retke sastanke predstavnika dveju zemalja. Severnokorejska novinska agencija KCNA prenela je da je Kim „toplo pozdravio delegate“. Američki lider veruje da je predlog Pjongjanga da održi razgovore o denuklearizaciji „iskren“. Javnost se pita zašto je baš sada Pjongjang izrazio spremnost za pregovore imajući u vidu da su SAD nametnule nove sankcije „komunističkoj naciji“ početkom nedelje, pošto je utvrđeno da je ubistvo Kimovog polubrata hemijskim napadom u Maleziji naredila severnokorejska vlada. Pojedini američki i južnokorejski zvaničnici kažu da Pjongjang najnovijom odlukom možda pokušava da kupi vreme da razvije nove oružane programe.

Drugi faktor mogli bi biti sve uporniji diplomatski pritisci suseda, naročito Kine, „regionalne supersile i jedinog saveznika Severne Koreje“.

Ipak, mnogi severnokorejsku poziciju vide kao nepromenjenu – da neće biti potrebe za nuklearnim oružjem ukoliko ne bude bilo pretnji iz Amerike, uključujući i američko vojno prisustvo u Južnoj Koreji. „Severna Koreja je jasno stavila do znanja da neće imati razloga da zadrži nuklearno oružje ukoliko vojne pretnje Severu budu eliminisane i bude garantovana njena bezbednost“, kaže se u saopštenju Južne Koreje nakon sastanka.

Ovakve formulacije često su se čule i tokom ranijih pregovora sa SAD. Predsednik Bil Klinton dao je slične bezbednosne garancije kao deo nuklearnog dogovora iz 1994. kada je Pjongjang zamrznuo svoj plutonijumski program u zamenu za pomoć u hrani. Američki mediji podsećaju da je Pjongjang prekršio dogovor uspostavljanjem odvojenog programa za obogaćivanje uranijuma, te je u vreme Džordža Buša Mlađeg dogovor propao.

Japan zabrinut

Sporazum između Pjongjanga i Seula da održe samit, kao i nagoveštaj mogućih razgovora Pjongajnga i Vašingtona izazvali su zabrinutost u Japanu, prenosi Rojters. Razmišljanja su takva da „ako Severna Koreja sedne da razgovara sa Vašingtonom onda apsolutno neće imati interesa da sedne da razgovara sa Japanom, što će otežati poziciju premijera Šinzo Abea“. Japan ostaje pri svom stavu da treba izvršiti „maksimalan pritisak“ na Sever te da „razgovori radi razgovora“ nisu prihvatljivi. Abe je naglasio da se Vašington u potpunosti slaže sa ovom tvrdnjom.