Klimatske promene dospele u centar kampanje

Tramp je prilikom posete Kaliforniji umanjivao značaj koji zagrevanje planete ima u izazivanju požara, nagovestivši da će temperature „početi da opadaju“ i rekavši da je za požare krivo loše upravljanje šumama.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, kada mu je rečeno da se naučnici ne slažu sa njegovim stavovima, on je rekao: „mislim da nauka u stvari to ne zna“.

U međuvremenu, na drugoj strani Sjedinjenih Država, demokratski kandidat Džo Bajden je optužio Trampa da ignoriše „centralnu krizu“ sa kojom je nacija suočena.

„Ako klimatskom piromanu date još četiri godine u Beloj kući, zašto bi se iko iznenadio ako budemo imali još požara u Americi? Ako onome koji poriče klimatske promene date još četiri godine u Beloj kući, zašto bi se iko iznenadio ako se još neki deo Amerike nađe pod vodom“, izjavio je Bajden.

Uglavnom se smatralo da su klimatske promene jedno od sporednih pitanja u trci za Belu kuću, kojem je pažnja pridavana samo povremeno tokom primarne demokratske kampanje.

Guverner Vašingtona Džej Insli, koji je klimatske promene učinio fokusom svog predizbornog plana, bio je jedan od prvih koji su ispali iz trke za predsedničko mesto.

Tom Sitler, milijarder koji je samofinansirao svoju kampanju, je takođe ovo pitanje postavio kao prioritet, ali njegova kampanja nikada nije privukla veću pažnju.

Ipak, ovo je jedna od tema o kojoj Tramp i Bajden imaju oštro suprotstavljene stavove, a u poslednje vreme su se sukobi između njih dvojice dodatno zaoštrili.

Tramp je ranije odbacivao ideju da su ljudi doprineli klimatskim promenama kao „podvalu“ koju je smislila Kina a, iako je od tada odustao od takve retorike, njegovi najnoviji komentari ukazuju da on ovom pitanju ne posvećuje pažnju.

Umesto toga, njegova administracija je fokusirana na promovisanje američke proizvodne i energetske industrije, povukavši više od 70 propisa o zaštiti životne sredine, od kojih se mnogi odnose na klimatske promene.

On je ublažio regulativu o metanu koji je je proizvod naftnih i gasnih bušotina, smanjio standarde ekonomičnosti potrošnje goriva u putničkim automobilima i ukinuo pravila iz Obamine ere o emisiji gasova staklene bašte iz elektrana.

Osim toga, Tramp je ispunio i obećanje iz svoje predizborne kampanje i povukao SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma već tokom šestog meseca svog predsednikovanja.

S druge strane, Bajden kaže da bi se SAD ponovo pridružile Pariskom sporazumu prvog dana koji on provede na predsedničkom mestu i da bi vratio na snagu mnoge regulative povezane sa zaštitom životne sredine koje je Tramp ukinuo.

On je mnoge u političkom svetu iznenadio kada je pred kraj demokratske primarne kampanje skrenuo ka levo po pitanju životne sredine, proširivši svoj prvobitni plan za potrošnju za infrastrukturu i „zelene“ poslove.

„Imamo izbor. Možemo da investiramo u infrastrukturu kako bismo je učinili jačom i otpornijom, da ulažemo u poboljšanje zdravstvenog sistema za Amerikance i stvorimo milione dobro plaćenih poslova dok se u isto vreme bavimo ključnim uzrocima klimatskih promena. Ili možemo da nastavimo putem na koji nas je Tramp poveo – putem indiferentnosti, za koji će biti potrebne desetine milijardi dolara da se ponovo izgradi“, rekao je Bajden.

Analitičari smatraju da možda postoji politička kalkulacija iza ovakvog Bajdenovog poteza, pošto su klimatske promene problem o kojem brinu mnogi mladi glasači, koji su do sada manje podržavali njega a više druge kandidate, i koji su bili od velikog značaja za pobede demokratskih kandidata na izborima u prošlosti.

Iako je pitanje zaštite životne sredine za većinu Amerikanaca po značaju još uvek iza problema kao što su zdravstvena briga i ekonomija, ako predsednička trka bude neizvesna, odluka o tome kako će se, i da li će se, raditi na pitanju klimatskih promena moglo bi da bude odlučujuća za pobedu odnosno poraz na izborima.