„Grk koji je tužio Nemačku“: Ko je Janis Varufakis, koji je podržao studente u Srbiji?

Varufakis je podelio članak lista Gardijan o studentskim protestima u Srbiji i kratko napisao da su studenti odlučili „da je dosta“ i da imaju njegovu podršku.

Serbian students have decided that enough is enough. Now they need to give political expression to what comes next. It will take courage and a clarity of purpose. I believe they have both. Let them show us the way forward https://t.co/j4OUUypipS

— Yanis Varoufakis (@yanisvaroufakis) February 4, 2025

„Srpski studenti su odlučili da je dosta. Sada treba da daju politički izraz onome što sledi. Biće potrebna hrabrost i jasnoća svrhe. Verujem da imaju i jedno i drugo. Neka nam pokažu put dalje“, napisao je on u objavi.

Ko je Janis Varufakis?

Janis Varufakis rođen je 24. mart 1961. u Atini.

Kako navodi na svojoj internet stranici, Varufakis je imao šest godina kada je desničarska vojna hunta preuzela vlast 1967. čime je otpočeo period koji je poznat kao „Diktatura pukovnika“ ili „Sedam godina“, koliko je i trajala vladavina desničarskih vlada.

Kada je bio na početku pohađanja srednje škole hunta je pala (1974.), ali 1976. izgledi za novu diktaturu nisu bili toliko niski.

Učenici su bili prva meta vojnih i paravojnih grupa, te je zbog toga odlučio da svoj akademski put dalje nastavi u Velikoj Britaniji, gde je naposletku pisao svoj doktorski rad na temu iz polja ekonomije.

Od 1982. do 1988. je predavao na više engleskih univerziteta (Eseks, Kembridž, Istočna Anglija), a svoj odlazak iz Britanije je počeo da planira nakon treće izborne pobede Margaret Tačer.

Narednih 12 godina živeo je u Sidneju i predavao na Univerzitetu, a 2000. se seli u Atinu gde na Univerzitetu počinje da predaje političku ekonomiju.

Od januara 2004. do decembra 2006. Varufakis je bio ekonomski savetnik kasnijem premijeru Grčke Jorgosu Papandreuu.

Kao član grčke Koalicije radikalne levice (Syriza) bio je ministar finansija u Vladi Aleksisa Ciprasa od januara do jula 2015.

Kako stoji Vikipediji, Varufakis je predvodio pregovore u Eurogrupi i sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u cilju postizanja rešenja o produženju zajma za Grčku tokom Dužničke krize.

U februaru 2016. Varufakis je zajedno sa još nekim evropskim ličnostima oformio panevropski Pokret za demokratiju u Evropi 2025 (DiEM25).

Jedna od glavnih teza agende ovog pokreta jeste i jedna od ideja čiji je Varufakis vatreni zagovornik – uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka.

U aprilu 2016. je došlo do previranja između tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel i MMF-a i tom prilikom je Varufakis izjavio da je u toku „rat iscrpljivanja između razumno proračunatog negativca (MMF) i hroničnog odugovlačitelja (Berlin)“ po pitanju grčkog otpisa duga.

U martu 2018, Varufakis je najavio osnivanje svoje političke partije, MeRA25, s ciljem oslobađanja Grčke od „dužničkog ropstva“.

Izjavio je da se nada da će partija biti zasnovana na savezu „ljudi levice i liberalizma, zelenih i feminista“. Stranka, čije ime označava „Evropski front realističke neposlušnosti“, povezana je s pokretom DiEM25.

U oktobru 2018. u Rimu Varufakis je najavio osnivanje Progressive International, međunarodne političke organizacije, opisane kao „zajednički plan za Međunarodni Nju Dil (New Deal), progresivni Novi Breton Vuds“. Ona je zvanično pokrenuta krajem narednog meseca.

U jednom intervjuu u oktobru 2022. Varufakis je izjavio da SAD žele da rat u Ukrajini traje, jer to ide u prilog američkim interesima.

Kao rešenje za okončanje rata, predložio je sporazum u kojem bi se ruske trupe povukle na baze pre 24. februara, SAD bi garantovale da Ukrajina neće ući u NATO, obe strane bi osigurale nezavisnost i neutralnost Ukrajine, za Donbas bi se primenio sporazum sličan Sporazumu na Veliki Petak, dok bi pitanje ruske aneksije Krima ostalo otvoreno za rešavanje u narednih 50 godina, jer trenutno ne postoji miran način da se ono razreši.

Takođe je izjavio da podržava Ukrajinu, kao što bi podržao „bilo koju naciju, bilo koju zemlju, bilo koji narod koji brani svoj dom“.

U aprilu 2024, zbog rata u Gazi, partija Janisa Varufakisa učestvovala je u organizaciji propalestinske konferencije koja je trebalo da se održi u Berlinu od 12. aprila i da traje tri dana.

Međutim, konferenciju je prekinula i zaustavila berlinska policija po nalogu gradonačelnika, uz obrazloženje da postoji strah da bi učesnici mogli davati antisemitske izjave i veličati nasilje.

Nemačka država izdala je zabranu aktivnosti protiv Varufakisa i još dvojice organizatora. Varufakisu je na četiri dana zabranjen ulazak u Nemačku, političko delovanje u zemlji i učešće u sličnim diskusijama na mrežnim platformama. On je ovo opisao kao put ka totalitarizmu i tužio je nemačku državu.

Autor je knjiga „Globalni minotaur“, „Moji razgovori s ćerkom o ekonomiji“ i nekoliko akademskih tekstova o ekonomiji i teoriji igara. Za sebe tvrdi da je „libertarijanski marksista“.

Oženjen je vizuelnom artistkinjom Dane Stratau.