Ko promoviše interese BiH dok Dodik i Cvijanović traže pomoć u Vašingtonu, a kako lobiraju države regiona?

Predsednik manjeg bh. entiteta Republike srpske (RS) i članica Predsedništva Bosne i Hercegovine unajmili su advokatsku kancelariju „Zell & Associates International Advocates“ koja će u Vašingtonu lobirati za ukidanje sankcija pod koje ih je administracija stavila, Dodika još početkom 2017. godine, a potom i Cvijanović 2023.

Osim toga, ista agencija bi trebalo da se bavi promocijom dijaloga između RS-a i administracije novog predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, ali i za preispitivanje Dejtonskog sporazuma i uloge visokog predstavnika u BiH, navodi se u ugovoru koji je objavljen na zvaničnoj stranici Ministarstva pravde SAD-a, koji je potpisan između ove kompanije i šefa Kabineta predsjednika RS-a, Danijela Dragičevića, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Međutim, lobiranje Bosne i Hercegovine na međunarodnoj sceni, pogotovo lobiranje ka Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji, je bez strategije i odraz komplikovane političke situacije unutar zemlje.

Lobiranje za nacionalne interese umesto za državne interese

Da li Dodikovo lobiranje ka Vašingtonu za promociju javnog preispitivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma unutar SAD-a predstavlja pokušaje jednostranog lobiranja?

Politički analitičar Adnan Huskić navodi kako ovakvo lobiranje ima za cilj nestanak jedne države.

„Zato lobirate u ime u RS-a, a ne za BiH. U tom smislu, nema tu govora o interesima BiH nego totalno suprotno. Imate interese na drugi način formulisane, imate interese jedne skupine u BiH“, objašnjava Huskić.

„Kada govorimo o spoljnoj politici i vanjskim poslovima, mi nemamo niti strategiju niti zakon i čini mi se da je to opet ilustracija različitih pogleda na samu državu BiH i različitih politika koje vode pojedinci odnosno političke opcije koje participiraju u vlasti na državnom nivou“, pojasnila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) politička analitičarka, Tanja Topić.

RS je još godinama ranije lobirala u SAD-u. S kompanijom McGinnis Lochridge iz Teksasa potpisali su ugovore 2019. i 2022. godine za savetovanje i lobiranje te pravne usluge za popravljanje imidža RS-a u Sjedinjenim Državama.

Prema prvom ugovoru, objavljenom na stranici Ministarstva pravde SAD-a, uplaćivali su 80.000 dolara mjesečno godinu dana, a u drugom su do kraja godine isplaćivali 63.000 dolara mesečno za pravne usluge.

Pored unajmljivanja advokatskih kancelarija, RS je još 2013. godine otvorila svoje predstavništvo u Vašingtonu, osmo po redu, navodi se na stranici Vlade RS-a.

RSE je poslao upit kabinetu predsednika RS-a i Vladi RS-a o ceni usluga i dužini ugovora sa Zell & Associates International Advocates.

Iz Vlade RS-a su odgovorili da oni nisu angažovali advokatsku kancelariju i da ne raspolažu traženim informacijama, a iz kabineta predsednika RS-a odgovor nije usledio.

U ugovoru se navodi da će naknada za usluge biti plaćena fiksno mesečno, pri čemu je 50 posto godišnjeg iznosa plaćeno prilikom potpisivanja ugovora, a preostali iznos naknade i odobrenih troškova u ratama 3. aprila, 3. jula i 3. oktobra 2025.

Topić smatra kako je vrlo ružna slika koju šalju pojedinci, zastupajući određene interese koji su čak protivni interesima države BiH, gdje se oni pojavljuju kao određeni ambasadori, lobisti i poslanici drugih država, a ne sopstvene države koja ih je poslala na budu, na primjer, ambasadori BiH.

„Većina naših ambasadora se oseća obaveznim i ponaša prema smernicama koji im daju šefovi političkih partija, u čije ime su oni nominovani“, navodi Topić.

Politički konsenzus u BiH ne postoji po mnogim pitanjima unutar same zemlje, poput, na primer, NATO integracija BiH.

Političari se često na međunarodnoj sceni žale jedni na druge i u svojim istupima šalju različite poruke vlastima u Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji i šire.

Podsetimo na jedan od primera. Ambasada Izraela u Tirani je 2022. godine podržala predloge izmena Izbornog zakona BiH, koje je tada predložila Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ).

Tada je bivša ministrica spoljnih poslova BiH Bisera Turković, članica Stranke demokratske akcije (SDA), poslala demarš Ambasadi Izraela tražeći objašnjenje stava po pitanju izmena Izbornog zakona BiH.

Na njen demarš reagovao je tadašnji član Predsedništva BiH, a sadašnji predsednik RS-a, Milorad Dodik, koji je kritikovao ministricu Turković i rekao da pokušava da pokvari dobre odnose BiH i Izraela.

Njen zamenik, Josip Brkić, član HDZ-a, u telefonskom razgovoru s izraelskim ambasadorom je kazao kako stav Bisere Turković nije stav države BiH, nego stav jedne političke partije.

Topić objašnjava kako BiH, odnosno oni koji participiraju u vlasti, pružaju sliku jednog „raštimanog orkestra“, u kojem svako vodi svoju priču, gde svako lobira na onoj strani za koju proceni da je to strana koja podržava njihovu sopstvenu politiku, a ona je uglavnom etnonacionalno determinisana.

„Mislim da ne postoji saglasnost ovih važnijih političkih aktera koji participiraju u vlasti da se ta oblast stavi u zakonske okvire gde bi vredili standardi i zakonske norme koje bi vredile za sve unutar države BiH“, naglašava ona.

Huskić ocenjuje kako bi Bosna i Hercegovina trebala prvo doći do tačke zajedničkog stava od kojeg se neće odstupati, koji će biti konzistentan i kojeg će svi pratiti.

„Vanjska politika je refleksija nesređenih odnosa u BiH, nesređene i neodređene vizije. Ne možete očekivati da ona bude išta drugačija. Ona isijava sve ono što su problemi BiH – sva neslaganja, različite poglede na sve stvari“, dodaje Huskić.

Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković na konferenciji za medije, 24. januara, poručio je kako u pogledu lobiranja imaju mnogo kontakata, te da će aktivirati sve lobističke kapacitete i ljudske resurse.

Istakao je da imaju dva ozbiljna ambasadora, Svena Alkalaja i Zlatka Lagumdžiju, kao i dva bivša ministra vanjskih poslova na čelu oba procesa u vezi sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

„Više od šest meseci radimo na kontaktima prema Trampovoj administraciji sa našim prijateljima iz zemalja za koje znamo da imaju direktnu komunikaciju. Prva stvar koju sam zamolio ministra vanjskih poslova Saudijske Arabije jeste da nam otvori bolji kanal komunikacije prema Trampovoj administraciji jer oni imaju dobre odnose. Isto smo uradili i s još nekoliko arapskih zemalja, a očekujemo podršku i iz Turske“, pojasnio je Konaković.

On je nekoliko dana ranije, gostujući na jednoj lokalnoj televiziji, istakao kako BiH nema sredstva za plaćene lobističke grupe i da su raniji pokušaji bili napadnuti medijski, te da lobiranje može biti uspešno i bez plaćanja.

Na upite za izjavu RSE Konaković nije odgovorio.

Kako lobiraju druge države?

Lobiranje većine zemalja u regionu prema Vašingtonu i Briselu je mnogo izraženije. Tako je, prema dostupnim podacima, od februara 2023. do kraja jula 2024., Ministarstvo vanjskih poslova i dijaspore Kosova isplatilo dvema kompanijama po 147.000 dolara za lobiranje u SAD-u, podaci su odjeljenja Ministarstva pravde SAD-a.

Kada je u pitanju Srbija, i ona je tokom poslednjih godina sklapala ugovore sa lobističkim kompanijama u SAD-u.

Godine 2023. potpisali su ugovor na godinu dana s kompanijom KARV, u vrednosti od 60.000 dolara mesečno, a zadatak KARV-a bio je promocija i objašnjavanje različitih političkih inicijativa Vlade Srbije kroz kontakt sa medijima i relevantnim grupama sa sedištem u SAD-u, navodi se u ugovoru takođe objavljenom na stranici Ministarstva pravde SAD-a.

I Crna Gora je imala dugu „tradiciju“ lobiranja u SAD-u, od 1995. do 2015, a nakon čega je ustupila sedmogodišnja pauza, navodi Radio-televizija Crne Gore. Godine 2022. potpisali su ugovor s američkom firmom za lobiranje Bipartisan solutions, koji je vredio do sredine 2023. godine s mesečnom naknadom od čak 35.000 dolara, potvrđuje dokument Vlade Crne Gore.

Vlada Albanije je početkom godine dodelila status strateškog investitora kompaniji povezanoj sa zetom Donalda Trumpa, Džaredom Kušnerom, kako bi izgradila luksuzno odmaralište na nenastanjenom mediteranskom otoku koji je nekada bio vojna baza, prenosi Rojters.

Huskić ističe kako je i ovo jedna vrsta lobiranja koja razume da odnos s Trampom i njegovom administracijom treba biti „transakcijski“.

„Svako traži sada neki pristup. Razumeva se da odnos prema Trampu i novoj administraciji mora biti taj transakcijski, da bi se dobila neka pažnja. Mislim da s punim pravom ljudi smatraju da je Tramp biznismen i sa biznismenom govorite o biznisu“, pojašnjava Huskić.

Dodaje kako je Srbija po istom principu dala investicijskoj kompaniji Affinity Partners, koju je osnovao Kušner, da s Mohamedom Alabarom, investitorom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, izgrade luksuzni hotel i apartmanski kompleks u Beogradu na mestu bivšeg Jugoslovenskog ministarstva odbrane.